• facebook
  • instagram
  • youtube
Đorđe Balašević – Citati iz intervjua

Đorđe Balašević – Citati iz intervjua

  • Posted on: 11/11/2017
  • By:

Đorđe Balašević – Citati iz intervjua

Pustiš da svet vode Mudri Starci, a onda shvatiš da su i to tek Ostarele Mlade Budale. (Vecernji list, 2017)

Lakše bi mi pao i Svetski nego Naš Rat. (Vecernji list, 2017.)

Kad rušiš kuću, možeš zvati koga hoćeš. Ali kad je zidaš, moraš zvati Majstore… (RTCG, 2012.)

Ja sam iz one generacije koja je čitala bajke… Dobar deo slika koje sam u životu zamislio su nadgradnja Vasilise Prekrasne i drugih bajki braće Grim, Andersena…
Na jednom koncertu u Ljubljani ja sam rekao da ću opet svirati u Zagrebu, Splitu, Skoplju, Sarajevu… I onda me je neko pitao: “Šta je tipe, ti veruješ u bajke?“
A ja sam mu odgovorio: “Ja ne verujem u bajke, ja učestvujem u njima“!
Sada živimo u jednoj bajci koja nije lepa, ali mora postojati neki epilog, neki izlaz iz ovog tamnog vilajeta.
Tako da ja definitivno verujem u bajke, ali znam da ih nema samo lepih… (Carinik, 2007.)

Ja nisam čudotvorac, čuda rade moje pesme. Moja supruga Olja me je davno vratila na zemlju. Bilo je to uoči odlaska na koncert u Ljubljanu, još je bio rat, a ja sam bio na dobrom putu da se odlepim od tla. Ona mi je tada rekla: „Balaševiću, to je sve jako lepo. Ti si taj koji nosi svetlost.“ I meni se to jako dopalo, to je na ivici religije. Onda je dodala: „Samo, seti se jedne stvari. Ti nisi ta svetlost, ti je samo nosiš.“ Ta svetlost su moje pesme i zato klinci dolaze na moje koncerte… (Blic, 2010.)

Što se tiče poređenja sa velikim književnicima… Svako vreme ima svoje načine izražavanja i nisam siguran koliko takva poređenja mogu stajati… Na mene je Mika Antić izvršio veliki uticaj. Žao mi je što nikad nije pokušao da peva. Govorio mi je: „Mrzim te što te svoje pesme možeš da optevaš“, a misleći na pesmu „Neki novi klinci“ rekao mi je: „Nemaš pojma kako si dobru pesmu o prolaznosti napisao“. A pesme su nam bile slične, čak su i neki govorili da mi on piše pesme, što je bio ogroman kompliment. Mika je uvek prvi koga pominjem kada se povede razgovor o nekim poređenjima iz mojih geografskih prostora. (1986)

… Bilo je to krajem novembra one godine kada se posle novogodišnje noći “Teča“ više nije pojavljivao. Maserka zvana Brigit Nilsen otpratila ga je iz sale, i tek tada sam doživeo nešto lepo na tom imanju. Gospodin Badurina, šef kabineta, čuo je za moju ploču „Mami, umesto maturske slike u izlogu“, i poklonio mi veliki buket čudnih sićušnih ruža kojima je sve bilo aranžirano. „Odnesite ovo svojoj majci, mladi Balaševiću. Veoma lepo pevate o njoj…“ A maršal? Od njega sam dobio pogled, osmeh nisam izborio. Novinaru koji je insistirao da taj pogled opišem, rekao sam da sam Ciganin, muzikant i pokvarenjak, i da osetim kad me neko ne voli. Rekoh i to da je normalno da momak sa bradom, bez kravate, ne može biti po volji picanu u belom odelu, sa pečatnim prestenom i farbanom kosom. To je ljudski. Ali, vremena nisu bila ljudska. Novinar je u svom listu objavio moje ponosne reči, da mi je najveći sin naših naroda uputio jedan dugi, prijateljski pogled, svojim toplim plavim očima… Kakva čast. A, što se honorara tiče, i to je dogovoreno na najvišem nivou. Naime, Bog će nam svima platiti…

***

(Visited 42 times, 1 visits today)