Miloš Crnjanski – CITATI

Miloš Crnjanski – CITATI iz knjiga, intervjua, razgovora…

Prošlost je grozan, mutan bezdan; što u taj sumrak ode, ne postoji više i nije nikada postojalo. (Miloš Crnjanski, Seobe)

Kada bi ceo srpski narod nestao, a ostao samo Gorski vijenac – ostalo bi dosta. (Miloš Crnjanski)

Pisac mora mnogo da putuje, mora mnogo da vidi, da mnogo doživi. – Miloš Crnjanski (Iz razgovora sa Dragoslavom Adamovićem, 1974.)

…Nije samo ono što sam pevao i pisao, priča samo, nego je priča i ono čega sam se bojao i od čega sam strepeo. Sve je to bilo obmana. Živeo sam ludo. San je ceo moj život bio… (Miloš Crnjanski)

Sve su to bila „raseljena“ lica. Međutim, neće to biti priča samo o njima, nego i tom londonskom svetu, koga, kao sardine u limenim kutijama, voze, ujutru, na rad, u London, a vraćaju uveče, okrenute leđima prema Londonu, iz Londona. A najviše o toj, ogromnoj, varoši, čiji je zagrljaj bio smrtonosan za toliko ljudi i žena, — a koja sve to gleda, nema kao neka bezmerna Sfinga, koja sluša kako prolaznik za prolaznikom pita: Gde je tu sreća? Kakvog, taj ulaz i izlaz prolaznika, u samoći, i gomilama, — četiri, osam, četrnaest miliona? — ima smisla? (Miloš Crnjanski, Roman o Londonu)

A što se tiče mnogih zapeta – čak se i Ivo Andrić šalio na moj račun u pitanju tih zapeta – to je želja da čitalac čita rečenicu onako kako ja želim da je čita, ne kako bi on hteo. (Miloš Crnjanski, iz intervjua sa Jovanom Pejčićem)

Poet, po mom mišljenju, otkriva čoveku, u svakom vremenu, da se osnovne vrednosti života: lepota prirode, ljubav, sreća – ne menjaju. A da su u životu, u svakom vremenu, prolaznost, neizvesnost na vrhu države, politički nemoral, raznolikost ideja o čoveku, a naročito kratkoća života i promenljivost ekonomskih situacija, uzrok, da u svetu vlada haos. Da je sve uzaludno. (Miloš Crnjanski)

Osećao sam da je jedna Evropa potpuno propala, ali da se i jedna nova pomalja, isto tako krvava. (MIloš CRnjanski, Itaka i komentari)

Vi znate da ja imam ludu teoriju sumatraizma da život nije vidljiv, i da zavisi od oblaka, rumenih školjaka i zelenih trava čak na drugom kraju sveta… (Miloš Crnjanski, Pisma iz Pariza)

Crnjanski, preci pesnika, nalaze se, krajem 17. veka u selu Itebeju, u Banatu. Pesnik zna samo da su tamo došli iz obližnjeg sela Crnja. Pesnikov otac mislio je, i pričao, da je otuda i ime njihovo, koje su dobili pri seobi iz Crnje u Itibej. Može biti. (Miloš Crnjanski, Itaka i komentari)

Život, greh, red, zakoni, granice, sve su to mutni pojmovi za mene. Ja tome nisam kriv. I bio, kakav bio, ja znam da ću umreti sa umornim, ali svetlim osmehom, mada mi je nejasno sve što sam učinio i preživeo. (Miloš Crnjanski, Dnevnik o Čarnojeviću)

U mladosti, i u ratu, čovek nosi u sebi duboku čežnju za srećom, kao da će večno živeti i kao da je budućnost, kraj svih grozota, lepa. (Miloš Crnjanski, Itaka i komentari)

Srce ne kuca više, kucaju uspomene. (Miloš Crnjanski, Dnevnik o Čarnojeviću)

Lament nad Beogradom je moja labudova pesma. – Miloš Crnjanski (Iz razgovora sa Nikolom Drenovcem, 1964)

Non finito. Non finito. (Miloš Crnjanski, Kod Hiperborejaca)

Miloš Crnjanski

Miloš Crnjanski PESME, CITATI, PRIČE, BIOGRAFIJA

Foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Exit mobile version