Đorđe Balašević – Priča o Vasi Ladačkom / Tekst pesme:
Znate l’ priču o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo…
Jednom devet dana nije izlazio iz birtije…
Kažu da je bio čudna sorta.
Otac mu je bio sitni paor, ranio je sedam gladnih usti.
Mati mu je bila plava, tiha, nežna, jektičava,
umrla je s trideset i nešto…
Imali su par jutara zemlje, malu kuću na kraju sokaka.
Na astalu navek leba, taman tolko kolko treba,
al’ je Vasa hteo mnogo više…
Želeo je konje vrane, po livadi razigrane,
sat sa zlatnim lancem i salaše…
Želeo je njive plodne, vinograde blagorodne,
u karuce pregnute čilaše…
Ali nije mogô da ih ima.
Voleo je lepu, al’ sirotu…
Uzô bi je, samo da je znao:
Voleš jednom u životu, sad bogatu il’ sirotu,
to ne bira pamet nego srce.
Sve se nadô da će ljubav proći.
Zanavek je otišo iz sela.
Nikad nije pisô nikom, venčo se sa miraždžikom,
jedinicom ćerkom nekog gazde…
Dobio je konje vrane, po livadi razigrane i sat sa zlatnim lancem i salaše…
Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne, u karuce pregnute čilaše…
Sve je imô – ništa imô nije.
Propio se, nije prošlo mnogo, dušu svoju đavolu je prodo.
Znali su ga svi birtaši, tražio je spas u čaši,
ali nije mogô da ga nađe…
Mlad je, kažu, bio i kad je umro…
Sred birtije, od srčane kapi.
Klonula mu samo glava, ko da drema, ko da spava
i još pamte šta je zadnje rekô…
Džaba bilo konja vranih, po livadi razigranih,
džaba bilo sata i salaša…
Džaba bilo njiva plodnih,
vinograda džaba blagorodnih,
džaba bilo karuca, čilaša…
Kada nisam s onom koju volem…