Ознака: Balasevic

Đorđe Balašević – Dispečer od gore vidi sve (Raritet)

DISPEČER OD GORE VIDI SVE

Stevu Čenejca je ubila struja
nežno ko rukom
na razvodnoj grani tu negde u hali ili gde…
I niko se nije pitao
zašto je struju pipao,
nego su žalili i trafo menjali svi.

Sa njegovim šefom sam proveo dan,
bio je očajan,
al’ taj matori momak je imao alat za sve.
Pa reče: “Eto, struje se latio,
zato je glavom platio.
Od nule i mase je stigo do faze za tren.

A vidiš,
dispečer od gore vidi sve.
Povlači te sklopke, igra se.
Postavi na svoje mesto
svaku vezu, spoj još pre…
Sve vide oči distribucije!”

Tako ponekad, te reče mi dođu ko iskra
kad štednju nam smeste pa gradom zavlada mrak.
Al’ ne brinem mnogo o tome,
struju nam opet uključe,
i idemo dalje i trošimo više neg pre.

Jer,
dispečer od gore vidi sve,
Povlači te sklopke, igra se.
Postavi na svoje mesto
svaku vezu, spoj još pre…
Sve vide oči distribucije.

Kidaš mi živce ko bakarne licne, onako usput,
kad poštar mi dođe i pokaže priličan broj.
A ja čitam svoje brojilo i plaćam bogme solidno…
Ma, znam da nas kradu al’ što da se ja staram o tom?
Kad znam da
dispečer od gore vidi sve.
Povlači te sklopke, igra se.
Postavi na svoje mesto
svaku vezu, spoj još pre…
Sve vide oči distribucije!

Đorđe Balašević

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Đorđe Balašević i Zdravko Čolić

Saradnja Đorđa Balaševića i Zdravka Čolića je počela davne 1980. godine, kada je Čola otpevao i objavio pesmu “Zbog tebe” (muzika i tekst: Đorđe Balašević). Nakon ove pesme narednih godina su se nizali Čolini hitovi u čijem je stvaranju učestvovao Đorđe Balašević: Mađarica (tekst: Đorđe Balašević i Goran Bregović) (1981), Kažeš da ti nekad izgledam ko Dunav (tekst: Đorđe Balašević) (1981), Vala, vrijeme je (tekst: Đorđe Balašević) (1884), Ničiji i svačiji (tekst: Đorđe Balašević) (2003), Zločin i kazna (tekst: Đorđe Balašević) (2003), Bembaša (tekst: Đorđe Balašević) (2006), Svadbarskim sokakom (muzika i tekst: Đorđe Balašević) (2003), Kod tri bijesna brata (tekst: Đorđe Balašević) (2006), Sačuvaj me, Bože, njene ljubavi (muzika i tekst: Đorđe Balašević) (2006), Anđela (tekst: Đorđe Balašević) (2006).

Zanimljiva priča vezana je za nastanak pesme “Mađarica” Zdravka Čolića, koja je objavljena 1981. godine na albumu “Malo pojačaj radio”. Pesma se prvobitno zvala “Opatica”. Tekst je napisao Đorđe Balašević i dao ga Goranu Bregoviću da komponuje muziku. Brega je, uz Kornelija Batu Kovača, bio kompozitor svih pesama na tom Čolinom albumu.
Bregi se nije svideo naslov pesme uveren kako će bolje proći ako se zove Mađarica umesto Opatica. Poznat kao umetnik koji ne voli intervencije na svojim tekstovima, Balašević nije hteo da čuje za takvu mogućnost… I nikada više nisu sarađivali.
Iako su kasnije otoplili odnose do te mere da su se pozdravljali prilikom susreta, dvojica genijalnih muzičara nisu više sarađivala. (Tekstovi obe pesme: https://balasevic.in.rs/djordje-balasevic-i-goran-bregovic-opatica-ili-madjarica/)

“San svakog stiha je da postane deo Balaševićeve balade… Ja se uvek prepoznam u Balaševićevim pesmama kao i svaki čovek koji je voleo bar jednom u životu…” – Zdravko Čolić

Đorđe Balašević o Đorđu Petroviću

ĐORĐE KARAĐORĐE PETROVIĆ – TIP KOJI JE PROVALIO ČIP

Đorde, klavijature, aranžer, producent, profesor na muzičkoj akademiji, ing. elektronike, Ovan.

Između ostalog, Đorđe je svirao u grupi “Zajedno”, sa “Van Gogh”-om, u famoznoj grupi “Papatra”, ranih osamdesetih. Jedan je od pionira kompjuterske muzike u našem pop-roku, a u istom žanru je u takozvanoj “ozbiljnoj” muzici evropski poznat i priznat. Da bih naveo njegove producentsko-snimateljske pulene morao bih da ispucam celu stranicu, čak i na puste inicijale, drugi put, možda?

Upoznali smo se na “Dunjo moja”, gde je formalno bio snimatelj u studiju, ali je obavljao lavovski deo producentskog posla, sarađivali smo i na sledećem LP-iju, (“Slovenska”), kad sam nakon toga napustio PGP i stari tim saradnika, poveo sam za sobom i Đorđa, jedinu “stvar” koja je vredela u izvikanom “studiju-5” i zamolio ga da bude producent na “Bezdanu”, ostalo je histerija.

Kad smo mu 1992, predložili da izađe sa nama na scenu “Sava centra”, prihvatio je to sa takvim elanom da nam je svima bilo neprijatno što ga i ranije nismo pitali. Duja se tada prebacio isključivo na klavir, a zvuk benda dobio je kvalitet koji ga je definitivno podigao na vrh. Neću da pričam o tome šta je Đorđe učinio za moje pevanje, snimci, stari i novi, to slikovitije pokazuju.

Bez Đorđa (Petrovića) nikad ne bih snimao ploču. Shvatite ovo kao izjavu pod zakletvom.

– Đorđe Balašević

Izvor: oaza.rs
foto: facebook

Đorđe Balašević o Ignacu Šenu

Maestro Šen Ignac (18. oktobar 1958. – 05. mart 2017.)

“Kad sam na njega naišao onda su mi se pesme potpuno promenile, jer to je, u stvari, bio neko neko s kim sam radio na onaj “klik” u studiju. Ja sam samo rekao: “Ne to, odeš gore, dole…” On je rekao: “Doktor Balaž (pošto je on mene zvao “doktor Balaž” iz nekog njegovog razloga), sreća moja da ti ne znaš da odsviraš to što ti je u glavi.” A ja mislim da je, u stvari, sreća moja to što je on znao da odsvira to što mi je u glavi.

Mislim da sam tu završio jednu veliku priču što se mog opusa tiče kad je violina u pitanju jer mislim da više ne mogu naći takvog saradnika, sa tim senzibilitetom. On je bio strašno harizmatičan.

– Đorđe Balašević, 06. mart 2017.

Izvor: Bistrooki – balasevic.in.rs

foto: facebook

Đorđe Balašević o Aleksandru Dujinu Duji

DUJIN PROFESOR ALEKSANDAR – BATA IZ BANATA

Duja je pijanista, aranžer, producent i pomalo lav. U jazz krugovima poznat je još iz “Meta sekcije”, pa iz grupe “California”, iz rada sa novosadskim big-bandom, a u Beču, gde je završio “jazz-conservatorij”, objavio je više CD-a, poslednji sa grupom “ADO-ADO”, kultnom u austrijskim okvirima.

Prvi put sam ga sreo na “Novosadskom letu ’77”, sudbina je htela da delimo program pola-pola, u “tribini mladih”, on sa oktetom svojih gimnazijalaca, a ja sa grupom “Žetva”, kada sam prvi put otpevao legendarni “Razdeljak”. Nismo se poznavali, ja sam naravno gledao preko tog klinca, i kada ga je Caki nešto kasnije doveo u prvu i jedinu postavu “Ranog mraza”, pravio sam se da ga nisam registrovao ranije. Uradio je aranžmane za singl “Život je more / Oprosti mi, Catherine”, onda nas je vojska naizmenično onesposobljavala jednog za drugim, a otkad se pojavio u Tuzli (u uniformi i sa ćevapima u lepinji, kada sam ja tamo gostovao sa “Neoplantima”), uradio sam samo jedan koncert bez njega, u Novom Sadu, 1992. i to zbog “više sile”, sasvim opravdano. Duja inače igra odlično tenis, basket, zna ga dobro, NBA (novo-bečejski atar). On i ja smo hiljadu puta ostajali sami protiv svih. Profesor tačno zna kad koji dur ili mol može da mi ponudi, kao jabuku. Sa njim bih smeo da održim koncert za čopor “Đavola sa Tasmanije”. Ma šta hteo? Baš bih voleo, štaviše.

– Đorđe Balašević

Izvor: oaza.rs

foto: facebook

Đorđe Balašević o Dušanu Dudi Bezuhi

DUŠAN DUDA BEZUHA – FIN ČEŠKI ZAČIN NA PRAVI NAČIN

Duda, gitara, producent, aranžer, Ovan.

Svirao je u grupama”Tilt” i “Suncokret”, danas ponekad nastupa sa svojim blues bendom “Zona B” u SKC-u, KST-u i na sličnim “kulturnim ” mestima, rađe je u studiju. Kao producent nanizao je mnogo slavnih “skalpova”, Viktorija je u svojim najboljim danima bila overena njegovim producentskim pečatom, svirao je na pločama Bajage, na primer, i na nebrojenim (stvarno ne-bro-je-nim) pločama manje i više poznatih grupa, njegov studijski rad, doveden do perfekcije, imao je kao jedinu manu to što ga je odvikao od živih svirki, i nadam se da ga rad u našem bendu raduje onoliko koliko i on raduje bend, jer njegova rafiniranost i nenametljivost polako i sigurno su nam se uvukle pod kožu. Dudu sam upoznao davno, zapamtio sam ga po osmehu uz koji mi je (kao član “Suncokreta”) pozajmio gitaru na kojoj sam odsvirao “Snašu na salašu”, isti taj osmeh sačekao me je posle petnaest godina u studiju “Pink” u Zemunu kad smo zajedno radili “Jedan od onih života”, i posle preeksponiranih gitarskih deonica koje su me godinama (posebno ranijim) proganjale, odjednom ona kultivisana “akustara” na “Posvađanoj pesmi”, prelepa tema na “Portretu”, solo na “Luzeru”.

Duda je pravi momak, šta da vam kažem. On štima i na sceni i u životu. To je to.

– Đorđe Balašević

Izvor: oaza.rs

Video: Goran Sultanović, Dušan Duda Bezuha i Branislav Zarin – Slovenska (tekst: Đorđe Balašević)

Đorđe Balašević o sebi

Đorđe Balašević

ĐOLE

Rođen sam kao prvi Balašević. Moji su do 1941. bili Balaševi, deda je tada pazario ono -ić- da nam ne bi “pomadžarili” familiju, ne daj Bože?

Tek moj ćale, 1947, oženivši moju majku, Veroniku Dolenec, “polak” Madžaricu, kako je deda izračunao.

Bio je 11. maj 1953, rano jutro, mama je zato želela da me nazove Zoran, ali je deda rekao da je to ime za sodarskog konja, i insistirao da me nazovu “Đoka”, po njemu, što, medu nama, ponekad ume da bude još neprijatnije. Našli su se nekako na Đorđe, priznajem da nisam baš oduševljen, ali do sad sam se već navikao, šta je – tu je.

Bik sam, dakle, u podznaku blizanac, dominantni navodno.

Školovao sam se sa promenljivim uspehom, bolje da ne pričamo o tome, to je bio period negativne afirmacije moje ličnosti.

Igrao sam fudbal, ovisnički, neki misle da sam bio šmecer, neki da nisam imao pojma, u pravu su i jedni i drugi, što je najgore samo što ja sad ne znam kako bih vam to objasnio.

Prvu ploču sam snimio u jesen sedamdeset i sedme, ništa okruglo, džaba računate. Pa ne treba meni jubilej da bih radio koncerte, šta vam pada na pamet?

Naveo sam to više da bih se malo pohvalio iskustvom koje, eto mogu izmeriti jedino tim tegom, sedamnaest godina teškim. To iskustvo je ujedno i najveća kvalifikacija koju sam stekao, pa bih, ako se priznaje, time mogli udovoljiti i narednoj stavki upitnika za moju biografiju.

Po zanimanju sam znači, samouki velikan, što je šala, dabome.

Ja sam samo jedan prosečan momak. Natprosečno talentovan, doduše.

Prvu ploču sam snimio, poslednju još nisam, toliko o diskografiji.

Uskoro će izaći i moja treća knjiga, a drugi roman, jeftina ljubavna priča, bez ikakvih pretenzija, odavno sam shvatio da nisam najpametniji na svetu. Mada se ni plasman medu prvih pet ne može nazvati neuspehom.

Planiram još i da snimim neke svoje stare pesme ponovo, izdavačke kuće koje su vlasnici snimaka ne objavljuju ih više iz nekih razloga, ali neće biti problema, većinu pesama znam već skoro napamet, ostale ću pevati na la-la-la. Sem toga imam pristojne kućne zalihe nagrada&priznanja, ali rok im polako ističe.

Sa datumima inače baratam slabije, sećanja klasifikujem po sasvim drugom sistemu, pa sad ipak neću uspomene heftati za stranice starih kalendara, pogrešiću, bojim se. Bilo ih je baš lepih, ukratko. Vredelo je, definitivno.

Privatno sam zaljubljen u Oliveru, baš ono, kao da je tuđa, Bože prosti.

Na početku karijere sanjao sam san o bendu sastavljenom od prijatelja.

Na kraju karijere dosanjao sam taj san, eto.

Baš me hoće karta.

– Đorđe Balašević

izvor: oaza.rs