Miroslav Mika Antić – ROMANSA (Koncert za 1001 bubanj)

ROMANSA Nemoj da odeš više u onaj grad gde smo od sebe zaboravili pola. Nikad sa zvezda nije teži pad nego na beton sa kafanskog stola. U očima sam sve gugutke podavio, pa sam im šaptao smešno opelo. I sve sam svoje osmehe okrvavio. Nije sve belo što liči na belo. Peroni katkad plaču kišom. Sat i koferi. Svako nekud žuri noćas. Iscepam kartu. Neću da se vratim. Za svakim vozom ostaje samoća. I samo mraka napune se prsti. Ne vredi. Sad smo drukčiji, zacelo. Bar ti sve ptice iz očiju pusti. Nije sve belo što liči na belo. Miroslav…

Miroslav Mika Antić – JASTUK ZA DVOJE

JASTUK ZA DVOJE Ovo je pesma za tvoja usta od višanja i pogled crn. Zavoli me kad jesen duva u pijane mehove. Ja umem u svakoj kapiji da napravim jun. I nemam obične sreće. I nemam obične grehove. Podeliću s tobom sve bolesti i zdravlja. Zavoli moju senku što se tetura niz mokri dan. Sutra nas mogu sresti ponori. Ili uzglavlja. Svejedno: lepo je nemati plan. Zavoli trag mog osmeha na rubu čaše, ili cigareti, i blatnjav hod duž ulica koje sigurno nekuda vode. Čak i kad ti se čini da ih mi nekud vodimo, one se smeškaju blago i…

Miroslav Mika Antić – USPAVANKA NA DOMAKU SVITANJA

USPAVANKA NA DOMAKU SVITANJA I Sve nas je, evo manje bez povratnih karata i prtljaga u ovom životu gde grlo rđa od alkohola i nežnosti, a žene namerno nose tugu sa one strane do koje nikad ne dopiru naše utrnule ruke. Riču mi prazne boce ispod čela. Riču kao preklana bela telad. Zaudara mi duša na bezbroj najlepših očiju. Na slavoluke i luke. Na lutke i belutke. Riču mi prazne boce u glavi. Molim da neko razume ove dobre trenutke kad ležim na mokroj travi sa suzama suvim i plavim. Molim da neko razume što imam u mesu šume i…

Miroslav Mika Antić – Neregrutovani heroj

NEREGRUTOVANI HEROJ XVIII Ne razumem se ja u mudrost kamenja što miruje, i to mi je sva krivica. Možda sam samo zbog ljuljaški imao obraza da ostanem ovom svetu u gostima. Šta inače da radim, ovako divno pogrešan sa ovih milijardu ptica u mojoj krvi i kostima. Možda postoji molitva koja sve rešava i sve prašta. Možda i u kockicama uzidanim u drumove živi neki nemir, neprestan i dug. Ali, šta ćemo, kad nas ima i ovakvih koji uvek ponovo moramo da cvetamo kao bašta, od aprila do septembra, pa od septembra do aprila, i onda ponovo tako, i ponovo,…

Miroslav Mika Antić – VAVILON

VAVILON 1. Njeno ime i prezime omogućuju da postoji ova pesma. Nanjušio sam krv kao jednorog, i kopam nogom po jari šalitre, peska, gipsa i sunđeraste zemlje. Zar je to taj Vavilon, ta Mesopotamija, i ta večnost? Upaljen vetar buši u licu crne rupe. 2. S ukusom nagorelog sunca izgovaram reči, duge pet hiljada i pet stotina godina. Šapućem stvari koje su bile, i još u meni traju. U međuprostoru od nje do mene, sve što je bilo žena ima nestvarni izgled, kao avetinjski oblak nad pustinjom, kao iznenadni žbun u rastaljenom vazduhu, ili taj grč prepoznavanja davnine u mom…

Miroslav Mika Antić – PISMA GOSPOĐI VINETI

PISMA GOSPOĐI VINETI / Dami herc iz jednog starog špila PRVO PISMO 1. Gospođo Vineti, juče sam opet pokušao da se obesim, a posle sam opet odustao. Čitave noći gledao sam otvorenih očiju u tavanicu i voleo onu drugu ženu. Sećam se jedne rečenice iz Dikensa. Početka jednog Dombijevog pisma: “Mila moja, ja sam pas.” Sad znate šta sam. A lepo sam vam govorio: ne ostavljajte me samog, sklon sam glumatanju, pravim teatar ni od čega, i toliko se uigram, da posle idem okolo, tražim publiku, i sve to javno prikazujem. Nemojte se iznenaditi ako počnem i sebe da plakatiram.…

Miroslav Mika Antić – SVATOVAC

SVATOVAC Ništa me danas neće moći da zabrine. To je ta istina divlja i preka. Nebo sam gazio po barama u slabine: izdrži, ne razboli se bar još pola veka. Da kroz sve bujice golim grudima prođem. Da za svaki krov nađem po malo grana. Takav sam, eto. Šašav. Zar sam kriv što sam rođen u kraju gde ima milion tambura i jorgovana? Miroslav Mika Antić Koncert za 1001 bubanj Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje…

Miroslav Mika Antić – Romansa na završetku / 27. pesma

Miroslav Mika Antić – Romansa na završetku / 27. pesma (Psovke nežnosti, Koncert za 1001 bubanj) Tekst pesme: Otišao sam, eto, a vi oprostite za jedan mali zeleni san, natrunjen mnoštvom zubatih, a u pijanstvu krezubih i zvezdanih zalogaja i mrva. Bio sam nekad kristalno, a nekad čađavo inje iznad proklijale oranice. I sam se u želje do besvesti razumeo. Pod zavojima ove bunovne i posečene svakidašnjice sačuvao sam dva oka: čas dva blistava sunca, čas dve vrtoglave ranice. Čas dva papirića neba zalepljena tek ovlaš poljupcem ispod obrva. Drukčije nisam umeo. Posebno mi je čast, ja vas u to…

Miroslav Mika Antić – OBJAŠNJENJE

OBJAŠNJENJE Sad shvatam: nismo došli zadovoljni kô trave, što rastu da se zgaze kroz cvrkutave zore. Mi smo zvezde što ludo u mrak se strmoglave i zbog jednog bleska ne žale da izgore. Imamo ruke, dobre kao pijane laste, da se grlimo plavo, i gasimo u letu. I prisutni smo zbog neba što mora da izraste u saksijama oka ponekome u svetu. Prejeli smo se davno i zubatog i nežnog. Sad svako pruža ruke i nova čuda traži. A sve je smešno i tužno, i sve je neizbežno, i ove istine dobre, i ove dobre laži. Prejeli smo se, kažem,…

Miroslav Mika Antić – SENKA

SENKA Zbog svega što smo najlepše hteli hoću uz mene noćas da kreneš. Ma bili svetovi crni il’ beli, ma bili putevi hladni il’ vreli, nemoj da žališ ako sveneš. Hoću da držiš moju ruku, da se ne bojiš vetra i mraka, uspravana i kad kiše tuku, jednako krhka, jednako jaka. Hoću uz mene da se sviješ, korake moje da uhvatiš, pa sa mnom bol i smeh da piješ i da ne želiš da se vratiš. Da sa mnom ispod crnog neba pronađeš hleba komadić beli, pronađeš sunca komadić vreli, pronađeš života komadić zreli. Il’ crkneš, ako crći treba zbog…