Ознака: Dnevnik starog momka

Đorđe Balašević – Jaroslava (Princezo javi se) / Album: Dnevnik starog momka (2001) Tekst pesme: 

Umesto molitve rekla si „O tom ću misliti sutra…“
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O Hara… Tvoj preslikan lik.
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra…
Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik.

Još jednu noć si izgurala sama… Čehov je zaspao blaženim snom.
I ne zna da je orgijala tama pod prozorom.
Vetar je vežbao violončelo… Čežnjive skale unedogled…
Zora ti brižljivo pipnula čelo… Negde u tebi je goreo led.

Princezo, javi se… Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju.
Pošalji poruku… Da vidim jednom to pisamce na displeju.
Sve mi nedostaje… Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata.
Princezo, dosta je… Dve i po godine smo taoci inata… Ma, šta ti je?

Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje ko Atlantidu…
Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg.
Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu…
I s bandom Cigana pod tvojim prozorom utaba sneg.

Na podmetaču još crtam tvoj profil…
Suvišna pitanja izbegnem fintom…
Ime ti ispišem u svakoj strofi nevidljivom tintom.
Pod mojom jelkom do proleća stoji jedino dar tebi namenjen.
Zauvek fosil tvog struka postoji na mome dlanu okamenjen.

Princezo, javi se… Neke se pobede dobijaju na juriš.
Ne tvrdoglavi se… Priznajem javno da se genijalno duriš.
Opasno postaje… Na durske akorde se paučina hvata…
Princezo, dosta je… Dve i po godine smo taoci inata…
Ma, šta ti je?

Princezo, dosta je…

***

Đorđe Balašević – Ljerka (Korzo novosadski) / Album: Dnevnik starog momka (2001) Tekst pesme: 

Korzo je imao svoj red, neki svoj uhodani sled…
Uvek se dobro se znalo ko probija led.
Melanija Matić, tačna ko satić…
Korakom rimske božice prošeta duge nožice.

Pa druga zvezda serije iz pravca kafeterije…
Na opštu radost društva s periferije…
Veronika Bačić… Meden kolačić…
U tesnoj suknjici od zmijske kožice.

Al’ kad se spusti moja dragana ko ruska balerina lagana…
Korzo se zanjiše, špalir se nadiže…
Sve se Venere pomere za jedno mesto naniže.
Bela haljina u višnjama… Ma, najlepša je bez razmišljanja.
Crven kaiš a strukić stišnjen… Ej, te su višnje bile svevišnje.

Kod apoteke obično beše klaustrofobično jer to je mesto s kog se vidi odlično…
Mia Radenković, uobraženković…
Kada u stilu ludice prošeta besne dudice…
I najzad, s letnjim pegama, od mnogih tajno čekana…
U pratnji brata prebildanog zvekana…
Lela Doronjski… Dug repić konjski…
I one skandalozne bež bermudice.

Al’ kad se spusti moja dragana ko ruska balerina lagana…
Ej, korzo se zanjiše, špalir se nadiže…
Sve se Venere pomere za jedno mesto naniže.

Bela haljina u višnjama… Ma, najlepša je bez razmišljanja.
Onaj mali crven kaiš a strukić stišnjen…
Te su višnje bile svevišnje.

(Ej, komšinice, seko… Javi se nekad…)

Al’ kad se spusti moja dragana ko ruska balerina lagana…
Korzo se zanjiše, špalir se nadiže…
Sve se Venere pomere za jedno mesto naniže.
Bela haljina u višnjama… Ma, najlepša je bez razmišljanja…
Crven kaiš a strukić stišnjen, ej, te su višnje bile svevišnje.

Bela haljina u višnjama, ma, najlepša je, bez razmišljanja…
I čim se pogled tako zlati znam da ćemo opet višnje obrati.

***

Đorđe Balašević – Ognjena (Malecka)  / Album: Dnevnik starog momka (2001) Tekst pesme: 

Mesec je mlad zaljuljao grad…
Na lahoru mrak prosušio lak.
Po baštama su prve noćne frajle nikle,
večeras dodaj malo kremena u štikle.
I odigraj kul, potpuno kul.

Obrati pažnju na bas, u ritmu je spas.
I kad nađeš svoj gruv i na kiši si suv.
Načini svaki korak ovom istom strašću
I pregazićeš more na tom hodočašću.
Ako ostaneš kul, sasvim kul.

Sve ima svoje… I vatra i led.
U kap se spoje i čemer i med.
Sve ima svoje… Vrlina i greh.
Tuge postoje da bi prizvale smeh.

Malecka… Ponoć zvecka…
A tvoja bajka i dalje sja.
Malecka… Suza pecka…
Al’ šta bi s gunđalom ko ja?
Ti samo odigraj kul.

Noć je ko neki druid smućkala fluid.
I vazduh sladunjav ko mošorinska dunja.
U tebi noćas uzbuđeno srndać dršće…
Nemir čerge koja stigne na raskršće.
Odradi to kul… Strogo kul.

Sve ima svoje… Kad mrzne i vri.
Kad menja boje… Kad vene il zri.
Sve ima svoje… Početak i kraj.
Tame postoje da bi prizvale sjaj.

***

Đorđe Balašević – Ankica (Prolazi još jedan dan bez nje)  / Album: Dnevnik starog momka (2001.)

Tekst pesme:

Kroz tanušnu maglu kao zejtin po staklu dan se razliva tih…
Mislim sreda-četvrtak, il već neki od njih…
Najtiše što može, ko sa predstave loše, iskradam se iz sna…
Iz ogledala viri jedan stariji ja.

A nad Novim Sadom vetar kinji oblake…
Počinje još jedan dan bez nje.

Drugari u frci, svi su dužni ko Grci… Krupnih predloga par…
Kad ono… Sto marona do prvog im završava stvar.
Na starom Trgu slobode večna revija mode i srce štrucka na tren….
Neki plešući mantil… Ne, nije njen.

A nad Novim Sadom vetar konje propinje…
Prolazi još jedan dan bez nje.

Kod Lazice Puža je podnošljiva gužva, katkad poduprem šank, i tako…
A stara garda iz kvarta još se loži na fank.
I poturaju priče da sve curice liče kada je čaša pri dnu.
Pa dobro… Možda jedna na drugu, ali nikad na nju!

A nad Novim Sadom vetar kači ordenje…
Prolazi još jedan dan bez nje.

I lelujam u centru kao fenjer na vetru, jesen protresa skut…
Ne vredi… Potrebno je bar dvoje da se ukrsti put.
Zamrzavam sliku na poznatom liku, dok se šunjam u san…
Da ne primete tamo da sam odsutan.

A nad Novim Sadom primirje…
Prolazi još jedan dan bez nje.

***