Ознака: Dnevnik starog momka

Đorđe Balašević – Jaroslava (Princezo javi se)

Đorđe Balašević – Jaroslava (Princezo javi se) / Album: Dnevnik starog momka (2001) Tekst pesme: 

Umesto molitve rekla si „O tom ću misliti sutra…“
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O Hara… Tvoj preslikan lik.
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra…
Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik.

Još jednu noć si izgurala sama… Čehov je zaspao blaženim snom.
I ne zna da je orgijala tama pod prozorom.
Vetar je vežbao violončelo… Čežnjive skale unedogled…
Zora ti brižljivo pipnula čelo… Negde u tebi je goreo led.

Princezo, javi se… Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju.
Pošalji poruku… Da vidim jednom to pisamce na displeju.
Sve mi nedostaje… Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata.
Princezo, dosta je… Dve i po godine smo taoci inata… Ma, šta ti je?

Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje ko Atlantidu…
Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg.
Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu…
I s bandom Cigana pod tvojim prozorom utaba sneg.

Na podmetaču još crtam tvoj profil…
Suvišna pitanja izbegnem fintom…
Ime ti ispišem u svakoj strofi nevidljivom tintom.
Pod mojom jelkom do proleća stoji jedino dar tebi namenjen.
Zauvek fosil tvog struka postoji na mome dlanu okamenjen.

Princezo, javi se… Neke se pobede dobijaju na juriš.
Ne tvrdoglavi se… Priznajem javno da se genijalno duriš.
Opasno postaje… Na durske akorde se paučina hvata…
Princezo, dosta je… Dve i po godine smo taoci inata…
Ma, šta ti je?

Princezo, dosta je…

***

Đorđe Balašević – Jaroslava (Princezo javi se)

https://www.youtube.com/watch?v=sH-1GBM_Qh0

Đorđe Balašević – Jaroslava (Princezo javi se)  / Album: Dnevnik starog momka (2001.)

Tekst pesme:

Umesto molitve rekla si „O tom ću misliti sutra…“
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O’Hara… Tvoj preslikan lik…
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra…
Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik.

Još jednu noć si izgurala sama… Čehov je zaspao blaženim snom…
Ni ne zna da je orgijala tama pod prozorom.
Vetar je vežbao violončelo.. Čežnjive skale u nedogled…
Zora ti brižljivo pipnula čelo… Negde u tebi je goreo led…

Princezo, javi se… Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju.
Pošalji poruku… Da vidim jednom to pisamce na displeju.
Sve mi nedostaje… Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata.
Princezo, dosta je… Dve i po godine smo taoci inata… Šta ti je?

Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje ko Atlantidu…
Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg…
Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu…
I s bandom Cigana pod tvojim prozorom utaba sneg.

Na podmetaču još crtam tvoj profil…
Suvisna pitanja izbegnem fintom…
Ime ti ispišem u svakoj strofi nevidljivom tintom.
Pod mojom jelkom do proleća stoji jedino dar tebi namenjen…
Zauvek fosil tvog struka postoji na mome dlanu okamenjen.

Princezo, javi se… Neke se pobede dobijaju na juriš…
Ne tvrdoglavi se… Priznajem javno da se genijalno duriš.
Opasno postaje… Na durske akorde se paučina hvata…
Princezo, dosta je… Dve i po godine smo taoci inata…
Princezo, dosta je…

***

Đorđe Balašević – Ljerka (Korzo)

Đorđe Balašević – Ljerka (Korzo novosadski) / Album: Dnevnik starog momka (2001) Tekst pesme: 

Korzo je imao svoj red, neki svoj uhodani sled…
Uvek se dobro se znalo ko probija led.
Melanija Matić, tačna ko satić…
Korakom rimske božice prošeta duge nožice.

Pa druga zvezda serije iz pravca kafeterije…
Na opštu radost društva s periferije…
Veronika Bačić… Meden kolačić…
U tesnoj suknjici od zmijske kožice.

Al’ kad se spusti moja dragana ko ruska balerina lagana…
Korzo se zanjiše, špalir se nadiže…
Sve se Venere pomere za jedno mesto naniže.
Bela haljina u višnjama… Ma, najlepša je bez razmišljanja.
Crven kaiš a strukić stišnjen… Ej, te su višnje bile svevišnje.

Kod apoteke obično beše klaustrofobično jer to je mesto s kog se vidi odlično…
Mia Radenković, uobraženković…
Kada u stilu ludice prošeta besne dudice…
I najzad, s letnjim pegama, od mnogih tajno čekana…
U pratnji brata prebildanog zvekana…
Lela Doronjski… Dug repić konjski…
I one skandalozne bež bermudice.

Al’ kad se spusti moja dragana ko ruska balerina lagana…
Ej, korzo se zanjiše, špalir se nadiže…
Sve se Venere pomere za jedno mesto naniže.

Bela haljina u višnjama… Ma, najlepša je bez razmišljanja.
Onaj mali crven kaiš a strukić stišnjen…
Te su višnje bile svevišnje.

(Ej, komšinice, seko… Javi se nekad…)

Al’ kad se spusti moja dragana ko ruska balerina lagana…
Korzo se zanjiše, špalir se nadiže…
Sve se Venere pomere za jedno mesto naniže.
Bela haljina u višnjama… Ma, najlepša je bez razmišljanja…
Crven kaiš a strukić stišnjen, ej, te su višnje bile svevišnje.

Bela haljina u višnjama, ma, najlepša je, bez razmišljanja…
I čim se pogled tako zlati znam da ćemo opet višnje obrati.

 

***

Đorđe Balašević – Ognjena (Malecka)

Đorđe Balašević – Ognjena (Malecka)  / Album: Dnevnik starog momka (2001) Tekst pesme: 

Mesec je mlad zaljuljao grad…
Na lahoru mrak prosušio lak.
Po baštama su prve noćne frajle nikle,
večeras dodaj malo kremena u štikle.
I odigraj kul, potpuno kul.

Obrati pažnju na bas, u ritmu je spas.
I kad nađeš svoj gruv i na kiši si suv.
Načini svaki korak ovom istom strašću
I pregazićeš more na tom hodočašću.
Ako ostaneš kul, sasvim kul.

Sve ima svoje… I vatra i led.
U kap se spoje i čemer i med.
Sve ima svoje… Vrlina i greh.
Tuge postoje da bi prizvale smeh.

Malecka… Ponoć zvecka…
A tvoja bajka i dalje sja.
Malecka… Suza pecka…
Al’ šta bi s gunđalom ko ja?
Ti samo odigraj kul.

Noć je ko neki druid smućkala fluid.
I vazduh sladunjav ko mošorinska dunja.
U tebi noćas uzbuđeno srndać dršće…
Nemir čerge koja stigne na raskršće.
Odradi to kul… Strogo kul.

Sve ima svoje… Kad mrzne i vri.
Kad menja boje… Kad vene il zri.
Sve ima svoje… Početak i kraj.
Tame postoje da bi prizvale sjaj.

***

Đorđe Balašević – Ankica (Prolazi još jedan dan bez nje)

Đorđe Balašević – Ankica (Prolazi još jedan dan bez nje)  / Album: Dnevnik starog momka (2001.)

Tekst pesme:

BOOK Poster

Kroz tanušnu maglu kao zejtin po staklu dan se razliva tih…
Mislim sreda-četvrtak, il već neki od njih…
Najtiše što može, ko sa predstave loše, iskradam se iz sna…
Iz ogledala viri jedan stariji ja.

A nad Novim Sadom vetar kinji oblake…
Počinje još jedan dan bez nje.

Drugari u frci, svi su dužni ko Grci… Krupnih predloga par…
Kad ono… Sto marona do prvog im završava stvar.
Na starom Trgu slobode večna revija mode i srce štrucka na tren….
Neki plešući mantil… Ne, nije njen.

A nad Novim Sadom vetar konje propinje…
Prolazi još jedan dan bez nje.

Kod Lazice Puža je podnošljiva gužva, katkad poduprem šank, i tako…
A stara garda iz kvarta još se loži na fank.
I poturaju priče da sve curice liče kada je čaša pri dnu.
Pa dobro… Možda jedna na drugu, ali nikad na nju!

A nad Novim Sadom vetar kači ordenje…
Prolazi još jedan dan bez nje.

I lelujam u centru kao fenjer na vetru, jesen protresa skut…
Ne vredi… Potrebno je bar dvoje da se ukrsti put.
Zamrzavam sliku na poznatom liku, dok se šunjam u san…
Da ne primete tamo da sam odsutan.

A nad Novim Sadom primirje…
Prolazi još jedan dan bez nje.

***

Đorđe Balašević – Anđela (Moja je draga veštica)

Đorđe Balašević – Anđela (Moja je draga veštica) / Album: Dnevnik starog momka (2001.) / Tekst pesme:

Moja je draga veštica… O tom ni reči nikome.
Na zidu ispod ikone šara srca i slova…
Ume sa retkim travkama… Munđari tajno s čavkama…
U san dozove dobre trolove i uvek osvane nova.
Kada prođe ribljom pijacom svi šapću:- Evo je… Biće nevolje.
Ali blenu kao pijani njenom podsuknjom omađijani.

Moja je draga najbolja… Anđeo dobrog naboja…
Prošek u nedra prolije i eto ti čarolije.
Druge mi začas posade bezbojnu ružu dosade…
Držimo palce vrag i ja da potraje ta magija.

Moja je draga veštica… Uvrača trista prepreka…
Odavde do Bečkereka i oko čarde kod Žablja…
Kad se na putu zadržim paprenu čorbu zaprži…
Munja se nebom razmaše kao zlatna sablja.

I samo baja, i na pertle mi vezuje čvorove što sve govore…
Al’ dok mirno spava pošten svet dugo se mirimo…
To je tek vatromet.

Moja je draga najbolja… Anđeo dobrog naboja…
Prošek u nedra prolije i eto ti čarolije.
Druge mi začas posade bezbojnu ružu dosade…
Držimo palce vrag i ja da potraje ta magija.

Da potraje…

 

Đorđe Balašević – Branislava / U prvi suton…

Đorđe Balašević – Branislava (U prvi suton…)  /  Album: Dnevnik starog momka (2001) Tekst pesme:

U prvi suton jesen je napala na kej.
Park se šepurio u žutom ko stari ušminkani gej.
Na uglu Glavne i Dunavske u moj je prostor kročila…
Titrava, poput sveće slavske, senka sa njenim očima.

A bila je cvetak, no to je jučerašnja vest.
Svi smo mi gospodari sveta, pa da, tu negde s dvadeset i šest.
Naš grad je bio njen lični atelje, veliki film se snimao…
Bila je jedna od tri želje koje sam ikad imao.

Za druge je smišljala slatke kolekcije, više ukrase…
U bojama nežnim i toplim…
Za sebe žaketiće od nekih grubih štofova…
I nisu vredele lekcije, navukla se na pilule i Dženis Džoplin i prve paketiće
od onih propalih grofova.

A priču je moju slušala skeptično…
Za nju je, naravno, to bilo totalno falš i patetično.
Male banalne strasti, ljubav, ljubomora, čežnja i bol i tom slično…
Užas! Patetično!

U prvi suton, odjednom je zahladilo…
Davno sam načuo da je „na žutom“, šta da lažem, nije me iznenadilo.
Do gala revije smo, eto, napokon stigli…
Dame i gospodo, ofucana kolekcija za strašila.
Na koncu priča vodi igli…
Eh, lutko lepa, super si model sašila.

A ja sam pred život istupio naježen i razdrljen…
Ko pred streljački vod u zoru.
I strah me… Nepromenjen… Dok metak putuje…
Al’ sa sudbom se natežem onako zagrljen…
Ko dve pijane lude na šoru…
Znam, kaljavo ordenje na mom kaputu je.

Ajde, pričaj mi malo o patetici…
Tvoji su sveci za mene tek ubogi mali heretici…
Pričaj mi malo o tome…
Ili nemoj.

 

Đorđe Balašević – Dnevnik starog momka (2001.)

Đorđe Balašević – Dnevnik starog momka (2001.) „Dnevnik starog momka“ je trinaesti studijski album novosadskog kantautora Đorđa Balaševića. Objavljen je 2001. godine. Ovo je bio Balaševićev prvi album posle političkih promena u Srbiji, i sadrži samo ljubavne pesme a svaka pesma nosi jedno žensko ime (iz ovog razloga većina pesama su poznatije po svom nezvaničnom nazivu, na primer „Jaroslava“ je poznatija kao „Princezo, javi se“…). Album „Dnevnik starog momka“ je posvećen trajnoj inspiraciji Balaševića, supruzi Oliveri i dvanaest balada, dvanaest ženskih imena sačinjavaju akrostih „Olja je najbolja“:  Otilia,  Ljerka,  Ankica,  Jaroslava,  Eleonora,  Nevena,  Anita,  Julia,  Branislava,  Ognjena,  Ljudmila,   Anđela.

Pesme na albumu:

1. Otilia (Lakonoga)

2. Ljerka Korzo novosadski

3. Ankica (Prolazi još jedan dan bez nje)

4. Jaroslava (Princezo javi se)

5. Eleonora (Na Bogojavljensku Noć)

6. Nevena (Sale Nađ)

7. Anita (Budimpeštanski sneg)

8. Julia (Jablani tuže jalovi)

9. Branislava / U prvi suton…

10. Ognjena (Malecka)

11. Ljudmila (Noć kad je Tisa nadošla)

12. Anđela (Moja je draga veštica)

Autor pesama: Đorđe Balašević
Producent: Đorđe Petrović

Snimano (manje-više iz prve) u studiju MUSIC FACTORY u Košutnjaku, Beograd, trideset i tri dana novembra i decembra, 2001.

The Unfuckables:

Aleksandar „Duja“ Dujin, klavir
Dušan „Duda“ Bezuha, gitara
Aleksandar „Caki“ Kravić, bas
Petar „Pera Zver“ Radmilović, bubnjevi
Đorđe „Đorđe“ Petrović, sintisajzeri
Gabor „Buga“ Bunford, klarinet, sax
Ignac „Šen“ Šen, violina
Cimbal je kao gost odsvirao gospodin Zsadanyi Sandor.
Vokale su pevali uglavnom Buga i Pera, u nekim stvarima i Duja i Caki, i naravno Sale „Vozač“ Vukosavljević, dopisni član benda.
Najveći posao u pripremi i postavljanju pesama odradio je za svaku pohvalu Duda Bezuha.
Izvršni producent i dalje je, bukvalno, Budimir „Gođa“, „Profesor-doktor“, „Gođila“ Gođevac…

Novi Sad, 10.decembar, ove godine, dabome…

Đorđe Balašević – Ljudmila (Noć kad je Tisa nadošla)

Đorđe Balašević – Ljudmila / Noć kad je Tisa nadošla /  Albumi: Dnevnik starog momka (2001) i Ostaće okrugli trag na mestu šatre (2002) Tekst pesme:

Spalio je juli seno, a Tisa nezapamćeno opala…
I otkrila sprud kraj šlepa ko stvoren za njena lepa stopala.
Stari joj je bio lađar, polu-Rumun, polu-Mađar, besni ker…
Al’ prema meni nikad zao, nekako je znao da mu volim kćer.

Bodom sitnim kao prezla moje ime je izvezla stidljivo…
Plavim koncem na gaćice i pod karner spavaćice, jedva vidljivo.
Skrila čamac mlada trska koju možeš sa dva prsta poviti…
Molila se bogu suše da što duže ne da im otploviti.

Tu noć je Tisa nadošla a na njoj nošnja raskošna…
Samo sandalice, prstenčić i u kosi venčić od ivanjskog cveća…
Pa ipak… Nije nesreća što me se ona ne seća…
Ma, kakvi! Nesreća je što se ja nje sećam.

Nastavila voda rasti, nije htela naglas kasti, a znala je…
Drugog jutra sve po starom, al’ nikad da s lađe garov zalaje.
Zaklela me da je čekam, da će me se cela veka sećati…
Na promaji žar malakše… Ima l’ išta lakše neg obećati?

Noć kad je Tisa nadošla a na njoj nošnja raskošna…
Samo sandalice, prstenčić i u kosi venčić od ivanjskog cveća.
Ne, stvarno… Nije nesreća što me se ona ne seća…
Ma, kakvi… Nesreća je što se ja nje sećam.

Đorđe Balašević – Nevena (Sale Nađ)

Đorđe Balašević – Nevena / Sale Nađ  /  Album: Dnevnik starog momka (2001) Tekst pesme:

Sale Nađ je umro u snu, dan se taman zasiveo…
I ne znam šta je sumnjivo tu, jer u snu je i živeo.
Kažu da je slutio kraj, tobož nije navio sat.
Pa sad, znao je da gubi taj rat…
Neko ružno sanja, nekom su košmar svitanja

Sveštenik je gunđao psalm, ko za kaznu naučen stih…
Pred kapelom nobles i šljam iz istog puka Poraženih.
Srećom nije imao šta pošto ne bi imao kom.
Arčio je život po svom…
Testament – tek skica na kutijici šibica.

Strpljivi prsti neminovnosti razlažu uvod pesme koju dobro znam.
I ako još išta ima da se oprosti… Eto… I to ti noćas opraštam.

Huči okean neizbežnosti, pritislo nebo laki til tavanice…
Al’ to se leči s dve-tri kapi nežnosti u vinu iz Ravanice.

Da, Sale Nađ je umro u snu. Slutim da je snivao Srem…
Onaj bunar studen pri dnu i šarom loze zasenčen trem.
Slutim da je snivao Nju čije ime sam gospod zna…
I da se u ječmu tog sna jednostavno zbilo to što ga je i ubilo.

Strpljivi prsti neminovnosti razlažu uvod pesme koju dobro znam.
I, ako još išta ima da se oprosti i to ti noćas opraštam.
Huči okean neizbežnosti, pritislo nebo laki til tavanice…
Al’ to se leči s dve-tri kapi nežnosti u vinu iz Ravanice.
Da, to se leči s dve-tri kapi nežnosti u vinu.