• facebook
  • youtube
Đorđe Balašević u ANTOLOGIJI SRPSKE POEZIJE

Đorđe Balašević u ANTOLOGIJI SRPSKE POEZIJE

  • Posted on: 16/12/2018
  • By:

Kapitalno izdanje Brankovog kola 2012. – ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE (1847-2000) obuhvata 290 pesnika počev od Branka Radičevića do današnjih dana. Đorđe Balašević je u ovoj Antologiji zastupljen sa 3 pesme: Naopaka bajka, Čovek sa mesecom u očima i Neki novi klinci.

Neobičnost ove antologije, pored ostalog, jeste i u detalju da se po prvi put u ozbiljnom književnom projektu ovakve vrste pojave i pesme kantautora i pesnika iz oblasti rokenrola: Arsena Dedića, Milana Mladenovića, Đorđa Balaševića, Branimira Štulića, Bore Đorđevića, Momčila Bajagića – Bajage…

„I ko­nač­no, mo­ra­mo ka­za­ti i ovo — ne­ma sum­nje da u srp­ske pe­sni­ke dru­ge po­lo­vi­ne dva­de­se­tog ve­ka spa­da­ju i ne­ki kan­ta­u­to­ri i pe­sni­ci ro­ken­ro­la, ak­te­ri sa­vre­me­ne mu­zič­ke sce­ne gde tekst po­ne­kad igra pre­sud­nu umet­nič­ku ulo­gu. To se ne do­ga­đa če­sto, jer estrad­na sce­na je na­to­plje­na sva­ko­vr­snim mu­tlja­gom. Uvr­šta­va­njem ne­ko­li­ci­ne kan­ta­u­to­ra i pe­sni­ka ro­ken­ro­la, pri­bli­ži­će­mo se drugim kul­tu­ra­ma ko­je ne­dre ta­kve vred­no­sti u dva­de­se­tom ve­ku. Osve­ži­će­mo ne­pro­ve­tre­ne pro­sto­re uvek istih ko­or­di­na­ta na­ših an­to­lo­gi­ja, da­ti za­mah pe­snič­koj slo­bo­di i du­hu, re­la­ti­vi­zo­va­ti za­tvo­re­ne po­gle­de i ce­men­ti­ra­ne prin­ci­pe pri­li­kom slič­nih proje­ka­ta ko­ji, ne­ret­ko, li­če kao ja­je ja­je­tu. A po­e­zi­ja i ži­va svest o njoj, slo­ži­će se i da­ro­vi­ti ado­le­scen­ti, ne tr­pe klo­ni­ra­nje.

Po­ja­va ne­ko­li­ko kan­ta­u­to­ra i pe­sni­ka ro­ken­ro­la na svo­je­vr­stan na­čin raz­ve­dra­va ku­tak lir­ske pa­žnje i ani­mi­ra pi­ta­nja o to­me šta sve je­ste i šta sve mo­že bi­ti po­e­zi­ja s po­gle­dom s po­čet­ka dva­de­set pr­vog ve­ka, u eri kom­pju­te­ra, In­ter­ne­ta i ubr­za­ne ljud­ske ino­vant­no­sti. I ko­li­ko mo­že da do­pri­ne­se stva­ra­nju usa­vr­še­ni­jeg od­no­sa pre­ma čo­ve­ko­vom je­zi­ku kao me­di­ju nad me­di­ji­ma. Ovi pe­sni­ci de­lu­ju i kao svo­je­vr­sna tam­pon-zo­na iz­me­đu pro­hu­ja­log i no­vog vre­me­na (ma­da je po­e­zi­ja od­u­vek, i u mi­le­ni­jum­skoj dubi­ni, pe­va­na uz raz­ne in­stru­me­n­te i bez njih), pa je otu­da nji­ho­vo uvr­šta­va­nje u an­to­lo­gi­ju, u ne­ve­li­kom pro­cen­tu, lo­gi­čan gest za no­ve mo­guć­no­sti pro­ši­re­nja pe­snič­kog brat­stva ko­je, osve­tlje­no da­hom stva­ra­lač­ke non­ša­lan­ci­je i neo­p­te­re­će­no­sti kanoni­ma, da­je mo­guć­nost raz­u­me­va­nja i za ta­kve po­et­ske je­di­ni­ce u bu­ji­ca­ma epo­he. Se­ti­mo se pri­me­ra svet­skih kan­ta­u­to­ra čije pe­sme pri­pa­da­ju li­te­ra­tu­ri: Vla­di­mir Vi­soc­ki, Le­o­nard Ko­en, Bu­lat Oku­dža­va, Bob Di­lan, Ju­rij Vi­zbor, Alek­san­dar Ro­zen­ba­um…

Da­kle, uvr­šta­va­njem u an­to­lo­gi­ju ne­ko­li­ko pe­sni­ka ove pro­ve­ni­jen­ci­je, či­je po­je­di­ne pe­sme kra­si istin­ski po­et­ski nerv, demistifikuje­mo uve­li­ko eta­bli­ra­ne, na­mr­go­đe­ne (i sop­stve­ne) za­blu­de. U ovoj an­to­lo­gi­ji svo­je me­sto će na­ći oni sti­ho­vi kantautora i pesni­ka ro­ken­ro­la, ko­ji pri či­ta­nju de­lu­ju kao ta­len­ti sa sve­tlo­šću knji­žev­nog pe­ča­ta, kao po­e­zi­ja sa ne­u­pit­nim znacima lir­ske vred­no­sti u do­ži­vlja­ju mi­mo mu­zič­kog aran­žma­na. Ta­ko su se ov­de na­šli Ar­sen De­dić, Đor­đe Ba­la­še­vić, Bra­ni­mir Štu­lić, Bo­ra Đorđe­vić, Momčilo Bajagić, Mi­lan Mla­de­no­vić i Slo­bo­dan Ti­šma. Me­đu pe­sni­ci­ma ko­ji ni­su kan­ta­u­to­ri, ali su na­men­ski pisa­li i za roke­re, ili no­se am­blem bit-po­e­zi­je (ali su i pe­sni­ci „re­dov­nog“ knji­žev­nog dis­kur­sa) na­la­ze se i Du­ško Tri­fu­no­vić, Radoman Kanjevac i Zvon­ko Ka­ra­no­vić.“ – N. Grujičić

Povodom 165. godišnjice izlaska prve knjige pesama
Branka Radičevića u Beču

BRANKOVO KOLO
Sremski Karlovci
2012