Laza Kostić – GOSPOĐICI L. D. (Lenki Dunđerskoj) U SPOMENICU

GOSPOĐICI L. D. (Lenki Dunđerskoj) U SPOMENICU Svet je svakog pun stvorenja, jednom cveća, drugom stenja, jednom žetve i košenja, drugom žela i prošenja, Tebi mladoj mladoženja. Ali koga majka rodi, te mu sudba tako godi da je vredan toj divoti? Izberi po miloj volji, al’ ostane l’ koji boli, bole nožem tog zakolji, kad mu ŽIVO srce prebi, — kuku Tebi! U dubine morske tami mnoga kaplja tužno čami, val je zove, zrak je mami, svaka rada da se diže te da stiže suncu bliže. Al’ tek ona svetla biva što s oblaka padne siva pa je sunčev plam…

Лаза Костић – Под прозором

POD PROZOROM Poglédô sam u nebo, u mesec, zvezdice, u prozor i u tebe odneta nevice; mlad mesec metô venac, kô mlada nevesta, mlad mesec tebe gledi pa venac namešta. Meseče, što se ludiš? meseče, što si slep? Taj venac bi tek bio na mojoj diki lep. — Na mesec sam ti pružô, a ti si ćutala, oh, dušo moja, dušo, jesi l’ ga videla? Na zatvoren se prozor kô na krst naslanjaš, kô kanda bi na krstu da grehe odsanjaš. da imam sveta vina, pričestio bih te, al’ putir mi je srce, pun krvi nesite; po njemu ti je,…