Ознака: Devedesete

Đorđe Balašević – Živeti slobodno

Đorđe Balašević – Živeti slobodno / Albumi: Devedesete (2000) i Ostaće okrugli trag na mestu šatre (2002) Tekst pesme:

Davno ti je vrag zaseo na prag, zemljo Srbijo…
Niko živ se ne seća tolikih nesreća za jednog vezira…
Oko tebe komšije podižu bedeme jeda i prezira…
E, tog još nije bilo… Ludama je milo, a ostale je stid…

Crne hronike i harmonike, sitan rokenrol…
Bajke da na kraju ponajbolji ostaju više ne prolaze… Ne, ne…
S tamne strane globusa bolje se vidi da najbolji odlaze…
Pločnici Toronta… Oči boje fronta… Lozinka svih nas…

Na šta se priča svodi? Parole o slobodi…
Šetači-preletači… Slaba potpora…
Nije to glava-pismo… Ili jesmo ili nismo…
Ovo srce bubnja večni tam-tam otpora:

Živeti slobodno… Svetom se oriti…
Okićen perom sokola za urok protiv okova…
Živeti slobodno… Pesmom pokoriti…
Tvoj steg na svakom gradu je gde ti se neko raduje…

Probati jug ko zrno grožđa sa dlana Bogorodice…
Liznuti so sa onog gvožđa za koje vežu brodice…
Slušati vetre kako gude u bele stepske jasene…
Zajtiti vode koje bude gene u tebi spasene.

Al’ čim se pomene fantom promene sevnu šlemovi…
Žali bože matore, oni se zatvore čim gazde podviknu…
Upiru se deca da rođene očeve od laži odviknu…
I šta na kraju bidne? Pa, znaš…
Putnici za Sidnej, ajmo, izlaz taj i taj…

Dokle bre da nas voza zli čarobnjak iz Oza?
Dokle taj glupi džoker „Ćuti, dobro je“?
Ma, nije!
I čitav plen da skupe, pa ne mogu da vas kupe…
Da vam mladost kao sitan kusur odbroje…

Živeti slobodno… Svetom se oriti…
Okićen perom sokola za urok protiv okova…
Živeti slobodno… Pesmom pokoriti…
Tvoj steg na svakom gradu je gde ti se neko raduje…

Svako je jutro novo ušće… Poteci kao rečica…
Neka se trnje plete gušće… Nebo je tvoja prečica…
I zdrobi lažne dijamante ko ljusku šupljeg oraha…
Nek bulevari sveta pamte muziku tvojih koraka…

Svako je jutro novo ušće… Poteci kao rečica…
Neka se trnje plete gušće… Nebo je tvoja prečica…
I zdrobi lažne dijamante ko ljusku šupljeg oraha…
Nek bulevari sveta pamte muziku tvojih koraka…

Đorđe Balašević – Devedesete

Đorđe Balašević – Devedesete   / Album: Devedesete  (2000) 

Tekst pesme:

Dobro veče moje dame i gospodo. Ovo je ploča o devedesetim, i kakva je – da je, jel… Od devedesetih neće biti gora, to je sigurno.

Mi smo bar imali stare gitare… Poneki bedž na reverima…
Glupo bi zvučalo „Je-Je!“ uz sve ove dileje s revolverima…
Al’ zastavu šezdesetih vezle su gramofonske igle…
I put od žute cigle prostro se pred nas…

Mi smo bar imali razne Če Gevare… O-o, i veće prevare…
To mladost spiri u dahu kao šećer u prahu sa bundevare…
Protesti sedamdesetih više su bili odraz mode
Jer bokal pun slobode točen je za nas…

Mi smo bar imali putovanja… Perone, suze, cmakanja…
Crveni pasoš bez mane što prolazi grane bez puno njakanja…
Dnevnici osamdesetih švrljani su na jarke razglednice
Svet je lice šminkao zbog nas…

Mi smo bar imali one snove koji se teško ostvare…
A snovi najčešće vrede tek kad s tobom osede… Kad s tobom ostare…
Nije bas sve na kantaru… čitavo čudo kupi lova
Ali snova nema piratiranih…

Onda su došle devedesete, tužne i nesretne… Opake…
Gospod je barut primirisao pa ladno zbrisao za oblake…
E, kad već puknu ustave nema nam spasa dok se reke ne zaustave…
No, i taj dan će svanuti… Kad-tad.

Onda su došle devedesete, tužne i nesretne… Fobične…
U udžbenike i u čitanke ušle su bitange… Obične…
Kasno je da se paniči… Dali smo šansu da se ludilo ozvaniči…
A sad smo prosto zgranuti? Kao…

Mi smo bar imali neke veze s planetom i sa ljudima…
Znalo se ko togu nosi a ko cvetić u kosi… O, blago ludima…
Danas se laž odvažila… A zadnja bagra kroji moral…
Pa je OK Koral dignut oko nas…

Ma, jebite se, Devedesete, vas mogu jedino psovati…
Za vama niko neće žaliti niti vam stihove kovati…
Jednu ste mladost sludele, budite sretne ako vam i strofu udele…
Pred crkvom pravih vrednosti…

Ma, jebite se, Devedesete, i vaša priča je gotova…
I dabogda se nikad ne sete svih ovih protuva i skotova…
Kad zakon metlom zamane… Ili ih pusti da se međusobno tamane…
Što ima svojih prednosti…
Još kako…

Đorđe Balašević – Stih na asfaltu

Đorđe Balašević – Stih Na Asfaltu  / Album: Devedesete  (2000.)

Tekst pesme:

Da mi je još jedared proći Ilicom…
Pa da bećarac našvrljam ćirilicom…
Teško da bi drugi mogli rešiti taj hijeroglif…
Al’ bi Neko znao da sam tu…
Cipelice jedne bele zastale bi i prevele
Stih na asfaltu…

Jednom ću u baladu da se prerušim…
U refren što se Tamo još zapevuši…
Pa da minem Starom Vlaškom…
Da joj kosu sklonim daškom…
I za uglom hitro zamaknem…
Da pred nosom strašnog Bana, kao senka Petra Pana
Kapu namaknem…

Preko krova i mansarde, ošamućen daljinama…
Da ostavim struk lavande među njenim haljinama…

Lagano se bore nanose… Malo šta je još po starom…
Al’ okice moje Šokice mađijaju istim žarom…

Ladica đinđuva po nebu prosuta…
U jesen vetar primi miris Bosuta…
Isprva mi nije ništa al’ već posle par gemišta
Dopre izdaleka lagan prim…
Praćen tercom suvog lišća s jednog hrasta kraj Belišća,
Stidljivo, sasvim…

Što sam joj kog vraga dao belu ružu samoniklu…
Što li sam je povezao onaj krug na mom biciklu…

Lagano se bore nanose… Malo šta je još po starom…
Al’ okice moje Šokice mađijaju istim žarom…

***

Đorđe Balašević – Legenda o Gedi Gluperdi

Đorđe Balašević – Legenda o Gedi Gluperdi  /  Album: Devedesete (2000.)

Tekst pesme:

Ovo je priča koju vrlo nerado pričam… to je priča o antihristu jednom i raspikući, Gedi, takozvanom… Što je silnu zemlju nasledio od pokojnog teče i sve spisko. Bilo je tih slučajova već i ranije, da je neko zemlju potrošio i razbuco, al’ da je neko našu zemlju razbuco, to još nismo doživljavali, e tu smo se mi iz familije malko zamislili i metili prst na čelo, mada je i bilo predloga da i Gedi prislonimo štagod na čelo, al’ to nije prošlo… Mislim,  još me nije prošlo.

Gedo,gluperdo
Svu si zemlju proćerdo
Sve si spisko sram te bio
Gedo bekrijo

Jednom tako Geda išo na vašar, za opkladu jaho junca… otkad je s tog junca tresno malko usta krivi desno, breca se i bunca. A jednom opet Geda išo u teater i gledo komad sa onim vitezom i zmajom. Još mu tad na pamet palo da se čim odraste malo oženi aždajom. I svi mu kažu:

Gedo gluperdo
Svu si zemlju proćerdo
Sve si spisko sram te bio
Gedo bekrijo

Jednom Geda onda išo na igranku, al ga bubnjar merko mrsko i drsko… Šta me gledaš, ti sa kosom, e odma mu je Geda nosom pesnicu razmrsko – u paramparčad. Jednom Geda jedva išo u crkvu, al’ i tu se bruko grdno… još sramote i belaja, istero ga otac Paja jer je naglas… podrigivo.

Gedo gluperdo
Svu si zemlju proćerdo
Sve si spisko sram te bio
Gedo bekrijo

(Solo gitara) E, vidiš, ovakav solo Geda ne bi odsviro ni mrtav!

Ovo je druga glava o Gedi pripovedanja. Geda je… kako bi ga fizički opiso…  jako ima oštar pogled, mož’ seći lubenice njim, al’ drugo mu tupo, svu je zemlju slupo. Jednom zgodom Geda išo da pravi mostić, pa pričkino palac daskom. Siso ga da smanji otok i smišljao da bolje potok zatrpamo časkom.

Jednom tako Geda nije nigde išo za promenu, što je nazalost značilo da smišlja neku još goru bedu… uvali se na otoman, reklo bi se “Al’ je skroman!”, al mi znamo Gedu, i svi mu kažu:
Gedo gluperdo
Svu si zemlju proćerdo
Sve si spisko sram te bio
Gedo bekrijo

Jednom davno Geda išo u bioskop, tužni ruski ratni film ga dirno svojski. Sav uplakan reče ženi: “E, to vidiš da je meni, ratova i vojski!”. A jednom tako nijednom nije otišo na sud, a minus sam upiso kredom. Ja kad se zaparniči, tu sve ima da varniči, teško nama s Gedom! I svi će mu kasti u glas:

Gedo gluperdo
Svu si zemlju proćerdo
Sve si spisko sram te bio
Gedo bekrijo

(Solo klavir) Slušaj ovo, jebo te! E, to Geda ne bi odsviro sve da kupi klavir s četir noge!

Ovo je treća glava o Gedi. bilo bi još glava, Geda je ko meksikanska serija sa hepiendom,  jer kako god se završi biće hepiend… za nas il za Gedu. Jednom tako Geda išo na živce, jedio komšiluk redom. I sad, ko je lud najposle, da li Geda il mi što se natežemo s Gedom. Stalno brašo Geda išo u krajnost. osta zemlje tolko samo, da mi lepo našeg Gedu kada pođe sve po redu, sretno zakopamo, na šta će popa kasti:

(duboko kao pop)
Gedo gluperdo
Svu si zemlju proćerdo
Sve si spisko sram te bio
Gedo bekrijo

Frenetično!
Evribadi!
Za njim!
Držte Gedu!
Puškom i torpedom svi za Gedom!
Šorom, sredom svi za Gedom!

Ne sonetom nego bajonetom za Gedom!

Gedo gluperdo
Svu si zemlju proćerdo
Sve si spisko sram te bio
Gedo bekrijo

***

Đorđe Balašević – Sevdalinka

Đorđe Balašević – Sevdalinka  /  Album:  Devedesete (2000) Tekst pesme:

Šta god noćas da zapevam vući će na sevdalinku…
Usnuo sam čobanicu uplakanu u šljiviku…
Grom udari… Planu seno… Rasturi se stado njeno…
Zaplete se dim na uvojku… Reče da se zove Bosna…
Čudno ime za devojku.

Nekom Drina teče desno… Nekom Drina lijevo teče…
Ma, sve da teče u dubinu, na dve pole svet da seče…
Znam tajni gaz, moje lane… Most se pruži gde ja stanem…
Sve da vuku me konji vrani… Nema meni jedne strane dok si ti na drugoj strani…

Osta ovaj stari kompas u grudima… A po polju nikli zabrani…
Crne senke što se gnezde u ljudima nadleću me kao gavrani…
Nekada sam putovao po mjesecu… Kroz vilajet pun hajdučije…
A sada me oči ljudske plaše više nego vučije…

Sto puta su prijatelji u molitvi pomenuti…
Da l’ će mi se radovati? Ili glavu okrenuti?
Šta slagati? Šta im kasti? Svet ne možeš pesmom spasti…
Njine brige me i noćas brinu…
Dok se spremam na put kući… Na put kući…U tuđinu…

Svetom smo se rasipali ko đerdani… Nosili nas nebom ćilimi…
Da li su to stvarno bili bolji dani, ili smo to bolji bili mi?
Nekad smo se bratimili po pogledu… Sluteći da isto sanjamo…
I bogu je prosto bilo krstimo l’ se ili klanjamo…

Đorđe Balašević – Naopaka bajka

Đorđe Balašević – Naopaka Bajka   / Album: Devedesete (2000) Tekst pesme:

U suterenu tunel ka nebesima…
Na tankoj gazi jutro mračan goblen tka…
Sumorna lica, nasamo sa gresima…
U hodniku bez povratka…

U crni grm se moja ptica zaplela…
Zaneta titrajima zvezde Danice…
I kasni dah dok hladni čelik skalpela klizi niz nit brojanice…

Postoji plan da je anđeli ukradu…
Il bar na čas da je vrate među njih…
Jer nekad Nebo pravi veliku baladu…
I traži rimu za glavni stih…

Na grad juriša nežna bela legija…
Januar prostire svoj prefinjeni sag…
U tajnom dosluhu smo prvi sneg i ja…
Da zima pričeka njen trag…

Ne vrede priče koje znam…
Laže za oči pospane…
Izmišljam bajku, čudnu naopaku uspavanku…
Da od nje budna ostane…

Postoji put koji namernike bira…
Tajnovit drum… Uvek najboljima sklon…
Jer nekad Nebo samo crne dirke svira…
I traži notu za taj ton…

Negde sad dečak jedan zbunjeno na mostu stoji
jer tek sluti da postojiš…
Negde u tebi čeka okovana neka pesma
koju niko živ još ne zna…
U tebi lanac zvecka tajnim alkama…
Bićeš ti majka majkama…

Postoji plan da te anđeli ukradu…
Il bar na čas da je vrate među njih…
Jer nekad Nebo pravi veliku baladu…
I traži rimu za glavni stih…

Postoji put koji namernike bira…
Tajnovit drum… Uvek najboljima sklon…
Jer nekad Nebo samo crne dirke svira…
I traži notu za pravi ton…

Đorđe Balašević – Kao talas…

Đorđe Balašević – Kao Talas…  /  Albumi: Devedesete (2000)  i Ostaće okrugli trag na mestu šatre (2002) Tekst pesme: 

Negde se pipnu naši mali svemiri…
Kada već pomislim da spavaš…
Zašumi saten… Tama se uznemiri…
I kao talas naiđeš…

U školjki tvoga pupka leto zimuje…
Tu čuvaš mrve sunca za nas…
Sa tvojim dodirom se čežnja rimuje…
Dok kao talas nadireš…

I ništa više nije važno…
Lice sveta zlobno i lažno se raspline za čas…
I niko više nije bitan…
Svi su pesak prezren i sitan…

Pesak ispod nas…

Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst…
Niz tvoje sapi zvezda pala…
Zalud te privijam uz sebe, ko uz krst…
Ti kao talas izmičeš…

Ostavljaš slane kapi bistre…

I jato dobrih mirisa Istre po sobi razvijaš…
Ostavljaš varljiv zalog pene…
U srcu ove napukle stene koju razbijaš…

I ništa više nije važno…

Lice sveta zlobno i lažno se raspline za čas…
I niko više nije bitan…
Svi su pesak prezren i sitan…

Pesak ispod nas.

***

Đorđe Balašević – Ma jebite se devedesete

Đorđe Balašević – Ma Jebite Se Devedesete  / Album: Devedesete (2000.)

Tekst pesme:

Ma, jebite se devedesete! Vas mogu jedino psovati.
Za vama niko neće žaliti, niti vam stihove kovati.
Jednu ste mladost sludele…
Budite sretne ako vam i strofu udele pred crkvom pravih vrednosti.

Ma, jebite se devedesete i vaša priča je gotova.
I dabogda se nikad ne sete svih onih protuva i skotova…
Kad zakon metlom zamane ili ih pusti da se međusobno tamane.
Što ima svojih prednosti…

***

***

Đorđe Balašević – Mrtvi…

Đorđe Balašević – Mrtvi…   /  Album: Devedesete (2000.)

Tekst pesme:

Od loših vesti i reklama prognan…
Utekoh na treći program…
Gde je, nekim čudom, tekla poznata burleska.

Svi oni gegovi i lica ista…
Slikovnica što se lista…
Setno, ko na dnu škrinje nađena sveska.

Osmeh se zaledi na čas…
Gde su sad Laurel i Hardi?
I ovaj ljuti zrika, i njegov beli psić…

O, svi su mrtvi, odnešeni…
Bršljan je davno prekrio stih…
Od zla i briga su rešeni…
Al’ divna ludost, ko oreol, još rominja oko njih…

Bila je berba, osta fotka od nje…
Leto neznano gospodnje…
No, uglavnom, ta su burad otkad popijena…

Ćale s kačketom, čuvenim, od tvida…
Putunju sa leđa skida…
Deda pred vranca spušta otkose sena…

U smeđoj senci bresaka…
Samo po bluzi poznam majku…
I ko da čujem mobu i kikote niz drum…

Al’ svi su mrtvi i blaženi…
Bršljan je davno prekrio stih…
Od zlih vremena su spašeni…
A trag poštenja i dobrote ko oreol još rominja oko njih.

U godišnjaku škole važna lica šmekera i bubalica…
Ali samo jedan moto: Drži se, Planeto!
Sanjari, genijalci, šampioni…
Žrtvovani ko pioni…
Pale su zastave u četrdes’ petoj.
Kad god ih sretnem, žale se…
Šapuću ko zaverenici…
Al’ pijan dah je vetar što zmaja ne diže…

Ma, već su mrtvi, a hodaju…
Ja nisam rođen da čekam smak…
Ne. Moj život nije na prodaju…
A kada pleteš svoj oreol
za to i nema boljeg mesta nego mrak.

***

Đorđe Balašević – Nedostaje mi naša ljubav

Đorđe Balašević – Nedostaje mi naša ljubav / Album: Devedesete (2000) Tekst pesme: 

Na jastuku…
Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik…
Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik…
Pod oklopom drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha…
Koja strepi i od mirnih obronaka sna.

Nedostaje mi naša ljubav, mila…
Bez nje se život kruni uzalud…
Nedostaješ mi ti, kakva si bila…
Nedostajem i ja, onako lud.

Ja znam da vreme ne voli heroje i da je svaki hram ukaljalo…
Al’ meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo.

Kad potražim put u središte sebe staze bivaju tešnje i tešnje…
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje…
Al’ uspevam da još jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volim…
Šta su reči… Kremen što se izliže kad-tad.

Nedostaje mi naša ljubav, mila…
A bez nje ovaj kurjak menja ćud…
Nedostaješ mi ti, kakva si bila…
Nedostajem i ja, onako lud.

Ja znam da vreme svemu menja boje i da je silan sjaj pomračilo…
Al’ meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo.

Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin…
I tad sam svoj, jer, ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični harlekin…
Ponekad još suza razmaže tintu i ko domina padne zid u lavirintu…
Tako prosto, ponekad još stignemo do nas.

Nedostaje mi naša ljubav, mila…
Bez nje uz moje vene puže stud…
Nedostaješ mi ti, kakva si bila…
Nedostajem i ja onako lud.

Ja znam da vreme uvek uzme svoje i ne znam što bi nas poštedelo…
Al’ meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo.