Ознака: ĐorđeBalašević

Đorđe Balašević – Olivera

Đorđe Balašević – Olivera / Albumi: 003 (1985.) i U tvojim molitvama – Balade (1987.)

Tekst pesme:

Na pragu svojih dvadesetih bio sam laka roba,
bile su moderne barabe onih dana.

Ne želim svega ni da se setim,
hteo sam, eto, sve da probam…
Zvalo me zabranjeno voće s raznih grana.

Sad žalim, da, al’ šta sam znao ja?
Ti si bila još devojčica.
Leteo je kao leptir tvoj čuperak.

Drugi bi sve imalo smisao,
drukčije bih život disao
da sam znao da postojiš Olivera.

Možda sam, a da nisam znao,
pred isti izlog s tobom stao…
Možda smo zajedno iz voza negde sišli?

Možda si sasvim blizu bila,
ulicom mojom prolazila…
I možda smo se za trenutak mimoišli?

Sad žalim, da, al’ šta sam znao ja?
Ti si bila još devojčica.
Daleko od moga oka i mog pera…

Drugi bi sve imalo smisao,
ne bih svakom pesme pisao
da sam znao da postojiš Olivera.

Drugi bi sve imalo smisao,
ja bi iz te gužve zbrisao…
Nikom ne bi bilo jasno šta to smeram…

Znao bih gde da sebi nađem mir,
skrio se u tamni manastir
i čekao da ti odrasteš Olivera.

***

Đorđe Balašević – Bože, Bože…

Đorđe Balašević – Bože, Bože…  / Album: Rani Mraz (2004) Tekst pesme:

O, Bože, Bože, di baš ja, od svih sretnih Cigana,
Da se rodim baš kad zadremaš?
Da me ne blagosloviš… Nikad ni ne osloviš…
Dok za nekim… Makarkakvim… Vašar raspremaš?

Dvajes četir dinara dužan sam kod mlinara…
Kod kovača ne smem svraćati…
Juri me dućandžija… Švićka za mnom kamdžija…
Jedva imam svirce plaćati…

Za mnom cika… Za mnom potraga… A preda mnom put za Dovraga…
Bar da mi je fićok rakije… Tu bi moglo da se sakrije…
Još kad onda svirci nagare… Sve ću dati, sve ću propiti…
Samo neću moje malo magare… S belegom na levoj kopiti…
Niko mene ne zna slušati… Ko moj verni drugar ušati…
Za mnom ići i sanjariti… A ne kvariti….

Bože, Bože, di baš ja, od svih spretnih Cigana,
Naspram zvezda da se zagubim?
Dok sam konje pojio, Vrag je drum prespojio…
On je teo da se u nju, Belu, zaljubim…

Samo ako išta znam, onda znam da budem sam…
Tu sam isti na mog ujaka…
Lula i kabanica… Britva i brojanica…
A prijatelja ko u kurjaka…

Za mnom cika… Za mnom potraga… A preda mnom put za Dovraga…
Bar da mi je fićok rakije… Tu bi moglo da se sakrije…
Pa kad svirci nagare… Zadnji groš ću propiti…
Ali ne dam magare… S belegom na levoj kopiti…
Di je da je, neka je… Samo nek daleka je…
Da je duže trajalo, ne bi valjalo…

Bože, Bože, di baš ja, od svih grešnih Cigana,
Da padnem na sitnim gresima?
Ne daš mi je videti? I to od ruke ide ti…
Mora da je besposleno na nebesima?

Stiću sutra do mraka do komšijskog oblaka…
Pod njim ću se opet roditi…
Nisi ti na nebu sam… Bogova je povazdan…
S nekim ću se već nagoditi…

Za mnom cika… Za mnom potraga… A preda mnom put za Dovraga…
Bar da mi je fićok rakije… Tu bi moglo da se sakrije…
A kad svirci nagare… Zadnji groš ću propiti…
Ali ne dam magare… S belegom na levoj kopiti…
Kog sad ljubi, sanjiva… Kad se dan razdanjiva…
Kom sad zamke postavlja… Kog li noćas ostavlja?

~
Kamdžija – bič bi bila preteška reč za to, kamdžija je pre tu da se sa konja teraju one dosadne zelene muve, kamdžija je, dakle, bič za muve…
Fićok – fraklić
Fraklić – čokanj
Čokanj – ono malo iz čega se pije rakija, zato toliko i izbegavam odgovor jer ne mogu da smislim ništa bolje od „ono malo“…

Autor pesme: Đorđe Balašević
Snimano u studiju kod Peđe, na Spensu, a u Novom Sadu, od oktobra 03. do aprila 04…
Umetnički producent Aleksandar Dujin, tehnički producent i mix Peđa Pejić. Ton majstor Mario „El Mariachi“ Tomić…
Pevali: Đorđe Balašević i Zoran Kina Alvirović

Đorđe Balašević o Kemalu Montenu

Oliver Dragojević, Vlado Kreslin, Đorđe Balašević, Stipica Kalođera i Kemal Monteno, Sarajevo, 2000. godine
Oliver Dragojević, Vlado Kreslin, Đorđe Balašević, Stipica Kalođera i Kemal Monteno, Sarajevo, 2000. godine

Jednom smo svirali u Banja Luci, gde su bili svi mogući likovi sa estrade, i mangupi su provalili u garderobu i maznuli kožnu jaknu koja im se činila kao dobar plen. To je bila Kemina jakna u kojoj su mu bili ključevi od auta i sve ostale stvari… A Kemo se nije nervirao puno, kao da je znao…

Za pola sata, kad je pušten glas o tome, pojavili su se ti likovi i vratili jaknu, rekli su samo pandurima: – Nismo znali da je Kemina.

To sve priča o njemu…

– Đorđe Balašević, umesto epitafa, Novi Sad 2015. godine

https://www.youtube.com/watch?v=Z__5BOyrQIo

 

Đorđe Balašević – Svako vreme ima svoju boju

Đorđe Balašević – Svako vreme ima svoju boju / Raritet / Tekst pesme:

Svako vreme ima svoju boju.
Malo farbi a vremena razna…
Nagađati kad je bolje bilo
– to su samo preklapanja prazna.

Od čoveka do čoveka i od veka pa do veka…
Ponešto se i promeni.
Ne baš mnogo, blago meni.
Ne baš mnogo, blago meni.

Svako vreme žuri svome kraju…
Malo žuri, malo i ne žuri.
Nagađati kad ce kraj da dođe
– to je isto ko kad slepac žmuri.

Od čoveka do čoveka i od veka pa do veka…
Ponešto se i promeni.
Ne baš mnogo, blago meni.
Ne baš mnogo, blago meni.

Đorđe Balašević – Jovana i Jelena

Đorđe Balašević – Jovana i Jelena

Tekst pesme:

Ne bih hteo da se žalim ali s miševima malim
ja po kući vodim pravi rat.
Pa i mora biti rata kad ja nisam neki tata, ja sam više ko stariji brat.

Ranim jutrom traže nonu što baš nije po bontonu…
„Ustaj, tata, spavaš kao top!“
A usput sruše i noćnu lampu i pocepaju sportsku štampu,
i počinje jurnjava non – stop.

I nemoćan sam ko nasukan kit, u našoj je kući pravi hit ova pesma:
„Jovana, dušo tatina, ne, ma ne crtaj po tim vratima.
Smiri se, biće batina, dušo tatina.
Jelena, pa srećo jedina silazi i struju ne diraj,
ne cepkaj ta pisma dedina, srećo jedina.“

Probuše sve mali moljci, jure ko’ desetobojci,
(i tu sam zaboravio tekst).
A šta kaže mama draga, odakle joj ona snaga
da još kuva, pegla, sprema stan?

Za laku noć strašan prizor, penju se na televizor,
tek u deset utonu u san.

I nemoćan sam ko nasukan hit, u našoj je kući pravi hit ona pesma:
„Jovana, dušo tatina, ne crtaj po tim vratima.
Smiri se, biće batina, dušo tatina.
Jelena, srećo jedina silazi, struju ne diraj,
ne, ne cepkaj pisma dedina, srećo jedina.
Srećo jedina.“

***

Nisam čudotvorac, ali čuda prave moje pesme

Ja nisam čudotvorac, čuda rade moje pesme. Moja supruga Olja me je davno vratila na zemlju. Bilo je to uoči odlaska na koncert u Ljubljanu, još je bio rat, a ja sam bio na dobrom putu da se odlepim od tla. Ona mi je tada rekla: „Balaševiću, to je sve jako lepo. Ti si taj koji nosi svetlost.“ I meni se to jako dopalo, to je na ivici religije. Onda je dodala: „Samo, seti se jedne stvari. Ti nisi ta svetlost, ti je samo nosiš.“ Ta svetlost su moje pesme i zato klinci dolaze na moje koncerte…

– Đorđe Balašević, intervju 2010. godine

Izvor: Blic

Djordje_Balasevic_Zrenjanin

 

Đorđe Balašević – Aco-Braco

Đorđe Balašević – Aco-Braco 

Tekst:

Aco-Braco, derane moj tršavi… Ti i ja smo država u državi…
Pukoše na vražjoj burzi Franjo Josif i Habzburzi…
Boljševici cara skefali…
Otišo na doboš Kajzer ko poslednji šalabajzer…
Samo nama ništa ne fali.

Aco-Braco, derane moj stasiti… Kad si vatra svi te oće gasiti…
Vračaju nam i zavide… Al’ to valjda tako ide…
Samo lepo možeš ružiti…
Neg, ogrni jankel štofan… Šušte suknje ko celofan…
Zavist valja i zaslužiti…

Malo mame, malo ćerke… Opajdare… Kaćiperke…
Kibicuju i zagledaju…
Šiparice… Gradske šmizle… Porumene ko ribizle
Kad sa nama pripovedaju…
Ne bije nas džabe glas… Zadeni za šešir klas…
I mater vetru dok je nama nas…

Aco-Braco, derane moj srditi… Da te grdim, to mi je ko sebe grditi…
To il nemaš ili imaš, da te s vrata spazi primaš…
Gušt je dati a ne stiskati…
Nije gazda kesa šuplja što budzašto novce skuplja…
Gazda je ko ume spiskati…

Aco-Braco, derane moj čestiti… Bog nek gleda di će koga smestiti…
Od Bođana do Opova sila hulja i lopova
Koji grabe šta odaberu…
Od Opova do Bođana još je dobrih Vojvođana
Da im s neba leba naberu…

Album: Rani Mraz (2004.)

Đorđe Balašević – Celovečernji The Kid

Đorđe Balašević – Celovečernji The Kid / Album: Celovečernji The Kid (1983) Tekst pesme:

Prošo sam divlji zapad širom pod nebeskim šeširom… 
A to baš nije neki raj…
Kaktusi, kojoti, oluje, pa nema vode i struje…
O, kakav zabit kraj…

Al’ ja sam gonio svog vranca, mada sam dobar ortak s njim…
Moro sam naći toga stranca da najzad raščistim sa tim…
Zašto je slavan i kolko je brz, na kraju krajeva,
Celovečernji the Kid?

Od Santa Fea do Santo Franciska, i dalje, dokle god dopire vid…
Čuje se muzika, larma i vriska gde god je Celovečernji Kid.
Cure visoke a prerija niska…
Na čudnim mestima ostavlja trag…
od Santa Fea do Santo Franciska sa njim jaše vrag.
Od Santa Fea do Santo Franciska sa njim jaše vrag.

Poput tvrdoglavog Komanča svud širom božjeg ranča
jaho sam za njim.
Sa koje strane pištolj drži? Ma nije valjda brži?
O, ne mirim se s tim.

Prošo sam pravu kataklizmu, sreto sam grizlije i šljam…
Ušla mi zvečarka u čizmu, od tad više čizme ne skidam…
Al’ samo za njim, gde si – da si, dobro pazi…
Celovečernji the Kid.

Od Santa Fea do Santo Franciska, i dalje, dokle god dopire vid…
Čuje se muzika, larma i vriska gde god je Celovečernji Kid.
Cure visoke a prerija niska…
Na čudnim mestima ostavlja trag…
od Santa Fea do Santo Franciska sa njim jaše vrag.
Od Santa Fea do Santo Franciska sa njim jaše vrag.

I konačno sam ga stigao na nekoj hacijendi…
Izgledao je kao istočnjački napuderisani dendi,
(pio je neki sumnjivi brendi).

Rekoh mu: „Vadi ga, da vidim kolko si dobar!“

On reče: „Opa, malo se čudim ovom gestu,
ja ne vadim nikad na javnom mestu,
mora biti da si me zamenio s nekim“.

„Sinko“, reče on, „ti rešavaš sve u prvoj rundi
i ispucaš šaržer za par sekundi.
Kod mene je drugo, moj metak putuje dugo…“

Od Santa Fea do Santo Franciska, i dalje, dokle god dopire vid…
Čuje se muzika, larma i vriska gde god je Celovečernji Kid.
Cure visoke a prerija niska…
Na čudnim mestima ostavlja trag…
od Santa Fea do Santo Franciska sa njim jaše vrag.
Od Santa Fea do Santo Franciska sa njim jaše vrag.

Đorđe Balašević – Vi ste jedan običan miš

https://www.youtube.com/watch?v=JSN0lfK8eWY

Đorđe Balašević – Vi Ste Jedan Običan Miš / Album: Celovečernji The Kid (1983.)

Tekst pesme:

Vi, Vi ste jedan običan miš…
Jedan mali preplašen stvor…
i najbrži ritam je spor za Vaše srce…

Znam, noć je tamna ko crni pliš,
Tako rano opusti grad…
Čudne ptice poleću tad…
Nije lako ostati sam.

Sam na svetu… Sam protiv svih…
Tad je važno ispasti laf…
Tad je važno ne biti šraf u toj mašini.

Znam, zvuči kao kafanski stih, ali moraš zgaziti put…
Moraš nos pomoliti svud ako želiš stići svoj cilj.

Priča se po gradu da ste marka…
Samostalni, idealni tip…
Ali to je očigledna varka…
Što se mene lično tiče to su samo prazne priče.

Jer Vi, Vi ste jedan običan cvet…
Mali zečić spreman na beg…
Al’ svud zima, vetar i sneg i ludi lovci.

Znam, ali kako menjati svet?
Nikom nije stalo do tog…
Svako drži samo do svog…
Svako tera samo po svom.

Priča se po gradu da ste marka…
Samostalni, idealni tip…
Ali to je očigledna varka…
Što se mene lično tiče to su samo prazne priče sve.

Ja, ja sam jedan običan tip…
Težak slučaj, potpuni mrak…
Mnoga mesta nose moj znak…
I to je nešto.

Znam, al’ ne smeš biti bronzani kip…
Punom parom, to je moj plan…
Jer dok lupiš dlanom o dlan već si samo polovna stvar.

Spisak mojih snova je dugačak, al’ na prvom mestu sad ste Vi.
Ja sam stari, ofucani mačak…
Ne nudim vam ništa loše: nove priče, stare ploče…

Vi ste moje sve il ništa…
Već odavno lovim miša poput Vas…
Malog miša kao Vi.

***

Đorđe Balašević – Jaroslava (Princezo javi se)

https://www.youtube.com/watch?v=sH-1GBM_Qh0

Đorđe Balašević – Jaroslava (Princezo javi se)  / Album: Dnevnik starog momka (2001.)

Tekst pesme:

Umesto molitve rekla si „O tom ću misliti sutra…“
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O’Hara… Tvoj preslikan lik…
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra…
Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik.

Još jednu noć si izgurala sama… Čehov je zaspao blaženim snom…
Ni ne zna da je orgijala tama pod prozorom.
Vetar je vežbao violončelo.. Čežnjive skale u nedogled…
Zora ti brižljivo pipnula čelo… Negde u tebi je goreo led…

Princezo, javi se… Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju.
Pošalji poruku… Da vidim jednom to pisamce na displeju.
Sve mi nedostaje… Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata.
Princezo, dosta je… Dve i po godine smo taoci inata… Šta ti je?

Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje ko Atlantidu…
Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg…
Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu…
I s bandom Cigana pod tvojim prozorom utaba sneg.

Na podmetaču još crtam tvoj profil…
Suvisna pitanja izbegnem fintom…
Ime ti ispišem u svakoj strofi nevidljivom tintom.
Pod mojom jelkom do proleća stoji jedino dar tebi namenjen…
Zauvek fosil tvog struka postoji na mome dlanu okamenjen.

Princezo, javi se… Neke se pobede dobijaju na juriš…
Ne tvrdoglavi se… Priznajem javno da se genijalno duriš.
Opasno postaje… Na durske akorde se paučina hvata…
Princezo, dosta je… Dve i po godine smo taoci inata…
Princezo, dosta je…

***