Đorđe Balašević – Plava balada (verzija iz 1997.) / Rariteti / Tekst pesme:
E, moj Plavi…
Bio si žestok, ali bio si pravi.
Nikakav dil sa šljamom, nikome služan, nikome dužan…
Uvek si bio samo ludom čukom naoružan.
Mi svi lole…
A ti u almanahu pandurske škole.
Pravi kapetan tima, drugi u klasi…
Šta više kasti?
I puna šapka snova o poštenju i o časti.
Davno bilo…
Od tad se sedam mora Dunavom slilo.
Na svoje epolete prišili zvezde čudni pitomci…
I ne znaš više ko su dobri a ko loši momci.
I pusti žvake da kod nas narod kao ljubi murjake…
Ma, taman posla.
Ali zbog sitne raje i postoji zakon…
I svi su voleli da katkad naiđeš sokakom
A tad su došli popovi, pa topovi, pa lopovi…
I čitav svet se izobličio.
Ispuzali su grabljivci, pa lažljivci, snalažljivci…
A ljudi ćutali, a šta bi drugo?
I šaptali da ovo ne može dugo…
Ne znam, Plavi…
Meni se činilo da Beograd slavi…
Opojni dah slobode, velika zvona i plavi kordon…
Pred onom decom ko pred tobož nekom strašnom hordom.
Mutni talog…
Jasno je meni ko potpisuje nalog.
Ali je bruka druže što oko sebe podižu tabu…
A tebe prodaju za palikuću i barabu.
Dogod je ovih frikova sa punom vrećom trikova…
Ništa što vredi neće vredeti.
I sve je manje načina pred najezdom seljačina…
A ti si učen druže, zar ne kužiš,
da hapsiš takve njuške kojima služiš.
Sorry, Plavi…
Pošaljem nekad srce na raport glavi…
Od starog društva – ništa.
Neko je puko, neko je svirno…
I ti si super brate, ako stvarno spavaš mirno.