• facebook
  • youtube
Jovan Jovanović Zmaj – ĐULIĆI

Jovan Jovanović Zmaj – ĐULIĆI

  • Posted on: 06/06/2018
  • By:

ĐULIĆI

Ova Zmajeva zbirka izašla je u celini prvi put u Novom Sadu 1864. godine; tada je u njoj bilo 60 pesama, Đulića (zajedno sa uvodnom pesmom). Docnije je Zmaj Đuliće proširivao.

Đulići su zbirka ljubavnih pesama posvećenih Zmajevoj ženi Ruži; otuda zbirci i ime: đul znači ruža, a đulići su ružice.

Đulići (tekstovi):

VII Mesečina, al’ meseca nema…

XIV Ljubim li te, il’ me sanak vara…

XVII Kaži mi, kaži kako da te zovem…

XXXIII Tijo noći, moje sunce spava…

XLII Ala je lep ovaj svet…

Žena Zmajeva zvala se devojkom Eufrosina Ličanin, ali su je u porodici zvali Rozinom, Mađarice-služavke gospođicom Rožom, a tek ju je Laza Kostić prozvao Ružom; tako joj je to ime i ostalo. Na njenoj posmrtnoj listi Zmaj je zove Jevrosimom-Ružom. Sa Ružom se Zmaj upoznao kod svoje sestre od tetke, Pave Nešković. Pava je bolovala, a njena drugarica Ruža ju je dvorila, o čemu peva đulić II. Bilo je to verovatno sredinom 1861. Poznanstvo se razvilo u ljubav, i Zmaj je 5. Decembra 1861. Napisao Ruži pismo, izjavio joj ljubav, zapravo zaprosio je. To lepo pismo glasi:

Mila gospođice Ružo!

Uvek sam se čudio kad je ko pismo pisao tamo gde bi se rečima izraziti mogao; sad vidim da nisam imao pravo. Sad najbolje vidim da ima stvari koje se ni rečima ni pismom dovoljno kazati ne dadu, a zatajiti, prećutati – nikako.

Vi čitajući sad ovo pismo ili ste se namrgodili ili – ili ste se možda malo zastideli osećajući da vam sasvim nepovoljno nije.

Ako se mrgodite, derite pismo taki, molim Vas; nemojte dalje čitati, – što i da znate gde pomoći ne možete, – poderite ga taki, pa zaboravite da ste ga ikad dobili, – zaboravite sasvim. – Vi ćete lako – a ja ću kako uzmognu.

Ali ako ga poderali niste, ako ste (ne samo iz ljubopitstva) i na ovu stranu prešli, to sedite, pa mi napišite da li je Ružino srce sasvim njeno, pa ako je – i ako ja Ruži sasvim nemio nisam, ako bih mogao i miliji biti, to mi šaljite brzo to nekoliko reči, da ih poljubim onako kako se samo evanđelje ljubi.

Da znam da ćete Vi ovo pismo iole rado čitati, pustio bih srcu na volju, – ali onda bih Vam imao toliko pisati i kazati da u Vašu šatulu zaista ne bi stalo.

Otkako znam, cveće sam uvek voleo, zato što je lepo, dobro i nevino, što miriše, što se čovek njime nakititi i ponositi može, – ali nikada još nisam toliko, tako slatko i ozbiljno o cveću mislio kao sad, i to o ruži i o ruzmarinu.

Vi ćete možda ovo pismo gospođici sestri i gospođi materi pokazati, – ne marim, ali samo nemojte pre dok mi bez ičijega saveta, iz svoga srca, iskreno srpski na ovo pismo ne odgovorite.

U najvećoj hitnosti završujem, jer me kola čekaju. Nadam se kad dođem – nadam se mnogo. – Bar ću na putu natenani misliti moći kako Vas je pismo moje rasrdilo ili iznenadilo.

Budite mi zdravi, – sam se čudim otkud sam nehotice pismo ovo poljubio.

  1. dek. 1861.    J. Jovanović

 

Odgovor Ružin došao je ubrzo; glasio je:

Poštovani gospodine!

Kad sam Vaše pismo primila, nisam znala jesam li budna ili mi je na snu došlo. Dugo sam se mučila hoću li detinju dužnost prestupiti i bez materinog znanja želju Vam ispuniti, najposle odvažim se uveriti Vas da je srce još sasvim moje, da čije bi bilo, kad sve dosad nisam znala da se može kome pokloniti, slušala sam više puti, al’ osećala i verovala nisam.

Ruža

  1. Tomić, koji je ova pisma prvi objavio (1904) sa razlogom ih je nazvao „prva dva đulića“. Božić 1861. proveli su Ruža i Zmaj već kao verenici, a 27. januara 1862. venčali su se.

Porodična sreća Zmajeva nije dugo trajala. U braku sa Ružom Zmaj je imao petoro dece, a sva su brzo poumirala. Ruža je umrla u Pančevu 29. aprila 1872.

Cela zbirka Đulići uveoci ispevana je posle Ružine smrti.