• facebook
  • instagram
  • youtube
Vladislav Petković Dis – LEPOTA

Vladislav Petković Dis – LEPOTA

  • Posted on: 05/10/2017
  • By:

LEPOTA

Da l’ se ova bajka u istini zbila
Tamo, gde već nema ni ruina stari’,
Gde noć zaborava sve je dosad skrila
Osim nje, što ide sa nestalih stvari
Uz oblik vetrova i govor dubrava,
Kao duh umrlih preko naših glava?

Il’ je ova bajka ne iz ovog doba,
Ne iz zemlje naše, već sa zvezde neke,
Koja danas nema ni traga ni groba,
Dok Danica čuva spomene daleke,
Kao mašta ljudska, što jedina javlja
Ono što je bilo, što se ne obnavlja?

Ne znam o tom, ne znam. Al’ kad pada veče
Na crveno sunce i dan ko dim beo,
Kad iz svakog kutka noć crna poteče
I pritisne pogled, nebo, vidik ceo
Znam, da čujem tada, da mi neka struja
Nosi mrtve reči i pesme slavuja.

Nosi mrtve reči. Ja osećam tada,
Da mrak mene gleda ispunjen očima
Onih koji neće zaspati nikada,
A od kojih duša često se otima;
Da mrak mene gleda sa izrazom sviju
Umrlih oblaka i mrtvih očiju.

Čini mi se da se otvaraju vrata
Na grobnici sveta, zaspalih zemalja,
Da ustaju dani iz pomrlih sata
I da mrtvo vreme mirno se pomalja:
Vidim jednu zvezdu u obmani više,
Slušam kako prošlost tišinom miriše.

Vidim jednu zvezdu i kraj njenog doba,
Jednu moćnu senku što lagano kruži
Nad minulom zvezdom kao uzdah groba:
Možda na taj način za njom mrtvom tuži,
Il’ tu za to stoji, da nejasno, tako,
Kaže što je bilo nekada i davno.

Kaže što je bilo. I ja slušam tako,
Smrt lagano ide, osvaja planetu,
Gasi ceo život neumitno tako
Ko pobeda večna, i u celom svetu
Njen se korak čuje: sve ispuni sobom
I zavlada zemnom i pokori grobom.

Vladislav Petković Dis
1908.

Vladislav Petković Dis (1880-1917) – LEPOTA, nepoznata Disova pesma iz 1908. godine otkrivena tek 2008. Pesnik Vladislav Petković Dis je tragično nastradao u noći između 28. i 29. maja (po novom kalendaru) 1917. godine. Nepriznat i gotovo sasvim odbačen u svom vremenu, Dis je pesnik kome je budućnost otvorila vrata slave. Antologijskim se smatraju njegove pesme „Možda spava“, „Sa zaklopljenim očima“, „Utopljene duše“, „Jutarnja idila“, „Plave misli“… Smatralo se da od poete ništa više nije ostalo, sve dok bibliofil Srđan V. Stojančev nije otkrio i objavio 2008. godine nepoznatu Disovu pesmu „Lepota“, napisanu 1908. godine. Stojančev je pesmu pronašao u „Spomenaru“ koji je dobio od svog druga Sime Pandurovića, unuka istoimenog poznatog pesnika. Spomenar, s početka 20. veka, je pripadao Mariji – Mari Pandurović, sestri Sime Pandurovića. I u toj pesmi, od sedam strofa, Dis o lepoti peva na svoj tužan način.

***