Ознака: Balasevic

Đorđe Balašević – SANJA

Đorđe Balašević – SANJA / Raritet 

Ponoć me opet zatiče
sa lošim vinom i sumnjivim ženama.
Sećanje kao reka poteče
mojom glavom i mojim venama.

Uzalud tiho prestaje
odjek tvojih reči u svemiru…
Osmeh tvoj vedri postaje
uzrok jednom davnom nemiru.

Dugi su putevi kojim sam hodio,
more iluzija kojim sam brodio,
prazan je život koji sam vodio…
Sanja!

Hteo bih svemu da dokučim smisao…
Zašto sam živeo, zašto sam disao?
Zašto sam voleo i pesme pisao?
Sanja!

Svaki put nekuda vodi…
Ja ne znam kuda, niti me zanima…
Samo san do tebe dovodi
i to je put kojim putujem danima.

Sanja…

Đorđe Balašević

Đorđe Balašević – REPORTERU (Kraljevstvo dajem za dobru vest)

Đorđe Balašević – REPORTERU (Kraljevstvo dajem za dobru vest)/ Raritet (1983) Tekst pesme:

Od ranog jutra naš teleks gunđa
i bezbroj raznih novosti slaže.
Možda baš sad otkucava naslov
i moje sledeće reportaže:
„Margaret Tačer i malvinski rat“,
„Kafa iz Trsta i vile na sprat“…
I ne znam više o čemu da pišem kad svi znaju sve.

Levo i desno, gore i dole.
Samo dva oka a četir’ smera.
Ne da mi mira manjak papira,
sve manje hrane za gladna pera.

Sve reportere istina brine,
stranica ne sme ostati prazna.
Ko će da ispravi sve krive Drine?
Ja neću. Možda će javnost kad sazna.

„Mladi bez posla“, „ljubav i moda“,
„Debele greške a razlog tanak“.
Tema za temom, priča za pričom
ali ni jedna za pravi članak.

Kraljevstvo dajem za dobru vest,
sutra bi morao predati tekst,
a ne znam više o čemu da pišem
kad svi znaju sve.

Levo i desno, gore i dole.
Samo dva oka a četir’ smera.
Ne da mi mira manjak papira,
sve manje hrane za gladna pera.

Sve reportere istina brine,
stranica ne sme ostati prazna.
Ko će da ispravi sve krive Drine?
Ja neću. Možda će javnost kad sazna.

Celog života strpljivo čekam
da neki čovek ujede kera.
To je deviza, ta stara šala,
ta vest je želja svih reportera.

Posao moj je ko drugi svi,
nije ko roman il’ film ili strip,
ali se ipak ni za šta ne bih menjao ja.

Levo i desno, gore i dole.
Samo dva oka a četir’ smera.
Ne da mi mira manjak papira,
sve manje hrane za gladna pera.

Sve reportere istina brine, stranica ne sme ostati prazna.
Ko će da ispravi sve krive Drine?
Ja neću. Možda će javnost kad sazna.

Miroslav Mika Antić – TRI VRAŠKE VRŠKE (Tri vrške u Vukovaru)

Mnogi misle da je pesmu TRI VRAŠKE VRŠKE (Tri vrške u Vukovaru) napisao Đorđe Balašević. Greše. Autor pesme je Miroslav Mika Antić. Mika je pesmu poklonio nekadašnjem boemskom epicentru, konobi „Tri vrške“ u Vukovaru, a otpevao je Đorđe Balašević. U „Tri vrške“, ribarsku konobu u sred Vukovara i na kraj sveta, koju su smatrali razglednicom podunavskog mentaliteta redovni gosti su, osim Mike Antića bili i: Arsen Dedić, Momo Kapor, Gari Kasparov, Živan Saramandić i mnogi drugi znani i neznani… Zvali su je Akademijom za boeme i doajene. Tu, za kafanskim stolom, Mika Antić je recitovao stihove i napisao pesmu „Tri vraške vrške“:

TRI VRAŠKE VRŠKE

„Tri vrške“ u Vukovaru
Konoba na pragu srca.
Znam jednu tugu staru
Koja se smeška dok grca.

Reke se u nas ulivaju,
Mi smo to ogromno more
Gde zvezde nežnosti skrivaju
U školjku čaše do zore.

„Tri vrške“ u Vukovaru
Dunav pun neba teče.
Tu mesec tajno pije
Kraj šanka svako veče.

Reke se u nas ulivaju,
Mi smo to ogromno more
Gde zvezde nežnosti skrivaju
U školjkama čaše do zore.

„Tri vrške“ u Vukovaru
Konoba na kraju sveta.
Tu onaj ko sebe traži
Samome sebi smeta.

Reke se u nas ulivaju,
Mi smo to ogromno more
Gde zvezde nežnosti skrivaju
U školjku čaše do zore.

Miroslav Mika Antić

Izvor: Bistrooki – balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini ili fotografija je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs

Đorđe Balašević – KOŠARKAŠI

Đorđe Balašević, Milena Dravić i Dragan Nikolić pevaju pesmu koju je Đole napisao i posvetio zlatnim košarkašima Jugoslavije, svetskim i olimpijskim prvacima, košarkašima Jugoslavije.

Tekst pesme:

Da mi je jedan mali vasionski brod na dva-tri dana da se poslužim s njim,
da malo procunjam kroz nebeski svod, da nađem protivnike za Plavi tim.

Na ovom svetu oni vode glavnu reč i ne znam s kim bi mogli igrati još?
Predlažem, da bi bio ravnopravan meč, treba da pucaju na blindirani koš.

Ćute Brazilci, Italijani, Amerikanci negde po strani.
Ćute i uče ko pravi đaci… Lekciju drže svetski prvaci.

Žarmuh Amedov reče Edešku: „Ti momci stvarno nemaju grešku“.
A sve to sluša trener Kondrašin: „Ja ih se deset godina plašim!“

Bar četvrt metra da sam porastao još između koševa i ja bih bio car.
Ovako, pogled jedva ubacim u koš, a loptu – to je sasvim iluzorna stvar.

Ćute Brazilci, Italijani, Amerikanci negde po strani.
Ćute i uče ko pravi đaci… Lekciju drže svetski prvaci.

Žarmuh Amedov reče Edešku: „Ti momci stvarno nemaju grešku“.
A sve to sluša trener Kondrašin: „Ja ih se deset godina plašim!“

Košarkaši u video snimku: Dražen Dalipagić, Peter Vilfan, Dragan Kićanović, Željko Jerkov, Duje Krstulović.

Đorđe Balašević – MONIKA (Posvećeno Moniki Seleš)

Pesma Đorđa Balaševića posvećena teniserki Moniki Seleš:

MONIKA

Zamislite samo veliki svet
Sve do Kine preko, recimo, Sente
Zamislite samo te kontinente

Gradova na svetu ima oho-ho
Ne bih hteo da vas zamaram s njima
Nego svaka varoš novine ima

I u svakom listu sportska hronika

Hej, nek čuju svi za nas!
Nek zvoni dobar glas kao harmonika,
Hej, nek čuju svi oni šta znači to Moni-Monika!

Ja sam samo prstom probao sport
Pa te zato molim veliki svete
Nemoj da nam sada pokvariš dete

Mala Mo je stvarno cura i po
Ona ima srce, ima tri čiste,
Ne mešajte u to sad kursne liste

Nek to briga nekom drugom postane
Pustite nju, nek joj sve igra ostane

Hej, nek čuju svi za nas!
Nek zvoni dobar glas kao harmonika,
Hej, nek čuju svi oni šta znači to Moni-Monika!

Navratilova i Džon Makenro
Sad su možda malo manje daleko
Ali neće biti sve med i mleko

Moraš nekad i da izgubiš meč
Jer i porazi su magije deo
Moraš kolač svoj da poručkaš ceo

Zvuči prosto ali tako ispada:
Bori se fer i stići ćes tamo gde i pripadaš!

Hej, nek čuju svi za nas!
Nek zvoni dobar glas kao harmonika,
Hej, nek čuju svi oni šta znači to Moni-Monika!

Istorija „belog sporta“ beleži: Monika Seleš je postala peta po redu najbolja igračica sveta, prva jugoslovenska teniserka kojoj je to pošlo za rukom.

U vreme kad je porodica Seleš kuburila sa terminima i tražila slobodna igrališta po Novom Sadu da bi Monika mogla da trenira, Đorđe Balašević je kraj svoje kuće sagradio privatno tenisko igralište i nevolje male male Monike su prestale.

Čika Đorđe ju je pozvao u goste i postala je Miljenica porodice Balašević. Teren je imala na raspolaganju do mile volje, a balašević joj je posvetio i pesmu o „belom sportu“, Monikinom reketu i lopti.

– Ona je rođena da pobeđuje nepobeđeno, ona je rođena da ostvari san jugoslovenskog tenisa. – Đorđe Balašević

– Nikad neću moći da mu se odužim. Cele te godine, kada sam postala prvakinja sveta, trenirala sam kod njega. – Monika Seleš

Đorđe Balašević – U levicu te ljubim (posvećeno Mati Parlovu)

Grupa Rani Mraz je svoj prvi nastup imala u decembru 1977. na Izboru sportiste godine u beogradskoj hali Pionir, gde su izveli Žetvin čuveni hit U razdeljak te ljubim, međutim, tada sa alternativnim stihovima U levicu te ljubim, posvećenu bokseru Mati Parlovu.

U LEVICU TE LJUBIM

Kad je šezdeset i neke na ring stupio on
Reko je neki smeker: Rođen je šampion!

Prvak kontinenta postao je začas,
a iz gledališta začuo se glas:

„U levicu te ljubim,
svim žarom srca svog,
i hoću da poludim,
zbog udarca ti tvog.

U levicu te ljubim
jer hoću da se zna
zbog nje ja razum gubim
zbog nje ja nemam sna“

***

Mate Parlov je bio čuveni bokser koji je bio osam puta prvak Jugoslavije, pet puta prvak Balkana, dva puta svetski i jednom evropski prvak, a osvojio je i zlatnu medalju na Olimpijadi u Minhenu.

Đorđe Balašević – RINGIŠPIL (ratna verzija, 1999.)

Đorđe Balašević – RINGIŠPIL (ratna verzija, 1999.) Tekst:

Mi ćemo danas odsvirati samo nekoliko pesama, nadam se da će biti šansi… Pa dobro, videćemo se mi još, imamo još jedan most, jedan i po… Jedan i po, takoreći. Pazi, rekli su da… Ne znaju oni kakav smo mi svet, znaš ono… Kao, zbog tog mosta u Novom Sadu neki drugi stradaju, kao… Strada hiljadu dece zbog onog mog starog mosta u Novom Sadu? Pa daj, kažite mi, ako i zbog ovog što je ostao strada neko dete na svetu, ja ću ga srušiti. Ali ne verujem da je to baš tako.
Beograde, okreni taj ringišpil u mojoj glavi! Ajde! Mi smo uvek bili blesavi…

Tuku od jutros, od četiri-pet…
Rešio NATO da promeni svet…
Nad gradom danima lete iste rakete.

Poleva NATO, al’ to mu je zanat…
Ma sve mi je ravno ko severni Banat…
Biće rata.
Ako, isto nam se ‘vata.

Trube sirene ko teretni voz…
I nigde niko da poomoli nos…
Klasika: „Deder, još jednu pesmu
debeli iz Novog Sada.“

Trube sirene, al’ to im je manir,
a Sremci su srušili leteći tanjir…
Izeš sliku, F-18 u šljiviku.

Ma, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi…
To ne zna niko, samo ti…
Bez tebe drveni konjići tužno stoje…
Dođi, iz plave boce se pojavi…
Bar jednu želju ispuni…
I dodaj svetu malo boje
ej, čudo moje.

Veče se klati ko prezreli klip…
Teška vremena, a ja težak tip,
pa avijacija začas uzima svoje…

Slab sam ja igrač za subotnje gužve
al’ shvatam, pomalo, te pokretne spužve:
Neko pijan lakše život odrobija.

Ma, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi…
To ne zna niko, samo ti…
Bez tebe drveni konjići tužno stoje…
Dođi, iz plave boce se pojavi…
Bar jednu želju ispuni…
I dodaj ovom svetu malo boje
ej, čudo moje.

Da se ne citiramo sad…
Samo rata da ne bude,
Čovek s mesecom u očima,
Ratnik paorskog srca,
Putuj Evropo…
Batula Petraš u jednom romanu kaže: „Za pametnog čoveka svaki rat je izgubljen, ne moraš ni učestvovati u njemu da bi ga izgubio.“
Ne daj se Beograde!

Sustajem, odustajem…
Pritiska me kao pegla…
Javi se, pojavi se…
Dodaj svetu malo vergla…

Nekad si me čudila…
Danas bi mi tako legla…
Dodaj malo ludila, dodaj svetu malo vergla…

Ma daj okreni…

EtogaC!

Uživo, Beograd, 1999.

Đorđe Balašević o Milevi Marić Ajnštajn

Dve kuće dalje, naime, živela je Mileva Marić, tajnooka trgovčeva kći, kojom je Ajnštajn bio oženjen, i s kojom je u par navrata boravio u Kisačkoj 20. Čuvši za priču o njima, pretražio sam puno knjiga tragajući za slikom rospije kakve već matematičarke mogu biti, ali na kraju me je, sa izbledele stranice enciklopedije, jedan setni portret u čipkastoj bluzi ukorio svojom lepotom…

Bila je lepa na onaj tihi, vanvremenski način… Njen nesretni život bio je pesma u dolini gluvih…

U Kisačkoj i okolnim uličicama neke žene i danas žive na kratkom lancu, kontinenti im se prostiru od bašte do kapije, od rerne do užeta za veš, a Ona je još rođendan dvadesetog veka proslavila u Cirihu, radeći domaće zadatke svom razmaženom Albertu, i učeći nadobudne mlade Švicere formulama kojima niko od njihovih sunarodnika nije umeo da ih nauči…

Odjahala je predaleko ispred svog plemena, kao mladi neustrašivi izvidnik, horizont Budućnosti je mamio svojim magnetnim plavetnilom, a viseći mostovi kojih je puno na tom putu, nepovratno su se obrušavali za njom… I kažnjena je zbog svoje lude hrabrosti. Kažnjena time da se Horizont večito širi, a ona večito luta po stepama Usamljenosti…

U njenoj kući odavno žive neki drugi ljudi, u njenom plemenu je Račun i dalje najviša matematika…

Neprilagodivi su bili prezauzeti nazivanjem ulica po svojim herojima, rekama i planinama, i pazeći da ne uvrede osmo koleno Obrenovića i Karađorđevića, Ajnštajna nisu ni uzeli u obzir, a jedan slepi krak betonske periferije, koji se kao žila upliće u pasuljišta i polja kupusa oko Veternika velikodušno su nazvali po Milevi Marić…

– Đorđe Balašević  Jedan od onih života

Đorđe Balašević – Vremeplov… 1979. godina

Đorđe Balašević – Vremeplov… 1979. godina

Te 1979. godine na festivalu Split ’79. Đorđe Balašević je sa pesmom „Panonski mornar“ osvojio prvo mesto po glasovima publike u Večeri dalmatinskih šansona. U jednoj od verzija pesme su bili i danas većini nepoznati stihovi:

„Imao sam kao mali strašan elan,
snivao sam da ću proći svet,
da ću stići do Afrike ko Magelan…“

Iste godine je objavljen i prvi album Ranog mraza – Mojoj mami, umesto maturske slike u izlogu, sa pesmama:
Uvod, Sve je dobro kad se dobro svrši (Lana), Drago mi je zbog mog starog, Jedan Saša Iz Voza , Uticaj rođaka na moj životni put, Mnogo mi znači to, Neki novi klinci, Stara Pesma, Moj Frend Ima Rock And Roll Band, Brakolomac, Prodaje se prijatelj i Kraj.

Tekst pesme UVOD:

Ja se slikam za naslovne strane
I provodim neke bezvezne dane (to znaš).
Dajem intervjue (uvek iste)
I pikiram ka vrhu top liste. Pa da.
Sve zbog moje drage mame.

Mesto maturske slike na tablou
U nekom izlogu na lokalnom korzou,
sve što radim ja, ja radim zbog nje.

Mesto maturske slike na tablou
U nekom izlogu na lokalnom korzou
Ovo dajem njoj.

Muzika i tekstovi: Đorđe Balašević
Aranžmani i produkcija: Josip Boček
Ton majstor: Tahir Durkalić
Saksofon: Milivoje Marković
Violina: Jovan Kolundžija
U „Staroj pesmi“ korišćen refren iz pesme „Zoki, Zorule“ Dragana Tokovića

Autorski članak Đorđa Balaševića iz 1979. – Stranica mog života

 Posteri i naslovne strane iz časopisa – Đorđe Balašević

Đorđe Balašević – Čuvaj mi, Bože, Novi Sad (Tekst)

Đorđe Balašević – Čuvaj mi, Bože, Novi Sad / Tekst pesme:

Čuvaj mi, Bože, Novi Sad
od svega što ga spopalo…
Čuvaj mi barem ovo sad
dok i to nije propalo.

Čuvaj mi, Bože, Novi Sad
zaposednut i poražen…
Gde je sad onaj lepi grad
doteran i uobražen?

Čuvaj mi moje Laloše
što sve to podnose po svom…
Čuvaj mi moje dođoše
koji su ovde našli dom.

A najviše mi čuvaj nju
nek joj se zlobni povinu
kad na biciklu preleti
Dunavsku i Zmaj Jovinu.

Čuvaj mi, Bože, tambure,
uspavanke iz šalajke
i ono malo neba
iznad Salajke.

Sa bele ruže Panonske
padaju zadnje latice…
Na stope predaka
i senku Matice.

Čuvaj mi, Bože, Novi Sad
dok rđa se ne u’vati…
Čuvaj, jer će i on tebe možda
opet čuvati.