Đorđe Balašević – Jovana i Jelena / Raritet / Tekst pesme:
Ne bih hteo da se žalim ali s miševima malim
ja po kući vodim pravi rat.
Pa i mora biti rata kad ja nisam neki tata, ja sam više ko stariji brat.
Ranim jutrom traže nonu što baš nije po bontonu…
„Ustaj, tata, spavaš kao top!“
A usput sruše i noćnu lampu i pocepaju sportsku štampu,
i počinje jurnjava non – stop.
I nemoćan sam ko nasukan kit, u našoj je kući pravi hit ova pesma:
„Jovana, dušo tatina, ne, ma ne crtaj po tim vratima.
Smiri se, biće batina, dušo tatina.
Jelena, pa srećo jedina silazi i struju ne diraj,
ne cepkaj ta pisma dedina, srećo jedina.“
Probuše sve mali moljci, jure ko’ desetobojci,
(i tu sam zaboravio tekst).
A šta kaže mama draga, odakle joj ona snaga
da još kuva, pegla, sprema stan?
Za laku noć strašan prizor, penju se na televizor,
tek u deset utonu u san.
I nemoćan sam ko nasukan hit, u našoj je kući pravi hit ona pesma:
„Jovana, dušo tatina, ne crtaj po tim vratima.
Smiri se, biće batina, dušo tatina.
Jelena, srećo jedina silazi, struju ne diraj,
ne, ne cepkaj pisma dedina, srećo jedina.
Srećo jedina.“