SLOVO LJUBVE – Despot Stefan Lazarević

SLOVO LJUBVE – Despot Stefan Lazarević / Tekst pesme, objašnjena, analiza

SLOVO LJUBVE

1.
Stefan despot, najslađemu i najljubaznijemu i od srca mojega nerazadvojnome i mnogo, dvostruko željenome i u premudrosti obilnome, carstva mojega iskrenome (ime rekavši), u Gospodu ljubazan celov¹, a ujedno i milosti naše neoskudno darovanje.

2.
Leto i vesnu Gospod sazda, kao što i pevac reče, u kojima i krasote mnoge: pticama brzo i veselja ispunjeno preletanje, i gorama vrhove, i lugovima prostranstva i poljske širine, i vazduha tankoga divnim nekim glasovima oglašenje, i zemaljske daronose cvetova blaga mirisa i travonosne, no i samoga čovečanskoga jestastva obnavljanje i razdraganost dostojno ko da iskaže?

3.
Ovo sve ipak i druga čudodela Božija, koja ni oštrovidni um sagledati ne može, ljubav prevashodi, i nije čudo, jer Bog se ljubav zove, kao što reče Jovan Gromov.

4.
Već svaka laža mesta u ljubavi nema, jer Kain, tuđ ljubavi, reče Avelju: „Iziđimo u polje“.

5.
Oštro nekako i bistrotečno ljubavi je delo, svaku vrlinu prevazići može.

6.
Ljupko ovu David ukrašava „Kao miro“², reče, „sa glave silazi na bradu Aronovu i kao rosa aermonska koja slazi na gore sionske“.

7.
Uzljubite ljubav, junoše i deve, ljubavi prikladni, no pravo i nezazorno, da ne biste kako mladićstvo i devstvo povredili, kojim jestastvo naše i božanstvenome prijanja, te da božanstveno uznegoduje. Ne rastužujte, reče apostol, Duha Svetoga Božjeg, kojim se znamenovaste javno na krštenju.

8.
Bejasmo zajedno i jedan drugome blizu, ili telom ili duhom, no da li gore, da li reke razdvojiše nas, David da reče: „Gore Gelvujske, da ne siđe na vas ni dažd ni rosa, jer Saula i Jonatana ne sačuvaste!“ O bezloblja Davidova, čujte, carevi, čujte! Saula li oplakuješ, nađeni? Jer nađoh, reče Bog, Davida, čoveka po srcu mojem.

9.
Vetri da se sukobe s rekama, i da isuše, kao za Mojsija, more³, kao za Isusa sudije, ćivota radi, Jordan.

10.
E da se opet sastanemo, opet da se vidimo, opet ljubavlju da se sjedinimo u tom samom Hristu, Bogu našem, kome slava sa ocem i Svetim Duhom u beskonačne veke. Amin!

Preveo Miloš Savković

Izvor: Slovo ljubve, monografija, SPC, Beograd, 2014.


Objašnjenja

¹ Prva poslanica Jovana Bogoslova: „Ljubazni! da ljubimo jedan drugoga; jer je ljubav od Boga… A koji nema ljubavi ne pozna Boga; jer je Bog ljubav.“ (1. Jn. 4, 7–8).

² kao miro… – citat iz 133. Psalma Davidovog u kojem se ističe „kako je lepo kad braća žive zajedno“ kao kada se stače miro (ulje) s glave na bradu Aronovu… – na Aronu je kao starijem bio blagoslov sveštenstva; miro je znak svešteničkog pomazanja po zapovesti božjoj radi služenja Bogu. Despot citira ceo psalam izuzev prvog (sa motivom bratske ljubavi) i poslednjeg stiha: „Jer je ondje utvrdio Gospod blagoslov i život dovijeka.“

Tako ostaje poređenje slivanja mira i rose aermonske kao aluzija na silaženje blagoslova božjeg na braću koja žive u ljubavi i slozi. Aron se u par navrata okrenuo protiv brata, ali se svaki put pokajao i izmirio sa njim, čime je ponovo zadobio blagoslov. Aluzija se može odnositi na sukob Stefanov sa bratom Vukom ili sestrićem Đurađem Brankovićem.

³ da isuše more… – aluzijom na prelazak Jevreja sa Mojsijem kroz Crveno more (koje se razdvojilo prilikom bekstva iz Egipta) i na prelazak Jevreja sa Kovčegom zaveta preko isušenog Jordana (u vreme Isusa Navina) Despot želi da nestanu sve prepreke između njega i primaoca poslanice od koga je razdvojen.


O POSLANICI

Slovo ljubve – Reč o ljubavi lirska je poslanica, napisana 1409. godine, koju despot Stefan upućuje neimenovanoj bliskoj osobi. Tekst ima oblik pesme u prozi, podeljen je u ritamske nizove (celine) čija početna slova, povezana u akrostih, čine naslov.

Postoje različite pretiostavke o tome kome je poslanica mogla biti upućena. Najčešće se kao primalac pominje Stefanov brat Vuk Lazarević, koji se protiv njega pobunio iste godine kada je delo nastalo; zatim sestra Olivera, odvedena u Bajazitov harem; verenica Jelena, grčka princeza, od koje je odvojen ratom; Đurađ Branković, sestrić koji je više puta ustajao protiv njega, čak i Konstantin Filozof, despotov biograf.

Neki tumači smatraju da lelo nije upućeno konkretnoj osobi već je napisano kao obrazac za pisanje pisma. U tom smislu ono lepotom i sugestivnošću umnogome nadmašuje standardne epistolarne obrasce i prerasta u neponovljivo književno delo.


Despot Stefan Lazarević

Stefan Lazarević bio je sin kneza Lazara i kneginje Milice. Kada mu je ogac poginuo u Kosovskoj bici, dvanaestogodišnji Stefan postaje novi knez, ali je u njegovo ime do punoletstva vladala majka, mudra i hrabra kneginja Milica. Ovaj prosvećeni vladar, pisac i znalac umetnosti, bio je i veliki ratnik. Učestvovao je kao turski vazal u bitkama na Rovinama i kod Nikopolja, a posedno se hrabrošću istakao kod Angore (1402).

Po povratku iz Angorske bitke, koju su Turci izgubili, oslobodivši se vazalnog odnosa, dobija u Carigradu od vizantijskog cara visoku titulu despota, koja je bila odmah ispod carske.

Veze sa vizantijom navešće Turke da mu rade o glavi, a tome će se priključiti i njegov brag Vuk Lazarević i sestrić Đurađ Branković, koji su na taj način pokušali da preuzmu vlast. Od ugarskog kralja dobio je titulu viteza reda zmaja. Pošto nije imao dece, Stefan je imenovao sestrića Đurađa za naslednika. Vreme Stefanove vladavine smatra se poslednjom blistavom epohom srpske srednjovekovne istorije i kulture. Srpska crkva ga poštuje kao svetitelja.

U preporodu srpske književnosti despot je učestvovao ne samo kao zaštitnik umetnosti već i kao pisac. Osim najpoznatijeg dela – Slova ljubve, despot je pisac Natpisa na kosovskom mramornom stubu, svojevrsnog epitafa koji je početkom XV veka uklesan u kamen na mestu Kosovskog boja.

Biseri poezije

Foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Exit mobile version