• youtube
Miroslav Mika Antić – NOSAČ

Miroslav Mika Antić – NOSAČ

  • Posted on: 12/04/2019
  • By:

NOSAČ
I

Oduvek sam se divio onima koji umeju da nacrtaju
dugačko, široko i visoko.

Oni su sigurno shvatili dokle se prostire beskraj,
kad im je tako lako da ga vide i izmere.

Oduvek sam se čudio onima koji razumeju znake u
kalendarima, datume, mesece, stoleća, ili stanu pred
sat i pročitaju večnost.

To mora biti suluda i neobična hrabrost usuditi se
komadati i usitnjavati vreme.

Kameni mir daljine sav je presvučen mojom kožom.

Sklapam oči i osećam: sve ono što sam bio, i ono što
sam sada, još uvek nisam ja. To je tek priprema za mene.

Koliko znam da pitam, toliko znanja mi pripada.

II

Mene je neko od malena zatvorio u prolazno i zaključao
za mnom kapiju beskonačnog.

Dresairan da misliš zajedno. Zato i ne volim zakletve.
I zajedno da pevaš. Zato i ne volim horove.
I zajednički da tuguješ. Zato i ne volim sahrane.

Jedino si sam kad ostariš.

Baš zbog te samoće u starosti, koja se događa naprasno
tamo gde prestaje detinjstvo, hvatao me je strah.
I večito sam sumnjao u to su me učili.

Učitelj obično kaže: „Ako želiš da saznaš,
pogasi sve svoje svetlosti i uputi se za mnom.“

Te, petnaeste godine, osamdeset i trećeg dana,dogodilo
se nešto što mi je dalo znak da pođem sam sa sobom.
Prohodao sam na rukama.

III

Rođen sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka.Tu ništa ne
vraća dozive. Popiju ih daljine.

Jata lete u mestu, i mogu se uzabrati.
Sve se priginje zemlji.
Sve je nadohvat ruke.

Tu se prostori mere svitanjima i sumracima, a vreme
dužinama senki. Mlečni put je do kolena, kao prosuta
slama. Ne moraš da se penješ: zvezde rastu u žbunju.
Samo se uputiš ravno, po vrežama od zlata i posle desetak
koraka već hodaš po nebesima.

Zar sve to ne liči na slobodu?

XIV

Objašnjavanjem stvari, oduzimamo im nešto od one čarolije
od onog zlatastog omota, ispod kojeg se kriju tolika
čudesna značenja svega što izgleda isto.

Reči su iskračale. Iznošene. I krpljene. Mereno od pre
vremena i mnogo posle vremena. Ostaje samo smisao kao
čudo svih viđenja.

Razmišljao sam o tome i to u sebi ponavljao, jer osećao sam
nejasno da se tu krije mudrost i sloboda detinjstva.

I hodao sam na rukama.

I nosio sam zemlju u susret nebu zvezdama po drumovima
svetlosti i bespućima vasione.

Eto, to je moj život i moja biografija.

To sam ja po zanimanju: nosač zemljine kugle.

Miroslav Mika Antić

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini ili fotografija je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs