Ознака: Horoskop

 

Miroslav Mika Antić – DNEVNIK /Pesma iz zbirke HOROSKOP

1.

Stvari koje su snažnije od tebe, jake su, jer
samo ti ih vidiš kao jake. Zauzdaj konja,
postaće krotak i veran.
Zajazi potok i biće sluga vodenici.
Podigni krov nad glavom, i šta ti mogu mećave,
pljuskovi ili sunce.

Stvari koje su krhkije od tebe, slabe su, jer ih
samo ti vidiš kao nejake. Zažari grumen
uglja, dobićeš vatru. Zasej u zemlju zrno žita,
rodiće hlebovi.
Izmisli sopstveni horoskop i neka sve na svetu
bude rođeno u tvom znaku.

Šta vredi da budeš zabeležen u zvezdama, ako
te niko nije pročitao na Zemlji.

2.

Skupljaču neobičnih stvari, nek drugi skupljaju
značke i marke. Nek drugi skupljaju sličice
fudbalera.
Ti skupljaj dane, časove i trenutke.

Utemeljivaču nove mašte, ne daj nikom na
svetu da određuje tvoju sudbinu. Ne daj
im da ti udare žig horoskopa.
To je jedina azbuka koju te molim da naučiš.

Znam da bi bili potrebni dugi nizovi godina
da neko shvati pozlatu naših zenica, dok
žmurimo ovako. Jedino ti možeš
ispuniti tu želju da budeš nešto veći i od
samoga živog bića:
da budeš ličnost u moru čovečanstva.

3.

Izbaci srednje slovo iz svog imena. Navuci
sebe na sebe i budi sam sebi sin, sine moj.
Samo u Talmudu stoji ime oca uz sina. Samo
na firmama stoji ime oca uz sina.

Kad se u mome plemenu rodi dete, kaže se:
„Daj bože da bude bolji od svojih roditelja.“
Zar nije Buda rekao: „Ono što zaista jesmo,
proizvod smo sopstvenog razmišljanja.“
I Haksli: „Samo jedan kutak svemira možeš
popraviti. Taj kutak si ti sâm.“

Sve su to razni putevi da se dođe do ličnosti.
Tako nas uče mudraci koji su uvek
bili deca. Jer imali su svoj znak.
I sve se rađalo u tom znaku. I još uvek se
rađa, mada su oni davno minuli.

4.

Ovako sam to čuo: „Preci su nule onima koji
im se na kraju pridruže kao nula.
Staneš li im na čelo kao broj koji nešto vredi,
nule će postati cifra. Cifra koji se ne dâ
izbrojati nijednom pameću.“

I još jedno sam čuo: „Tradicija je divna stvar,
ali ne kad se od nje živi, već kad se ona
stvara.“

Ako ne vidiš zvezde, upali baklje. Ako ne vidiš
sunce, uveži vatre u krug.
Ako ne vidiš šarenilo, upali sebe i prskaj, kao
one šašave prskalice za Novu godinu.
Pobacaj pregršt svitaca i makar fosfornom
svetlošću obasjaj tamu. Umori već jednom
ljudima te noći što ih umaraju.

5.

Nekad na svetu živeo je car Darije. To je onaj
koji je bičevao more. Rvao se s njim, kidao
na komade i davio ga. Mrcvario je okean da
se osveti prirodi, što je izgubio jednu veliku
životnu bitku.
Danas ta bitka nikome ništa ne znači.

Mnoge će stvari, koje su sada najvažnije, nekad
izgledati takođe besmislene. Ujutru počinješ
da se boriš. Nikad to nemoj činiti sasvim
ozbiljno. Bori se kao i dosad: igraj se.
Možda ćes tako i poraze sutra videti kao pobede.

Evo i jedne vesti od Baruha Spinoze. Datum:
1673. Poslednja poruka u lišću, u čast tvog
polaska u školu:
„Radost je čovekov prelaz od manjeg
savršenstva ka većem.“ A u dnu, jedva sam
prepoznao rukopis Ludviga Berna: „Misli u
živom svetu, a živi u izmišljenom.“

Miroslav Mika Antić, Horoskop

Foto kolaž i kolorizacija fotografije: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

GOVOR

Smatram velikom slabošću i stvarno bio bih potišten kada bih sve ovo što osećam, nepristupačno proveri, morao da ti objašnjavam hudim jezikom čoveka: rečima sumnjivim, rovitim, razjedenim i nekorisnim.
Postoje svakodnevne, sasvim obične stvari, koje su mnogima tajna.

„Najčvršća vrata su ona koja su širom otvorena“, kaže jedan prastari zapis sa Tibeta.

Postoji govor koji će neko otkriti sutra, a možda niko neće ni pokušavati da ga otkrije, ali ti ga već sada moraš obuhvatiti mislima.
Jer to je jezik značenja, a ne dijalekt naziva.

Postoje kulture gestova, disanja ili vida. Postoji vreme vremena i prostiranje prostora. Postoji lepota lepote. Postoji istina istine, stvarnost stvarnog, volja volje i moć moći. Postoji kretanje kretanja, razmišljanje razmišljanja… postoji i ljubav ljubavi, sine moj.
Sve se ređe usuđujem da izgovaram reči, jer uvek znače drugo nego što ja to želim. Sve dalje su od govora i teško ih razabirem u šumovima beskraja.

Tkivo tetovira na tkivo otiske nasleđa. Takvo je moje ćutanje s tobom ove noći. Opnu po opnu, ljusku po ljusku, sluz po sluz, žamore među nama civilizacije protozoa, epohe virusa, ćelije stena i vazduha, i uštavljena koža vode i večnosti. To je kao da se sporazumevamo u svim vremenima, sada iz ovog trenutka, u kojem smo se zadesili.

Pišem umesto tebe Snežani i Alisi. Šaljem telegrame Pinokiju i Malom Princu. Javljam se bar jednom dnevno telefonom Galebu Džonatanu Livingstonu i Pepeljugi. Ali ni reči odgovora. Znači da misle na nas.
Ko zna glasove misli, retko kada se oglasi glasom govora.

Ljudi se poštuju rečima, a vole ćutanjem.

Miroslav Mika Antić, Horoskop

TORBA
1.

Nikad te nisam ništa iskrenije molio, od ovog što ti sada govorim, sine moj.
U naježenom vetru večeri drveće otresa s leđa suvi bakar. To se dogegao septembar.

Ti sutra polaziš u školu.

Okna mirišu srebrno i zeleno na prve severne magle i prve kiše. Vazduh se para kao paučina i sav je izbušen kricima divljih jata što se sele na jug.

2.

Popodne kupio sam ti torbu. Tvoj prvi teret u životu. Držiš je praznu kraj uzglavlja. S njom ćeš prespavati noć.

„Prazna je torba najteža“ — pevaju Cigani dok se vuku niz bespuća. Ja u sebi pevušim: „Prazna je torba bogatstvo, jer u nju staje mašta svega što živi i želi. U punu ne staje više nijedna mrva sna.

Nijedna gipkost ovog pomalo okoštalog sveta.“

3.

Tu pesmu, možda, retko koji mališan čuje od svoga oca, dok prima u šake sudbinu.
Otac Don Kihotov, Servantes, rekao je svom sinu: „Ko premnogo u torbu trpa, poderaće je.“

A i ljudsko oko je torba. A i ljudska pamet je torba. A i ljudsko srce je torba. Sve su to torbe bez dna.
I mogu mnoge hiljade pokolenja stavljati u njih pregršt zanosa, nežnosti, nade, još uvek ostaće mesta za nove, šire prostore, još uvek ostaće mesta za nove radoznalosti.

Još uvek ostaće mesta za mnogolike svetove koji na prstima prilaze i nose ispod kože toplije i belje ljubavi.

4.

Jer sutra nema jedno obličje, sine moj. Postoji veliki broj budućnosti.

I moraš imati dalekovidu moć proricanja da se ne zgrudvaš u samo jednom vremenu.

Ne znam grešim li ako verujem: ipak je sve tako lako poderivo – sem čoveka.

Miroslav Mika Antić, Horoskop

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

ŽMURKE

1.

Postoji nešto brže i od same mogućnosti da se čovek sporazume sa svojom mišlju. Nekakva groznica uobrazilje. Čarolija.
Trag koji se već dogodio unapred.

Sećam se svoje prve školske torbe. Nisam žurio da je otvorim. Dugo sam je posmatrao, obilazio oko nje i zamišljao u njoj obilje neobičnih stvari.

I danas, evo, ako dobijem poklon, ne otvaram ga danima. Lepše mi je da zamišljam šta može biti unutra. Uvek je tako sa zatvorenim stvarima.
I tek kad oljuštiš omot, prestaje svaka čarolija, jer više nema smisla nijedna igra pogađanja.

2.

Jer sve je u nama kad žmurimo, a strano kad otvorimo oči. I sve je naše dok želimo, a tuđe kad se ostvari.

Mi smo nalik na cvetove: rastemo u sebi, unutra, u skladištima tajni i korenju energije. Samo smo spolja dopadljivi, puni boja i mirisa. A unutra, u nama, kipe orijaška sunca.
Sve se to događa zato što nismo skinuli omot sa svog još uvek pitomog i detinjastog srca.

Dobivši sebe na poklon od ovog ovde jedinog i nepovratnog života, mi u tom srcu nosimo sve ono što postoji i što će tek postojati u našim drugim životima.
I ne kvarimo ga kao igračku, da otkrijemo čime voli. I ne kvarimo ga da vidimo čime se boji i čime sanja.

3.

Kad zvezde padaju avgusta, ne trči da ih potražiš u travi. Ne sakupljaj ih po šumama i ne vijaj za bregovima.
Samo zatvori oči. Bar ti znaš da se igraš žmurke.

Uhvati ih u letu i sve će se u tebe duboko otkotrljati.

Zaželiš li se mora ili severnih snegova, zaželiš li se planina, jezera ili pustinja, samo zažmuri u svet, ne odmotavaj omot vida, i sve će se u tebe zauvek naseliti i tu nastaniti.

Miroslav Mika Antić
Horoskop

UMESTO PREDGOVORA

Čuangce i Hueitce šetali su mostom iznad reke Hao, kad Čuangce primeti: „Vidiš kako se ribice praćakaju u reci! To je njihova sreća“.

„Kako možeš znati u čemu je sreća riba, kada i sam nisi riba?“, reče Hueitce.

„A otkud ti znaš da ja to ne znam, kad ti nisi ja“, odgovori Čuangce.

Čuangce, Kina 339-295. pre nove ere

Miroslav Mika Antić, knjiga „Horoskop“

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)