• facebook
  • youtube
Laza Kostić – GOSPOĐICI L. D. (Lenki Dunđerskoj) U SPOMENICU

Laza Kostić – GOSPOĐICI L. D. (Lenki Dunđerskoj) U SPOMENICU

  • Posted on: 05/05/2018
  • By:

GOSPOĐICI L. D.
(Lenki Dunđerskoj)
U SPOMENICU

Svet je svakog pun stvorenja,
jednom cveća, drugom stenja,
jednom žetve i košenja,
drugom žela i prošenja,
Tebi mladoj mladoženja.
Ali koga majka rodi,
te mu sudba tako godi
da je vredan toj divoti?
Izberi po miloj volji,
al’ ostane l’ koji boli,
bole nožem tog zakolji,
kad mu ŽIVO srce prebi, —
kuku Tebi!

U dubine morske tami
mnoga kaplja tužno čami,
val je zove, zrak je mami,
svaka rada da se diže
te da stiže suncu bliže.
Al’ tek ona svetla biva
što s oblaka padne siva
pa je sunčev plam celiva,
da se zasja i preliva
na divotu sveta živa.
Tako su i prosci Tvoji: —
ko da bira ko da broji? —
Koga takne Tvoja ruka,
oko Tvoje kog prosuka,
biće vredan toga struka,
toga lica, toga guka,
tih milina i tih muka,
biće vredan, kako ne bi, —
blago Tebi!

Blago Tebi! Šta ću više?
U tu mi se želju zbiše
sve ostale želje velje,
svaka radost, sve veselje.
Za me nema te miline;
i kad mi se magla skine
zaborava i tamnine
sa mladosti i davnine,
to su samo pusti seni, —
kuku meni!

A što kukam? — da sam i ja
u tom jatu čelebija,
oko Tebe što se vija,
pa da me se, u toj četi,
Tvoje srce samo seti
kad inamo kud odleti, —
tad bi bilo kuku-lele!
sve bi muke na me sele.
Al’ ovako, sve jednako,
dok se mlađem pehar peni
te mu zbori: „Žen’ se, ženi
dokle ti se svet zeleni!”
ja, osaman u seleni,
od jeseni do jeseni
pevam srcu: mirno veni!
Blago meni! —

u Krušedolu, 1892.

Laza Kostić