• facebook
  • youtube
Miloš Crnjanski – CITATI

Miloš Crnjanski – CITATI

  • Posted on: 24/10/2018
  • By:

Miloš Crnjanski CITATI

Prošlost je grozan, mutan bezdan; što u taj sumrak ode, ne postoji više i nije nikada postojalo. (Seobe)

Kada bi ceo srpski narod nestao, a ostao samo Gorski vijenac – ostalo bi dosta. – Miloš Crnjanski

Pisac mora mnogo da putuje, mora mnogo da vidi, da mnogo doživi. – Miloš Crnjanski (Iz razgovora sa Dragoslavom Adamovićem, 1974.)

Sve su to bila „raseljena“ lica. Međutim, neće to biti priča samo o njima, nego i tom londonskom svetu, koga, kao sardine u limenim kutijama, voze, ujutru, na rad, u London, a vraćaju uveče, okrenute leđima prema Londonu, iz Londona. A najviše o toj, ogromnoj, varoši, čiji je zagrljaj bio smrtonosan za toliko ljudi i žena, — a koja sve to gleda, nema kao neka bezmerna Sfinga, koja sluša kako prolaznik za prolaznikom pita: Gde je tu sreća? Kakvog, taj ulaz i izlaz prolaznika, u samoći, i gomilama, — četiri, osam, četrnaest miliona? — ima smisla? (Roman o Londonu)

A što se tiče mnogih zapeta – čak se i Ivo Andrić šalio na moj račun u pitanju tih zapeta – to je želja da čitalac čita rečenicu onako kako ja želim da je čita, ne kako bi on hteo. – Miloš Crnjanski, iz intervjua sa Jovanom Pejčićem

Osećao sam da je jedna Evropa potpuno propala, ali da se i jedna nova pomalja, isto tako krvava. (Itaka i komentari)

Vi znate da ja imam ludu teoriju sumatraizma da život nije vidljiv, i da zavisi od oblaka, rumenih školjaka i zelenih trava čak na drugom kraju sveta… (Pisma iz Pariza)

Crnjanski, preci pesnika, nalaze se, krajem 17. veka u selu Itebeju, u Banatu. Pesnik zna samo da su tamo došli iz obližnjeg sela Crnja. Pesnikov otac mislio je, i pričao, da je otuda i ime njihovo, koje su dobili pri seobi iz Crnje u Itibej. Može biti. (Itaka i komentari)

Život, greh, red, zakoni, granice, sve su to mutni pojmovi za mene. Ja tome nisam kriv. I bio, kakav bio, ja znam da ću umreti sa umornim, ali svetlim osmehom, mada mi je nejasno sve što sam učinio i preživeo. (Dnevnik o Čarnojeviću)

U mladosti, i u ratu, čovek nosi u sebi duboku čežnju za srećom, kao da će večno živeti i kao da je budućnost, kraj svih grozota, lepa. (Itaka i komentari)

Srce ne kuca više, kucaju uspomene. (Dnevnik o Čarnojeviću)

Lament nad Beogradom je moja labudova pesma. – Miloš Crnjanski (Iz razgovora sa Nikolom Drenovcem, 1964)

Non finito. Non finito. (Kod Hiperborejaca)