Ознака: antologija

Miloš Crnjanski – PESME STAROG JAPANA / Antologija

PESME STAROG JAPANA / ANTOLOGIJA – Odabrao MILOŠ CRNJANSKI (1928).  Prve informacije o haiku poeziji u našim krajevima su stigle preko knjige Miloša Crnjanskog Pesme starog Japana (najpre u Srpskom književnom glasniku, 1925, a zatim kao knjiga 1928) u kojoj  je predstavio Bašoa i tradiciju haikua. Njegov poetski senzibilitet je bio podstaknut haikuima, jer je želeo da kroz simpatiju i ljubav poveže tvorevine i ljude koji su bili daleko jedni od drugih (u vremenu i prostoru), kroz „osmeh koji utiče na travu“.

PESME STAROG JAPANA / Predgovor – Miloš Crnjanski

Kako tumači Crnjanski: pesnici haikua su slikari, oni koji slikaju rečima, pesnik haikaija voli svaki pokret bilja i životinja i u svojoj bezgraničnoj budističkoj ljubavi i samilosti smatra se blizak insektu, drveću,svemu što cveta i precveta, svemu što biva i prođe.

Pesme starog Japana – PESMA CARICE

Pesme starog Japana / Antologija – DOBA HELAN

Pesme starog Japana / Antologija – POSLE STOLEĆA NARA

Pesme starog Japana / Antologija – DOBA HELAN

Pesme starog Japana / Antologija – DOBA HELAN (Miloš Crnjanski, 1928.)

Kada je Kioto postao prestonica, zavlada dug mir, tako da se varoš nazva (god. 794) „Hejan jo“, što znači: „grad mira“. U IX, X, i prvoj polovini XI veka, mesto careva vlada velmoška porodica Fudživara, ali se i suviše odaje veselju i uživanju. Dvor je zborno mesto mladosti, slobodnog morala, luksuza koji inspiriše umetnost i pesništvo.

Svi dvorjani i dvorkinje tog vremena pišu pesme i provode svoje vreme u divljenju cveću i improvizaciji pesama na utakmicama pesničkim. Njine zbirke pesama postaju uzori.

Zbirka pesama tog vremena se zove: Kokinšu, razdeljena na 20 knjiga, sa 1100 pesama. Podeljena je na odeljke: Proleće, Leto, Jesen, Zima, Čestitke, Rastanci, Putovanja, Ljubav itd. Sve su pesme „kratke“, većinom posledice pesničkih konkursa. To je rafinovana, dvorska poezija.

O vetre nebesa,
duhni, zatvori
putanje nebesa,
da ovi devojački udi
igraju još malo.

Episkop Hendžo

Cveće mi svenu
u dugoj noćnoj kiši.
Prošla sam svetom,
zagledana u sebe,
uzalud.

Gospođa Komači, 834—885.

Pesnikinja slavna po lepoti. Pesme su joj pune igre sa rečima, naročito cenjenih u japanskoj lirici. Priča se da je, posle razvratnog života, završila prosjački. Drugi je, kao napadnutu Safo, brane. O njoj Teurajuki piše: da je slična lepoj ženi, ali sa nečim bolesnim u sebi.

Planine još leže u snegu,
ali polako dolazi proleće,
skoro će se istopiti
suze, smrznute
u oku slavuja.

Narihira, 825-880

Zar i danas,
kad je proletnje nebo
tako mirno,
nemirno cveće trešanja
opada?

Tomonori, 845-905

Od kad se rastadoh od nje,
ledne kao zora,
još bleda od mesečine,
za mene nema ničeg tužnijeg,
od jutra.

Tadamine

Ova pesma, iz zbirke Ljubav, smatra se kao jedna od najlepših. Pesnik je, kraj sveg bola, doživeo 99 godina.

Miloš Crnjanski, PESME STAROG JAPANA / ANTOLOGIJA (1928)

Pesme starog Japana / Antologija – POSLE STOLEĆA NARA

Pesme starog Japana / Antologija – POSLE STOLEĆA NARA (Miloš Crnjanski, 1928)

Možda je proleće prošlo
i dolazi leto,
jer, eno, nebesni breg Kagu,
beli se od odežda,
što se suše.

(Carica Džito, 690 – 696.)

Ovu dugu noć,
dugu kao dugi rep
zlatnog fazana,
što se vuče po brdu,
zar da provedem sam?

(VII vek, Hitomaro, najčuveniji od pesnika ove zbirke)

Jamabe Akahito dobio je, kao i Hitomaro, naziv: mudrac pesništva. Pratio je na putovanju cara Šomu; docnije, na Istoku, spevao je ovu pesmu pred čuvenim vulkanom, svetim brdom Japana, koji se, kao piramida pokrivena snegom, izdiže nad vodom. Pesma ima dva dela, jednu dugu utu i jednu kratku thanku, što malo seća na romanski envoi.

Od kako se odeliše
nebo i zemlja,
svetao, u svojoj nebesnoj samoći,
blista visoki
vrh Fudži,
zemlje Saruge.
Dok sam ga posmatrao,
zagledan u nebesa,
Sunce je potamnelo
od njegove senke.
Mesec je potamneo
od bleska njegova vrha.
I oblaci beli,
oklevahu da ga pređu.
A sneg na njega neprestano
veje.

Thanka:

Isplovih iz uvale Tago,
pa se zagledah u nebo,
kako, na sasvnm beo,
visoki vrh Fudži,
neprestano veje.

(Akahito, VIII vek)

Nepomična od žudi,
čekam te, Gospodaru.
Tada mi zavesu
lako dodirnu,
dah jesenjeg vetra.

(Princeza Nukada)

Miloš Crnjanski, PESME STAROG JAPANA / ANTOLOGIJA (1928)

Dušan Duško Radović – ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU (Knjiga)

Dušan Duško Radović – ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU

Čuvenu ANTOLOGIJU SRPSКE POEZIJE ZA DECU je potkraj svog književnog i uredničkog života sačinio Dušan Duško Radović, najveći srpski pesnik za decu u 20. veku, prevratnik, utemeljivač statusa pesništva za decu u ravni sa pesništvom za tzv. odrasle. Odličan poznavalac poezije za mlade, pisane u 19. i u 20. veku, Radović je neponovljivim sluhom i otkrivalačkim darom – odabrao najbolje pesme namenjene deci. U selekciji strog, Radović je ipak sačinio obimnu riznicu slavnih i manje poznatih pesama, razvrstao ih u tematske i poetičke krugove i sastavio veliku čitanku duha, uma, igre i radosti – od Čika Jove Zmaja do Ljubivoja Ršumovića.

SADRŽAJ:

Predgovor – Dušan Duško Radović

ŠTA JE ON – Ljubivoje Ršumović

LOVAC JOCA – Dragan Lukić

STOJI, STOJI, JER SE BOJI – Jovanka Hrvaćanin

MIŠO, MIŠO – Gvido Tartalja

KO LJULJA MARU – Momčilo Tešić

TAŠI, TAŠI – Jovan Jovanović Zmaj

ĆUTI, MIŠO – Jovanka Hrvaćanin

SVEJEDNO – Dragan Lukić

NEPRAVDA – Laslo Blašković

MNOGO ZVUKOVA – Vlada Stojiljković

KITOVA BEBA – Gvido Tartalja

HVALISAVA PATKA – Desanka Maksimović

JELEN – Gvido Tartalja

ZAŠTO – Dragan Lukić

JEŽ I JABUKA – Gvido Tartalja

KIŠA – Dragomir Đorđević

KIŠA – Jovan Jovanović Zmaj

POD AMBRELOM – Jovan Jovanović Zmaj

SOM – Gvido Tartalja

SA MNOM IMA NEKA GREŠKA – Vlada Stojiljković

AKO ŽELIŠ MIŠICE – Ljubivoje Ršumović

PČELE – Dobrica Erić

CRTANKA – Stevan Raičković

RADOZNALA PESMA – Dragan Lukić

PRVI LEPTIR – Momčilo Tešić

HELIKOPTER LETI — Gvido Tartalja

NAPRSTAK — Momčilo Tešić

MALI KONЈANIK — Jovan Jovanović Zmaj

ŽDREBE — Momčilo Tešić

MEDVED — Gvido Tartalja

POUKA — Dušan Radović

ŽUNA — Gvido Tartalja

MRAK — Jovan Jovanović Zmaj

STRAŠLЈIVAC — Jovan Jovanović Zmaj

JARE I VUCI — Desanka Maksimović

VELIKA DEVOJKA — Jovan Jovanović Zmaj

KEPECI U ZIMU – Gvido Tartalja

KUKURUZI — Dobrica Erić

EVO BRACA — Jovan Jovanović Zmaj

HVALISAVI ZEČEVI — Desanka Maksimović

PČELA I CVET — Jovan Jovanović Zmaј

IŠLI SMO U AFRIKU — Ljubivoje Ršumović

STEVA RAKOLOVAC — Jovan Jovanović Zmaj

TROLEJBUS — Dragan Lukić

KUPANЈE — Jovan Jovanović Zmaj

BOLESNIK NA TRI SPRATA — Branko Ćopić

MALI GROF U TRAMVAJU — Dragan Lukić

DETE I LEPTIR — Jovan Jovanović Zmaj

KAD BIH ZNAO — Vlada Stojiljković

PAUN — Gvido Tartalja

ALA SU TO GRDNE MUKE — Jovan Jovanović Zmaj

STRAŠAN LAV — Dušan Radović

ZEKA, ZEKA IZ JENDEKA — Jovan Jovanović Zmaj

NOSOROZI — Vlada Stojiljković

IMENЈACI — Dragan Lukić

MALI JOVA — Jovan Jovanović Zmaj

TELEFON — Gvido Tartalja

KAKO KORNJAČE UČE — Gvido Tartalja

SANOVNIK — Dragan Lukić

ČIKA SVRAKA I VUK — Gvido Tartalja

ON — Dragan Lukić

NA LEDU – Jovan Jovanović Zmaj

GAVRAN — Gvido Tartalja

ŠAPUTANJE – Dragan Lukić

MATERINA MAZA — Jovan Jovanović Zmaj

ACA GUŠČAR — Jovan Jovanović Zmaj

KOZE — Momčilo Tešić

BUBAMARA — Velimir Milošević

LASTAVICE — Vojislav Ilić

LASTE — Gvido Tartalja

BAJAGI NEŠTO DRUGO — Mile Stanković

KREVET — Milovan Vitezović

VILE — Dobrica Erić

PLAVI ZEC — Dušan Radović

UTORAK VEČE MA ŠTA MI REČE — Lj. Ršumović

ŠTA JA VIDIM — Jovan Jovanović Zmaj

ČUDO — Budimir Nešić

NESTAŠNI DEČACI – Jovan Grčić Milenko

MOJA KĆI — Dobrica Erić

RASTANAK — Spasoje Labudović

DEDIN ŠEŠIR I VETAR — Gvido Tartalja

MRAV DOBRA SRCA — Branislav Crnčević

ŽENI SE MEDO MEDADAJ — Dragan Kulidžan

KOPRIVA — Budimir Nešić

PRGAV MOMAK — Vlada Stojiljković

MALI BRATA — Jonan Jovanović Zmaj

DRANGULIJA — Vladimir Andrić

PAČIJA ŠKOLA – Jovan Jovanović Zmaj

AU ŠTO JE ŠKOLA ZGODNA — Ljubivoje Ršumović

GUSKE — Gvido Tartalja

ŠTA JEDE MALA ALA — Ljubivoje Ršumović

STRAŠNA PRIČA — Jovan Jovanović Zmaj

ZAŠTO AŽDAJA PLAČE — Ljubivoje Ršumović

STIDIM SE OD MALIH NOGU — Božidar Timotijević

MUKE S OBUĆOM — Gvido Tartalja

KOD FRIZERA — Gvido Tartalja

BRATA SE DURI — Jovan Jovenović Zmaj

KIT — Ljubivoje Ršumović

DALEKO JE JOŠ DO JUNA — Vlada Stojiljković

VRAVAC I MAČKA — Jovan Jovanović Zmaj

ZIMSKI DAN NA SELU — Momčilo Tešić

MAČAK IDE MIŠU U SVATOVE — J. Jovanović Zmaj

ZIMSKA PESMA — Jovan Jovanović Zmaj

DVA JARCA — Duško Trifunović

BILO JE PROLEĆE, MESEC MAJ — Ljubivoje Ršumović

SVAKOGA DANA — Dragan Lukić

STARI CVRČAK — Gvido Tartalja

STARINARI — Desanka Maksimović

STARA BAKA — Jovan Jovanović Zmaj

LEPA KATA — Ljubivoje Ršumović

NEDELJA — Dobrica Erić

PROLEĆNO JUTRO U ŠUMI — Momčilo Tešić

VOĆE — Duško Trifunović

AUTO-PUT — Dragan Lukić

O KOSMAJU — Desanka Maksimović

KAD JASNA ŠETA ISPOD DRVOREDA KESTENA — Dragan Lukić

DVA SAPUNA — Milovan Danojlić

JEŽEVA KUĆA — Branko Ćopić

AERODROM U DRAGUŠICI — Dobrica Erić

POSLE GOZBE — Jovan Jovanozić Zmaj

OTKUD MENI OVA SNAGA — Ljubivoje Ršumović

O MIŠU — Jovan Jovanović Zmaj

STARA BUVLJA PRIČA — Miloš Nikolić

ŠUGE — Dragan Lukić

SRPOVI — Momčilo Tešić

NOVO — Dragomir Đorđević

VAGON LI — Ranko Simović

SA RODOM SAM RAŠČISTIO — Rajko Petrov Nogo

DETE — Ljubivoje Ršumović

ŠTA JE OTAC — Dragan Lukić

SAVEZNICI — Mile Stanković

KAD BI… — Jovan Jovanović Zmaj

LJUTITO MEČE — Branislav Crnčević

IMA JEDNO MESTO — Ljubivojе Ršumović

GOSPODIN VIDOJE STANIĆ — Ljubivoje Ršumović

NIKAD MIRA — Jovan Jovanović Zmaj

FIFI — Dragan Lukić

ČIGRA I DECA — Jovan Jovanović Zmaj

GDE JE CICA — Milovan Danojlić

KAKO SE PIŠU PESME — Branislav Crnčević

MJESEC I NJEGOVA BAKA — Branko Ćopić

DETE I BAKA — Jovan Jovanović Zmaj

KAD DOĐETE NA ZAGORJE — Rajko Petrov Nogo

BELA GRANA — Mira Alečković

SLIKOVNICA — Momčilo Tešić

NA LIVADI — Miloje Milojević

POZIV NA KREKETANJE — Andra Franićević

JUL — Dobrica Erić

ŽETEOCI, DOBAR DAN — Momčilo Tešić

DAJ MI KRILA JEDAN KRUG – Vladimir Andrić

ZDRAVICA — Dušan Radović

KAD BI MENI DALI — Branislav Crnčević

PROLEĆE U RAŠEVU — Dragorad Dragičević

SVIRALE — Voja Carić

ŽUTA PESMA — Đuro Damjanović

DEVOJČICE — Dragan Dukić

TORTA SA PET SPRATOVA — Dobrica Erić

ZABORAV — Stanko Rakita

PESMA O MAKSIMU — Jovan Jovaković Zmaj

ZIMA — Dušan Vasiljev

PERA KAO DOKTOR — Jovan Jovanović Zmaj

BALADA O RUMENIM VEKNAMA — Dragan Lukić

GOLIŠAVA PESMA — Miroslav Antić

SAT MLAĐEG BRATA — Đuro Damjanović

BALADA O ZABORAVNOM DEDI — Milozan Vitezović

KRAVA U SOBI — Todor Bjelkić

NOĆI KAD NAM JE ŽAO DA ZASPIMO — Dobrica Erić

GDE SVE PADA KIŠA — Branislav Crnčević

NEĆE MAČKA DA SE SIGRAMO — Jovan Jovanović Zmaj

MAMA KAŽE — Laslo Blašković

ČVORAK — Jovan Jovanović Zmaj

JESENJA PESMA — Dušan Radović

ZMAJ — Ljubivoje Ršumović

ČUVAJTE SE SATOVA ŠTO KASNE — Vlada Stojiljković

AŽDAJA SVOM ČEDU TEPA — Ljubivoje Ršumović

DOMAĆE VASPITANJE — Mošo Odalović

EVO JABUKA — Vojislav Ilić Mlađi

ZUNZARINA PALATA — Brana Cvetković

POGIBJA STAROGA PLOVANA — Stevan P. Bešević

KO DA TO BUDE — Stevan Raičković

NAJDUŽI ŠKOLSKI ČAS — Vaska Jukić-Marjanonić

MAČE U DŽEPU — Desanka Maksimović

IGRE — Branislav Crnčević

KAKO SE PIŠU PESME — Vlada Stojiljković

PESMA O CVETU — Branko Miljković

TREŠNJA U CVETU — Milovan Danojlić

CVIJEĆE I PČELE — Duško Trifunović

SAN I JAVA HRABROG KOČE — Aleksandar Vučo

MALI ŽIVOT — Dušan Radović

KAD BI MI NEKO REKAO — Ljubivoje Ršumović

TATA I SIN — Vladimir Andrić

STANJE REDOVNO — Slobodan Stanišić

BILA DEVOJKA MARA — Ljubivoje Ršumović

KAKO BI — Jovan Jovanović Zmaj

VUK I OVCA — Ljubivoje Ršumović

MATEMATIKA — Milovan Vitezović

VAŠAR U TOPOLI — Dobrica Erić

IZA PRVOG UGLA — Ljubivoje Ršumović

RŽEM TAKO NOVI JEZIK SRIČEM — Rajko Petrov Nogo

TAMA JE PADALA — Vlada Stojiljković

PRIČA O VALJUŠKU — Brana Cvetković

OVAJ DEČAK SE ZOVE PEPO KRSTA — Milovan Danojlić

RAZBOLEO SE PEPO KRSTA — Milovan Danojlić

BRAT — Miroslav Antić

POKLON IZ ŠKOLE — Rede Obrenović

ŠTA DA RADE KLINCI — Slavica Jovanović

PRIMER ZA UGLED — Vlada Stojiljković

BUDIŠINA BUĐENJA — Predrag Čudić

SVAKOGA JUTRA, DOK SE TUŠIRAM — Vlada Stojiljković

ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE — Ljubivoje Ršumović

KOKOŠKA — Vladimir Andrić

BAJKA O ZMAJU OGNJENOME — Stevan P. Bešević

GENERALE SILO LJUTA — Ljubivoje Ršumović

MOJ OTAC TRAMVAJ VOZI — Aleksandar Vučo

TUŽNA PESMA — Dušan Radović

BIO JEDNOM JEDAN VUK — Ljubivoje Ršumović

KAKO ŠETA STARI PROFESOR — Milovan Danojlić

KO SI TI — Jovan Jovanović Zmaj

MILICIJA — Duško Trifunović

DUGAČKA PSEĆA PESMA — Vlada Stojiljković

NIŠTA — Predrag Čudić

MOJ DEDA O PRONALAZAČU BICIKLA — Miodrag Stanisavljević

DJEDA-MRAZ — Duško Trifunović

TURIJE — Stevan Raičković

PUTEVI — Milovan Vitezović

DRUM — Dobrica Erić

BOSANSKI TRKAČI — Branko Ćopić

KONJ — Milovan Vitezović

PROZOR — Stevan Raičković

MAPA SEVERNOG ZVEZDANOG NEBA — Predrag Čudić

NAPOLEON SA PREKRŠTENOM RUKOM I BUVOM — Miloš Nikolić

ZEC SA GOVORNOM MANOM — Miodrag Stanisavljević

JEDNOG ZMAJA KRAJ — Ljubivoje Ršumović

JA I KLINCI KO PESNICI — Milovan Vitezović

PODVIZI DRUŽINE „PET PETLIĆA“ — Aleksandar Vučo

KAKO NASTAJE RAT — Voja Carić

KAKO ŽIVI POLJSKI MIŠ — Milovan Danojlić

JUNAK HAJDUK VELJKO — Voja Carić

ŽAGUBICA — Milovan Danojlić

CIGANIN HVALI SVOGA KONJA — Jovan Jovanović Zmaj

KONJI U VELEGRADU — Predrag Čudić

PREDVEČERJE — Milovan Danojlić

DRUGOVITI I BERESJACI — Voja Carić

IMA NEŠTO — Branislav Crnčević

KAKO TREBA — Dušan Radović

LONAC PASULJA — Milovan Danojlić

KAKO SPAVAJU TRAMVAJI — Milovan Danojlić

ANANIJE — Stevan Raičković

MIRIS ZOVE — Milovan Danojlić

KAD MATI BEZ RUKU OSTANE — Branko V. Radičević

DUNJA — Milovan Danojlić

KAD MATI U VOJSKU PRATI — Branko V. Radičević

PAUKOVO DELO — Desanka Maksimović

DUD U KOVILJU — Stevan Pešić

NEPOZNATA PTICA — Desanka Maksimović

SUNČANI KONJI — Voja Carić

SVICI U MRAČNOJ NOĆI — Dobrica Erić

PTICE NA ČESMI — Desanka Maksimović

ROTKVICE — Milovan Danojlić

VUKOVA AZBUKA — Dušan Radović

NIČIJA BAKA — Voja Carić

VOŽNJA — Desanka Maksimović

ORAH — Milovan Danojlić

VOĆKA — Đuro Damjanović

ĐERAM U RAVNICI — Voja Carić

ZELENA MODA — Dušan Radović

BLIŽI SE, BLIŽI LETO — Desanka Maksimović

KATA — Stevan Pešić

PUTOVANJE — Voja Carić

VOJVODINA — Mira Adečković

PRVI SNEG — Vojislav Ilić

PESMA O SNEŽNOJ VEČERI — Slobodan Marković

FURUNICA JOGUNICA — Milovan Danojlić

RAZLIKA — Božidar Manić

SVEMOGUĆA VEČERA — Voja Carić

OD KLIKERA DO DILBERA — Dobrica Erić

DRUGARSKA PESMA — Miroslav Antić

TEČE REKA, KRIVA DRINA — Dobrica Erić

TRI RATA — Voja Carić

VUČINA — Stevan Raičković

OGRADA NA KRAJU BEOGRADA — Milovan Danojlić

PLAVI KIT — Arsen Diklić

ZAMISLITE — Dušan Radović

DVA AKREPA — Ljubivoje Ršumović

U ZASEDI IZA PETNAESTE — Ljubivoje Ršumović

ĐAČKI KORZO — Miroslav Antić

O ČEMU PRIČAMO DOK ŠETAMO – Miroslav Antić

SVE SLUČAJNO — Vaska Jukić-Marjanović

ŠAŠAVA PESMA — Miroslav Antić

PLAVI ČUPERAK — Miroslav Antić

USPOMENA — Miroslav Antić

MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE — Branko Ćopić

NA OBALI UNE — Branko Ćopić

PROLJEĆE — Branko Ćopić

RASTANAK — Branko Ćopić

 

PISCI I DELA (sastavio M. Josić)

NAPOMENA IZDAVAČA

Dušan Radović – ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU / Fototipsko izdanje / Izdavač: SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA

Dušan Duško Radović – ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU – Napomena izdavača

NAPOMENA IZDAVAČA

Dušan Radović predao je Srpskoj književnoj zadruzi svoju Antologiju srpske poezije za decu u maju 1984. Bolest je već bila uzela maha i Radović je preminuo u avgustu. Njegov poštovalac i prijatelj Matija Bećković primio je na sebe da uredi predgovor ovoj antologiji, koji je, delimično napisan, nađen u Radovićevoj zaostavštini. Iako nedovršen, ovaj tekst svakako sadrži neke osnovne i zaokružene Radovićeve misli o poeziji za decu. Bećković je, u septembru, uz Radovićev predgovor dostavio i sledeću svoju napomenu:
„Dušan Radović je svoju poslednju snagu potrošio sastavljajući ovu antologiju. Nije se uštedeo ni toliko da završi predgovor. Ostale su nenumerisane beleške na dvadesetak listova. Popisivao je i varirao teme… ideje… reči… rečenice. Primicao se konačnom obliku, i da ga je dočekao ko zna da li bi upotrebio išta od onoga što je prethodno pribeležio.
Ovako, meni je preostao obrnuti zadatak: da pokušam iskoristiti gotovo svaku reč iz beležaka Dušana Radovića, a da ne dodam nijednu svoju.“

Popis pesnika zastupljenih u antologiji — „Pisci i dela“ — sa osnovnim biobibliografskim podacima sačinio je Miroslav Josić Višnjić.

Antologija srpske poezije za decu zamišljena je u okviru biblioteke Srpske književne zadruge „Knjiga za decu i odrasle“, koju uređuju Dragan Lukić, Slobodan Ž. Marković i Branko V. Radičević. Objavljujemo je u Zadruginoj biblioteci „Antologije“ uz Antologiju srpske priče za decu Slobodana Ž. Markovića — stoga što su obe prvi put u nas ovako sačinjene i zato što želimo da opremom i tiražem pomognemo njihovu uzajamnost sa ostalim, možemo reći značajnim, Zadruginim antologijama.

Posebna nam je, iako tužna, radost što nam je pripalo da objavimo poslednje delo Dušana Radovića.

Dušan Duško Radović – ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU – Predgovor

Dušan Duško Radović – ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU – PREDGOVOR

Mislim da je ovo pravi trenutak za antologiju. Za nekoliko generacija pesnika za decu ovo je prilika da svedemo račune i vidimo šta smo uradili. Većina pesnika rekla je što je imala da kaže. Oni najmlađi nisu, ali na njihovu antologiju treba čekati još dvadesetak godina. Jedan od najmlađih, Ljubivoje Ršumović, zastupljen je sa najviše pesama. Jedan ciklus poezije za decu završen je, i to slavno. Od Zmaja do Ršumovića.

Novi ciklus počeće od Ršumovića a završiće se sa pesnicima koji još nisu rođeni. Vlada Stojiljković, Vladimir Andrić, Slavica Jovanović, Mošo Odalović, Đuro Damjanović biće stari kao Tartalja ili bar kao ja.
Šta se u međuvremenu dogodilo?

Stekli smo nova životna i književna iskustva. Religiozne predstave o deci nisu izdržale sva iskušenja II svetskog rata. Poginulo je nekoliko miliona nedužne dece. Deca više nisu tako mala i bezazlena. Psihologija je ukinula podelu na dobru i lošu decu. Loša deca su rehabilitovana okolnostima pod kojima su se razvijala. Počeli smo više da brinemo o lošoj nego o dobroj deci. Sve se moglo objasniti.

Nekada su poeziju za decu pisala dobra deca i dobri đaci. Posle rata su loša deca i loši đaci postali i pesnici za decu. Oni imaju drukčija iskustva nego dobra deca. Ponižavali su ih i vređali, u školi a zatim i u porodici. Oni poeziju za decu shvataju kao rehabilitaciju svog detinjstva. U njihovim pesmama nema sentimentalnosti, ima jetke pameti. Nema lirike, ima realnih slika života, novih osećanja i raspoloženja. Poezija za decu je postala pametnija a sredstva te pameti su ironija, parodija, sarkazam, cinizam. To su novi, veoma važni atributi ove poezije. Samo sa ovim atributima ona je i mogla postati prava poezija. I poezija za decu je morala da poraste. Savremena deca više vide i čuju nego prethodna. Sa njima se više ne može tako naivno razgovarati kao nekad. Zato i pesnici za decu više ne zaslađuju detinjstvo, već ga brane od sladunjavosti i laži. Detinjstvo više nije ograđeno tolikim zabranama i ogradama. Dečja poezija čini lakšim ne baš lak život dece. Ona traži formule koje odgovaraju ovom vremenu, imena za nova iskustva i saznanja. Ona ima mnogo više duha i humora, mnogo više neobičnih prizora. Dečja poezija se razgranala u mnogo različitih pravaca. Stigli su novi ljudi, sa drukčijim životnim i pesničkim iskustvom, i tome se možemo samo radovati. Naša poezija je postala raznovrsnija po idejama i postupku. Nekada je bila jednolična, u okvirima pretpostavki kakva treba da bude poezija za decu. Razvila se bogatija kombinatorika, promenili su se ritam, akcenti, sadržaj, rečnik, metrika, pristup poeziji za decu.

Umetnost nije nagrada za dobru decu.

Nije sve i ne može biti bezazleno i čedno ni kod dece. I ona imaju različita iskustva sa svetom i ljudima. Sa novim literarnim iskustvima dečja poezija je postala zanimljiva i za odrasle. Postala je prava narodna poezija koju čitaju i mladi i stari.

Prema mišljenju slučajnih i profesionalnih kritičara i teoretičara, stanje u našoj poeziji za decu je idilično. Nema loših knjiga i nedarovitih pesnika. Čak nema ni mnogo razlika među pojedinim pesnicima. A kad antologičar krene da traži dobre pesme, suoči se sa mnogo knjiga bez dobrih pesama i shvati da su pojedini pesnici neuporedivo darovitiji nego neki drugi i da se ne mogu meriti ni u čemu. Ne može se razumeti zašto su te knjige objavljene niti se može snaći među silnim pohvalama. Loši pesnici više vole knjige nego pesme. Napunili su mnogo knjiga lošim pesmama — i hvale se ne pesmama već knjigama.
Braniti ugled i dostojanstvo literature za decu, to pre svega znači razlikovati dobro i loše. A treba umeti i hteti razlikovati ono što je dobro i uspešno od onog što je prazno i jalovo. Neki ne umeju, a neki neće time da se bave. Neki zaista ne znaju a neki znaju ali imaju obzira prema lošim piscima, plaše se da ih ne uvrede i ne naljute. Pesnici za decu i mnogi kritičari poezije za decu moraju prihvatiti činjenicu da među pesnicima i pesnicima ima velikih razlika. Žalosna je činjenica da i najslabiji pesnici za decu dobijaju pohvale i nagrade kao i najbolji.

Dobre pesme ne razlikuju se toliko koliko načelna shvatanja poezije. Dobra, uspela pesma brani sebe, svojom invencijom i inteligencijom, ukusom i kulturom pevanja. Dobra pesma je pesma s merom. Dobra pesma ima onoliko reči koliko je potrebno da bi se dokazala. Dobra pesma je zdrava pesma. Ona je zasnovana na zdravom iskustvu, na argumentima kojima se može vezati svet dece. Dobra pesma mora biti naslonjena na neko iskustvo ili doživljaj. Mora značiti više nego bukvalni podatak iz pesme. Dobra pesma je ono o čemu peva i još nešto što se može povezati sa njenim sadržajem.

Dobra pesma za decu mora zanimati i odraslog čitaoca. Ona mora sadržati obrt ili značenje koje može obradovati i većeg čitaoca nego što je dete. Ona mora imati još jednu vertikalnu dimenziju i značiti nešto drugo sem onoga što je deci rečeno. Dobra pesma za decu mora biti nešto starijeg iskustva nego što ga deca imaju. Ona mora biti pametnija od dece da bi mogla otkrivati neotkriveno. Ali ona mora imati neke veze sa životom i iskustvom dece i biti vrlo blizu dečje mogućnosti da shvati i razume. Dobra pesma za decu ne može biti prazna verbalna igrarija. Ona mora biti ozbiljna i odgovorna prema malim čitaocima. Dobra pesma mora biti kultivisana, metrički zdrava i melodiozna.

Dobra pesma u svemu ima mere. Jedna od važnih vrlina dobre pesme je njena dužina. Dobra pesma za decu je lepo oblikovana pesma. Dobra pesma za decu je plemenite pesničke građe, razvijenog jezika, bogatog rečnika, neočekivanih prizora i slika, iznenađujućih spojeva. Dobra pesma za decu je razumljiva, logična, konkretna i precizna. Dobra pesma može biti i samo igračka duha, ali tako vešta i lepa da čitaoca upućuje i na takav način saopštavanja. Lepota pojedinih pesama nije samo u sadržaju, već i u veštini kako je ta činjenica kazana. Igra je samo postupak, način da se savremenijim sredstvima dođe do neke slike ili mudrosti. Dobra pesma za decu mora biti pametna. Ona mora reći deci ono što nisu znala ni umela da kažu onako kako to pesma ume. Pravi pesnik je onaj ko ume napisati uspelu kratku pesmu. Prava odlika dara je da proceni vrednost sadržaja i da mu da odgovarajući oblik i dužinu.

Loše pesnike odaje nedostatak sluha. Njihove pesme nemaju lepe i prihvatljive melodije, oni ne znaju šta je čista i stabilna metrika. Loši pesnici su imitatori dobrih, samo bez duha, bez jezičke i pesničke kulture. Loši pesnici ne umeju da se sete ni zanimljive ideje ni zanimljive priče. Da li su lenji, površni ili samo nedaroviti — njima uvek nedostaje prava reč ili rima. Daroviti i maštoviti se uvek nečeg lepog sete. Imitatori uvek pogreše. Sete se i oni, ali nečeg tankog i nezanimljivog. Loši pesnici rimuju deminutive. Nemaju mere, gomilaju reči, bez razloga i novih argumenata produžavaju pesmu. Kod njih je sve pijano i proizvoljno, rimuju kako bilo i gde bilo, menjaju metriku zato što nisu ni tražili ni našli drugu i bolju reč. Kod njih sve pliva. Oni nemaju različitih pesama. Nemaju pravog osećaja za pesmu kao celinu. Ne umeju da je uobliče ni da joj daju odgovarajući oblik.

Pišu izmišljene pesme, lažne lirske slike, neodgovorne improvizacije bez smisla, površne i prazne deskripcije. Lutaju, blude, izmišljaju nadajući se da će nešto ispasti, kao da to više ne zavisi od njih. Pišu mlake i bezbojne pesme zasnovane na nekom proizvoljnom podatku, od koga se pesma ne može napraviti. Lenje, nepokretne pameti, kreću se u uskom krugu tema i jezika, nesposobni za bilo kakav podvig. Bez jezičke mašte, bez duha i invencije imitiraju one koji sve to imaju. Sa malo pismenosti i mnogo drskosti postali su pesnici za decu. Ne znajući šta bi drugo radili, počeli su da pišu za decu. Oni pišu pogrešne pesme na pogrešan način. Ređaju reči, a što je više reči, sve je manje smisla. Misle da se pesme izmišljaju i prave od reči, bez doživljaja, daleko od svakog iskustva. Svi pesnici za decu imaju slabih pesama, ali loši — nemaju dobrih.

Oni ne biraju ni teme ni reči. Oni misle da u poeziji za decu može sve, kao da nemaju nikakvog iskustva sa poezijom uopšte. Teško je poverovati da neko razume i voli poeziju a da ga pesme koje voli ne uče šta je poezija. Nagaze na promašenu temu, pa je razvijaju i bogate, ukrašavaju i ulegapavaju, a od toga ona postaje sve gora i crnja. Loše su pročitali pesnike koji se igraju i učinilo im se da u njihovim pesmama nema nikakvog smisla, već samo neodgovorne igre. Ne umeju ni početi ni završiti pesmu. Za njih pesma nije najkraći, najsažetiji oblik razgovora. Ne znaju šta je pesma ni šta bi mogla biti. Ne znaju kolike su dimenzije njihove ideje. Ne umeju da obrnu, ne mogu da iznenade i obraduju dete nekom neobičnom slikom.

Jedan je zaključak: pesništvom za decu ne mogu se baviti pisci koji nemaju duha. Neduhoviti ljudi ne mogu znati šta je smešno. Zbog toga oni misle da je smešno i ono što oni pišu. Ne mogu se igrati sa decom ljudi koji nemaju smisla za igru.
Poezija za decu obraća se dečjoj svesti a ne deci.

Pesnik mora biti mudar da bi deci imao šta da kaže. On otkriva deci da znaju i ono što ne znaju da znaju.
Nikada se nećemo složiti šta je to smešno i zanimljivo. Ima talentovanih i pametnih ljudi koji ne umeju pisati za decu. Neki poznati pesnici za odrasle ne umeju da razgovaraju sa decom. Oni ne pišu svoje pesme za decu, već nisu odoleli konjunkturi jedne vrste poezije. Njihovih pesama nema u ovoj Antologiji.

Pisati za decu, to je uvek neki dar ili slabost.
Umeti razgovarati sa decom — da li je to mana ili vrlina?
Da li je to nedostatak zrelosti ili baš zrelost?
Da li je to malo iskustvo i malo znanje ili je obrnuto?
Nežnost prema deci — je li to kukavičluk ili dobrota?

Deca ne znaju šta je literatura a šta poezija. Deca reaguju na sve što ih može zabaviti a to mogu biti loše pesme. Dečji pesnici imaju svoje posebne pesme za estradu. Tu ostvaruju efekte koji najčešće nisu umetnički.

I među decom ima osetljivih i neosetljivih, nisu svakom detetu date mogućnosti da razume poeziju. Pravi pesnik za decu piše razumljive pesme. Nepravi se zanese i izgubi kontakt sa detetom. Patetika i egzaltacija nisu za decu. Deca to ne razumeju. To voli škola, slobodna deca ne. Nešto voleti je kod dece mnogo čistije i nevinije nego kod odraslih.
Ima pesnika koji pričaju priče, a ima onih koji pišu pesme, kratke, sažete, svedene na nekoliko reči i rima. Ja više volim ove druge, ali volim i zanimljive priče.

Antologiju sam uradio jednostavno i praktično: pošao sam od pesama za najmlađe, jednostavnih, kratkih, naivnih i po obliku i po sadržaju. Zatim sam, prateći razvoj dece, dodavao nešto ozbiljnije i zrelije. Pesme su se razvijale i rasle zajedno s decom. Antologija pesama za decu i sa te strane mora biti pregledna i čitka, mora poštovati različite uzraste dece. Ovaj postupak se može lakše opravdati nego da sam u antologiju unosio podnaslove ili da sam svakog pesnika predstavio pojedinačno. Nisam razumeo antologije sa podnaslovima. Ovako će se lakše snaći i deca, i roditelji, i pedagozi.

Možda nisam uvek precizno odmerio težinu pojedinih pesama, možda u redosledu ima grešaka, malih, ne velikih.

U ovu Antologiju ušle su samo pesme pisane za decu. Možda bi se, za stariju decu, mogla napraviti antologija pesama koje deca mogu razumeti i zavoleti a da nisu namenjene deci. To bi, takođe, mogla biti dobra i zanimljiva knjiga. To neka uradi neko drugi. Moj posao je bio da iz poezije za decu izaberem ono što je najbolje. U ovoj Antologiji ima i grada i sela. Možda čak više sela nego što bi trebalo očekivati.

Za neko društveno priznanje poezija za decu može se boriti samo dobrim i pametnim pesmama, a njih pišu samo pametni i daroviti pesnici. Bilo je i vremena i mogućnosti da svako pokaže koliko je pesnički zreo. Neki su to dokazali, a neki nisu.

Bio sam strog. Prihvatio sam ovaj zadatak, između ostalog, i kao raščišćavanje sa svim onim što u poeziji za decu nije poezija. Da razbistrimo stanje u našoj poeziji za decu, da se naučimo razlikovati šta bi mogla biti poezija za decu a šta nikako to ne bi mogla biti. Nisam navijao ni za jednu struju ili pravac, već sam prihvatio sve što u sebi ima neke poetske vrednosti. Tako su se u ovoj Antologiji našli pesnici najrazličitijih shvatanja poezije. Ova Antologija bi da primerima dobrih pesama kultiviše poeziju za decu. Možda sve pesme nisu antologijske, ali su po mom mišljenju najbolje.

Trebalo bi napraviti antologiju pesama koje nisu ušle u ovu Antologiju da bi se lakše shvatilo zašto nisu. Da smo uporedo mogli štampati dobre i loše pesme, sve bi bilo očiglednije.

Napravio sam i jednu verziju antologije sa nekoliko kompromisa. Imao sam obzira prema nekim piscima. Međutim, ta verzija mi se nije dopala, pa sam napravio ovu, bez kompromisa. Antologija je ozbiljna stvar i važnije je da bude dobra nego da zadovoljava nečije ambicije.

Reklamacije se ne mogu primati, jer nedaroviti nemaju dokaza da su oštećeni. Oni nemaju pesama kojima bi mogli dovesti u sumnju ovaj izbor. Ako bude prigovora, najbolje bi bilo da navedu pesme koje su izostavljene. Oni nemaju nijednu pesmu koja je poznata.

Ako mi se može verovati, ja sam tek na kraju, po obavljenom poslu, prebrojao koliko ko ima pesama. Nisam mislio toliko na pisce koliko na pesme.

Dušan Duško Radović

Đorđe Balašević u ANTOLOGIJI SRPSKE POEZIJE

Kapitalno izdanje Brankovog kola 2012. – ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE (1847-2000) obuhvata 290 pesnika počev od Branka Radičevića do današnjih dana. Đorđe Balašević je u ovoj Antologiji zastupljen sa 3 pesme: Naopaka bajka, Čovek sa mesecom u očima i Neki novi klinci.

Neobičnost ove antologije, pored ostalog, jeste i u detalju da se po prvi put u ozbiljnom književnom projektu ovakve vrste pojave i pesme kantautora i pesnika iz oblasti rokenrola: Arsena Dedića, Milana Mladenovića, Đorđa Balaševića, Branimira Štulića, Bore Đorđevića, Momčila Bajagića – Bajage…

„I ko­nač­no, mo­ra­mo ka­za­ti i ovo — ne­ma sum­nje da u srp­ske pe­sni­ke dru­ge po­lo­vi­ne dva­de­se­tog ve­ka spa­da­ju i ne­ki kan­ta­u­to­ri i pe­sni­ci ro­ken­ro­la, ak­te­ri sa­vre­me­ne mu­zič­ke sce­ne gde tekst po­ne­kad igra pre­sud­nu umet­nič­ku ulo­gu. To se ne do­ga­đa če­sto, jer estrad­na sce­na je na­to­plje­na sva­ko­vr­snim mu­tlja­gom. Uvr­šta­va­njem ne­ko­li­ci­ne kan­ta­u­to­ra i pe­sni­ka ro­ken­ro­la, pri­bli­ži­će­mo se drugim kul­tu­ra­ma ko­je ne­dre ta­kve vred­no­sti u dva­de­se­tom ve­ku. Osve­ži­će­mo ne­pro­ve­tre­ne pro­sto­re uvek istih ko­or­di­na­ta na­ših an­to­lo­gi­ja, da­ti za­mah pe­snič­koj slo­bo­di i du­hu, re­la­ti­vi­zo­va­ti za­tvo­re­ne po­gle­de i ce­men­ti­ra­ne prin­ci­pe pri­li­kom slič­nih proje­ka­ta ko­ji, ne­ret­ko, li­če kao ja­je ja­je­tu. A po­e­zi­ja i ži­va svest o njoj, slo­ži­će se i da­ro­vi­ti ado­le­scen­ti, ne tr­pe klo­ni­ra­nje.

Po­ja­va ne­ko­li­ko kan­ta­u­to­ra i pe­sni­ka ro­ken­ro­la na svo­je­vr­stan na­čin raz­ve­dra­va ku­tak lir­ske pa­žnje i ani­mi­ra pi­ta­nja o to­me šta sve je­ste i šta sve mo­že bi­ti po­e­zi­ja s po­gle­dom s po­čet­ka dva­de­set pr­vog ve­ka, u eri kom­pju­te­ra, In­ter­ne­ta i ubr­za­ne ljud­ske ino­vant­no­sti. I ko­li­ko mo­že da do­pri­ne­se stva­ra­nju usa­vr­še­ni­jeg od­no­sa pre­ma čo­ve­ko­vom je­zi­ku kao me­di­ju nad me­di­ji­ma. Ovi pe­sni­ci de­lu­ju i kao svo­je­vr­sna tam­pon-zo­na iz­me­đu pro­hu­ja­log i no­vog vre­me­na (ma­da je po­e­zi­ja od­u­vek, i u mi­le­ni­jum­skoj dubi­ni, pe­va­na uz raz­ne in­stru­me­n­te i bez njih), pa je otu­da nji­ho­vo uvr­šta­va­nje u an­to­lo­gi­ju, u ne­ve­li­kom pro­cen­tu, lo­gi­čan gest za no­ve mo­guć­no­sti pro­ši­re­nja pe­snič­kog brat­stva ko­je, osve­tlje­no da­hom stva­ra­lač­ke non­ša­lan­ci­je i neo­p­te­re­će­no­sti kanoni­ma, da­je mo­guć­nost raz­u­me­va­nja i za ta­kve po­et­ske je­di­ni­ce u bu­ji­ca­ma epo­he. Se­ti­mo se pri­me­ra svet­skih kan­ta­u­to­ra čije pe­sme pri­pa­da­ju li­te­ra­tu­ri: Vla­di­mir Vi­soc­ki, Le­o­nard Ko­en, Bu­lat Oku­dža­va, Bob Di­lan, Ju­rij Vi­zbor, Alek­san­dar Ro­zen­ba­um…

Da­kle, uvr­šta­va­njem u an­to­lo­gi­ju ne­ko­li­ko pe­sni­ka ove pro­ve­ni­jen­ci­je, či­je po­je­di­ne pe­sme kra­si istin­ski po­et­ski nerv, demistifikuje­mo uve­li­ko eta­bli­ra­ne, na­mr­go­đe­ne (i sop­stve­ne) za­blu­de. U ovoj an­to­lo­gi­ji svo­je me­sto će na­ći oni sti­ho­vi kantautora i pesni­ka ro­ken­ro­la, ko­ji pri či­ta­nju de­lu­ju kao ta­len­ti sa sve­tlo­šću knji­žev­nog pe­ča­ta, kao po­e­zi­ja sa ne­u­pit­nim znacima lir­ske vred­no­sti u do­ži­vlja­ju mi­mo mu­zič­kog aran­žma­na. Ta­ko su se ov­de na­šli Ar­sen De­dić, Đor­đe Ba­la­še­vić, Bra­ni­mir Štu­lić, Bo­ra Đorđe­vić, Momčilo Bajagić, Mi­lan Mla­de­no­vić i Slo­bo­dan Ti­šma. Me­đu pe­sni­ci­ma ko­ji ni­su kan­ta­u­to­ri, ali su na­men­ski pisa­li i za roke­re, ili no­se am­blem bit-po­e­zi­je (ali su i pe­sni­ci „re­dov­nog“ knji­žev­nog dis­kur­sa) na­la­ze se i Du­ško Tri­fu­no­vić, Radoman Kanjevac i Zvon­ko Ka­ra­no­vić.“ – N. Grujičić

Povodom 165. godišnjice izlaska prve knjige pesama
Branka Radičevića u Beču

BRANKOVO KOLO
Sremski Karlovci
2012