Miloš Crnjanski – APOTEOZA

Miloš Crnjanski – APOTEOZA (1919) / pročitao Branislav Lečić Gospodo, jednu pijanu čašu Banatu! Puna žuči, otrovane krvi i smeha, rumen njena rumenija mi je od pričešća, a ruka mi drhti više nego da dižem putir. Ponoć je, pustite me da nazdravim, i ja. Prospem li vino po belom vašem čaršavu, ostaće na njemu rumen vinograda. Prospem li vino, zamirisaće beo čaršav kao sneg po žitu nevidljivom, ali niklom, i ozelenelom. Gospodo, nazdravili ste svakom. Još jednu pijanu čašu mom Banatu. Pijem u slavu druga svog. Šustera Proke Naturalova, generalštabnog kaplara slavne armade bečkog ćesara, koga su streljali 916, novembra…

Dušan Duško Radović – ZAŠTO DECA ČAČKAJU NOS (Pričam ti priču)

Dušan Duško Radović – ZAŠTO DECA ČAČKAJU NOS (Pričam ti priču) Deca, izvinite, čačkaju nos kao da u tom malom nosu postoji neka važna stvar. Kao da im je neko, čim su se rodili, šapnuo na uvo: – Obratite pažnju na svoj nos, poklonite pažnju svom malom nosu! Trebaće vam nos! Jednom je jedan mali dečak iz daleke zemlje Ilindije izvukao iz svog nosa kamilu. To je tačno. Bilo mu je dosadno kao i svoj maloj deci i obratio se svom nosu. I nos se sažalio na malog dečaka i poklonio mu je kamilu. Dečak se igrao sa kamilom dva…

Ezop – LAV I MIŠ (Zvučna čitanka)

LAV I MIŠ Dok je lav spavao, pretrči preko njega miš. Lav se probudi, uhvati miša i htede da ga pojede. Miš zacvile i reče lavu: — Molim te, poštedi me , a ja ću ti se kad-tad odužiti. Lav se nasmeja i pusti miša. Posle nekog vremena, lav se nađe u nevolji. Lovci, koji su ga dugo proganjali, uhvate ga u zamku uz pomoć velike mreže. Začuje miš lava koji je bespomoćno rikao, dođe i pregrize mrežu. Lav se ponovo nađe na slobodi, a miš mu reče: — Ti si mi se onda smejao i nisi verovao da i slabi…

GOLUB I PČELA – Narodna priča (Zvučna čitanka)

GOLUB I PČELA Pošla pčela na potok da se napije vode. Sletela je na jedan kamen i počela piti. Omakla se s kamena, pala u vodu i počela se daviti. To je video golub s grane. Otkinuo je kljunom jedan list s drveta i bacio ga pčeli. Pčela se popela na list, krila su joj se osušila i ona je odletela. Drugog dana došao je lovac u šumu. Opazio je goluba na grani, pa nanišanio puškom na njega. Videla to pčela i sletela lovcu na ruku. Bojeći se da ga pčela ne ujede, lovac je mahnuo rukom i golub je…

Dositej Obradović – DVA JARCA (Zvučna čitanka)

DVA JARCA Preko duboka potoka namestili ljudi brvno. Srela se na brvnu dva jarca. — Skloni se! — viknu jedan. — Skloni se ti, ja neću! – reče drugi. – E, da vidimo ko će se skloniti! – reče prvi i savi rogove. I drugi se ispreči. Grunuše rogovima jedan na drugog i oba padoše u vodu. Dositej Obradović Video: Dositej Obradović – DVA JARCA govori Ljuba Tadić 04:57

Dositej Obradović – DVE KOZE (Zvučna čitanka)

DVE KOZE Srele se dve koze na uzanoj stazi. Iznad staze beše stena kao zid. A ispod staze duboka provalija. Zamisliše se koze: šta sad da rade? Nisu se mogle okrenuti da bi se vratile natrag. Jedna koza leže i položi se kao daska po zemlji, a druga pažljivo pređe preko nje. Tako obe odoše žive i zdrave svojim putem. Dositej Obradović Video: Dositej Obradović – DVE KOZE / govori Ljuba Tadić 05:31

Lav Nikolajevič Tolstoj – DVA DRUGA (Zvučna čitanka)

DVA DRUGA Išla šumom dva druga, a pred njih iskoči medved. Jedan se dade u bekstvo, uspuza se uz drvo i sakri, a drugi ostade na putu. Ništa mu drugo ne ostade, baci se na zemlju i pretvaraše se da je mrtav. Medved mu priđe i poče da ga njuši a ovaj prestade da diše. Medved mu onjuši lice, pomisli da je mrtav pa ode. Kad se medved udaljio, onaj drug siđe s drveta i stade se smejati: – Deder, reci mi šta ti je medved šapnuo na uho? – Rekao mi je da su loši oni ljudi koji u…

Vladimir Andrić – LAV I LAF

LAV I LAF Vešplav je plav. Mali je svet. U savani, u tihoj kavani, sreli se jedan lav i jedan laf (u petanest do pet). Lava prati stara slava, a lafa – žirafa. Poručuje laf iz ćoška: — Ne žalim troška! Za mene i vernu žirafu molim po kafu, a cenjenom lavu dajte belu kavu. — Pa ti nisi zdrav! – vrisnu lav – Za lava je crna kava, a belu kafu dajte cenjenom lafu! Može i za žirafu. — A, ne! – reče laf – Nisi u pravu. Ti ćeš belu a ja crnu kavu. Ovo je, najzad, savana, i…

Miroslav Mika Antić – MORE

MORE Odmah da ti kažem: more nije stanje, ni geografski pojam. More je godišnje doba. Možda peto godišnje doba. More je raspoloženje koje imam ili nemam. Otkud znam? A kako sam uvek mislio kako je govor opasna umetnost, o moru ne mogu da kažem ni toliko, čak ni toliko, koliko je zapisano u mojim pesmama. Što se tiče Panonije, pa jasno je da more nikad nije plavo, ono je zeleno. Zeleno i ništa više. Jedna dubrovačka ulica mesec dana se zvala mojim imenom. Deci sam govorio stihove uveče a odraslima u ponoć. Nisam imao ni vremena da se ispavam, u…

Miroslav Mika Antić – UMESTO JEDNOG SPOMENIKA

UMESTO JEDNOG SPOMENIKA Ima na svetu ljudi: dobri, a ne znaš zašto. Svi kukaju, a jedan među njima ćuti, ili se smeška bezazleno, ali ostale teši. Ima i on svoj roman, sa trzavicama, kuburama, malim ličnim dohotkom, ponekim većim snom, ali ga nećete čuti da se ispoveda. Čuva za sebe svoj tihi svet briga i radosti, pa i ako ga čujete jednom u godini da plane, ili ga vidite o prvom maju da je popio čašu više, nekako vam smešan, neuk, pravi amater među profesionalcima i biznismenima života. Ima takvih ljudi. Ako ti treba lud i jak, pozoveš jednog od…