• facebook
  • instagram
  • youtube
Miroslav Mika Antić – CITATI

Miroslav Mika Antić – CITATI

  • Posted on: 18/10/2017
  • By:

Miroslav Mika Antić – CITATI

Ovo su tvoje pesme. Ne pitaj kako sam saznao šta misliš. Možda sam ponekad bio: ti. Možda si i ti pomalo bio: ja. Možda smo zajedno bili ceo svet.

Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim. Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.

Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.

Ispričali smo ramenima i rukama nešto što u prevodu na disanje znači: ljubav.

I dvadeset četvrta ljubav mora biti prva, ako je prava. I kad se jednom u dubokoj starosti sretnemo u nekom domu penzionera, pa pred Novu godinu ili neki drugi praznik odigramo zajedno jedan valcer ili tango i zaljubimo se jedno u drugo 3681. put, neka i to bude samo prva ljubav i nijedna više.

Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju.

Zaboravi da negde na svetu postoje tvoji muževi, i moje žene, i postelje u kojima su snovi ― zanat. Danas će drumovi biti za mene i tebe pruženi daleko negde u nepovrat. Kad dlanovima pritisneš čelo tu gde je neka vatra u glavi, ne skrivaj ljubav neveselo, svima je ispričaj, svima javi.

Ti si sve ono što mi je potrebno da jesi. Ako ne razumeš moje ćutanje, nećeš razumeti ni moje reči.

Nasloni moje vreme na svoje. Duže će večnost vredeti kada smo zajedno.

Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime. Već kao boja života. Znaš kako se ja zovem? Zovem se čekanje tebe.

Treći put kad se zaljubiš, izbriši obe ranije. Nek treća bude prva. Nek peta bude prva. Nek stota bude prva, ako se pošteno diše. Kad ljubav brojiš do jedan, onda je ima najviše.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati moju kožu s tvojom. Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom.

Kada te nema jer tako hoću, zaledim osmeh. U sebi kažem ime. Udahnem duboko i pomislim: tako mi nedostaješ.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.

Jedino čisto čulo, to je dodir njene i moje ruke. Sve ostalo, uopšte nisu čula.

Srce se nema da se ima. Srce se ima da ga daš svima.

Postoje ljudi koji ti iščupaju srce i postoje oni koji ga vrate na mesto.

Čovek je željen tek ako želi. I ako sebe celog damo, tek tada i možemo biti celi.

Nema male sreće, male bolesti ni malih ljubavi. Ili jesu ili nisu.

To, kako da se voli, ne uči se iz knjiga, ne uči se u školi. To se uči iz sebe, kad se otvori srce, pa boli, ili ne boli.

Voli najžešćom nežnošću, kao da živiš jedini put i nikada više.

Ostala si najlepša medalja iz najlepšeg rata, u kojem su mi srce amputirali.

Da ja imam samo tebe. Da ti imaš samo mene. Jesi l’ moje? Najmoje? Jesam tvoje. Najtvoje.

 

***

(Visited 64 times, 1 visits today)