Sergej Jesenjin – SIROTICA (Ruska bajka) / Tekst
SIROTICA
(Ruska bajka)
Siromašica je Maša,
Maša teško, teško živi,
Srdita i zla maćeha
Nedužnu je za sve krivi.
A sestrica, polusestra.
Progoni je. ne voli je,
Plače Maša u potaji,
U potaji suze lije.
Ne odbija Maša grdnje,
Bolno trpi reči proste,
A lukava polusestra
Mami-tera mnoge prosce.
Od Maše je zla maćeha
Svu prćiju oduzela,
Ne gledaju momci Mašu
Kada ide preko sela.
Nosi Maša svoj sarafan
I po danu i u veče,
A na maćehinoj kćeri
Minđuše i perla zveče.
Sašila je jednom Maša
Nov sarafan od krpica,
A na glavu vezala je
Maramu od plavog cica.
Hoće Maša da uredna
U crvkvicu Božiju stupi,
Pa maćehu tvrda srca
Moli da joj perla kupi.
A maćeha, razljućena,
Već rukave zasukuje.
Sa usana bedne Maše
Ni jedna reč se čuje.
Ode Maša ridajući,
Oh, da joj je negde zaći,
Pobegla bi i na groblje,
Al’ ne može humku naći.
Vitla sada vejavica,
Snežnim plaštom sav svet ovi,
Zavi staze i prozore,
Svud nanosi i smetovi.
Pođe Maša do doksata,
Bolno-tužna, bolno-sama.
Naokolo samo vetar,
Naokolo samo tama.
Plače Maša. steže studen,
Lupa deda-mraz o dveri,
A iz Mašinoga oka
Teku suze – ko biseri.
Virnu mesec iz oblaka
I zablista kroz noć meko,
Vidi Maša: po stubama
Posejao biser neko.
Od te sreće iznenadne
Zaigralo srce Maši
I rukama pomodrelim
Za sitni se biser maši.
Tek što stade kraj doksata —
Obrazi joj gore bledi —
A sa visokoga smeta
Trči ka njoj starac sedi.
„Ej, zastani, lepotice,
Mećava je sve zamela!
Ovde negde zaboravih
Jedan đerdan od bisera.“
Maša s tajnim uzbuđenjem
Prikri svoju grešnu želju
I reče mu uplašeno:
„Ja ga skupih u kecelju.“
I stidljivo iz kecelje,
Prikrivajuć rukom lice,
Sipa Maša sitan biser
Na zamrzle stepenice.
„Stani, dete, ne prosipaj —
Govori sad starac njoj —
Pa, zaboga, taj je đerdan,
Taj je biser samo tvoj.“
Od sreće se smeje Maša,
Od stida joj obraz gori,
A starac je gleda nežno
I ovako Maši zbori:
„Video sam, jadno dete,
Gorke suze što si lila
I kako te zla maćeha
Iz kolibe izgonila.
A u izbi tvoja sestra
Kraj zrcala sjajnog sedi
I češljajuć svoje kose
Podsmeva se tvojoj bedi.
A ti ridaš tu na tremu,
Urla mećava ko zverje.
Za nagradu ja zamrznuh
Tvoje suze u biserje.
Sažalih se, jadna moja,
Zbog obraza tvojih bledih
I dahtanjem svojim ljutim
Maćehu i ćerku sledih.
A ovo je za te suze
Što si lila niz obraz …
Jer, znaš, Maša, ja sam dobar,
Ja sam, eto, deda-mraz.“
I iščeznu ciča zima,
Maša perlu sitnu veže
I oslušnuv vejavicu
Malo zasta, pa pobeže.
A ujutro rano-rano
Kopa Maša dve grobnice.
U to vreme dvorjani su
Svud tražili lepotice.
Kralj im strogo naložio
Da pronađu lepoticu,
Da obiđu zemlje svoje,
Da dovedu i kraljicu.
Ugledali oni Mašu,
Zovu Mašu razdragani,
Al’ Maša je odlučila:
Prvo mrtve da sahrani.
Napravili tiho daću,
Pa odoše s njom u dalj,
I sa Mašom, siroticom,
Oženi se silni kralj.
Sergej Jesenjin
Sergej Jesenjin PESME, BIOGRAFIJA, CITATI, ZANIMLJIVOSTI
Foto kolaž: Bistrooki
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)