Ознака: Lyrics

Miladin Šobić – Prođoh gradom

Miladin Šobić – Prođoh gradom

Tekst:

Prođoh gradom, prođoh gradom ja
naljutio me vrag, naljutio me nešto vrag.
Prođoh gradom, prođoh gradom ja
naljutio me vrag, naljutio me nešto vrag.

Laže, vrijeđa, radi iza leđa
i misli da ću život pomiriti s tim
to li lako, al’ ne može to tako
o meni, o meni.
o meni, o meni.

Prođoh gradom, prođoh gradom ja
naljutio me vrag, naljutio me nešto vrag.

Arkade čvrste al’ polomiću mu prste
ne može svašta da se gura u moj svijet
ja sam sviko da ne brine niko
o meni, o meni.
o meni, o meni.

Gledam bruku gdje mu drugi ljube ruku
i odmah sebi kače podvijeni rep
za sreću pseću, loše mislit neću
o meni, o meni.
o meni, o meni.

Prođoh gradom, prođoh gradom ja.
naljutio me vrag, naljutio me nešto vrag.
naljutio me nešto vrag, naljutio me nešto vrag…

 

***

Miladin Šobić – Pokvaren telefon (Izbjeglica)

Miladin Šobić – Pokvaren telefon (Izbjeglica)

Tekst:

Pokvaren telefon u govornici javnoj
one što mi pomoć mogu
čut ne mogu!

Idem pognut, kišu nosim
u džepu bijeda
na svakom uglu zaustavi me
legetimiše me čuvar reda.

Noć prikriva izbjeglicu a neće zori,
put mi samo pokazuju
ugašeni semafori!

Do srca mokar i bez stana
tražim društvo sa Limana
grabim naprijed, noćna ptica
do zadnjih gradskih sijalica.

Do srca mokar igrač s bolom
u sluh mi tuče kamenolom
vučem noge i očev kaput nimalo nov
svojoj duši tražim krov
svojoj duši tražim dom!

 

***

Miladin Šobić – Od druga do druga


OD DRUGA DO DRUGA

Od druga do druga
od drage do drage
od grada do grada
provodim vijek

Rasut u komade
vezan samo pjesmom
sebi i životu
tražim smisao i lijek

Sa mukom pod rukom
tražim nadu u padu
a gađa me apaluz
gađa me smjeh

Ponekad mislim na ono vrijeme
svi računi kad se svode
i kad sunce mirno zaspi
kad presahnu moje vode

Tad ću morat i ja stati
možda i ja u kafani
uzalud ću pjesmom zvati
da se vrate ovi dani

Od druga do druga
od grada do grada
od drage do drage
provodim vijek

Miladin Šobić

Miladin Šobić – Kad klonem snagom

Miladin Šobić – Kad klonem snagom

Tekst:

Kad klonem snagom i kad me god nanese put
svratiću tebi jer ja do tebi nemam kud
Vidiš li gdje smo, vidiš li kud je pošo svijet

Ja, ja idem tamo, ja idem tamo ali da se vratm
da prihvatim godine
A ti me čekaj, nek tvoja ljubav bude moj dom,
svratiću tebi, jer ja do tebi nemam kud.

Vidiš li gdje sam, vodi me pjesma, ukleti trag
u oku lađa, jedra od pruća, pred njima
vezan za kormilom crni vrag.

Što i morskoj pjeni, suđeno je meni,
samo jedan tren ću gledat’ sunčev zrak.
Što i morskoj pjeni, suđeno je meni,
jer već me dolje vuku, dubina i mrak.

Kad klonem snagom i kad me god nanese put,
svratiću tebi jer ja do tebi nemam kud.

 

***

Miladin Šobić – A vrijeme ide dalje

Miladin Šobić – A vrijeme ide dalje

Tekst:

A vrijeme ide dalje
po svom ćefu bira kroj
ne znam kud me šalje
ovaj život moj

A vrijeme ide dalje
osjećam sve jače i jače
duboko nešto u meni
ne slaže se sa mnom
zove me i plače

I sjetim se, ponekad,
da se opet vratim
u svoj rodni kraj
tamo me čekaju svi
i majka i drugovi!

A vrijeme ide dalje…

 

***

Đorđe Balašević – Unikatna

Đorđe Balašević – Unikatna ~ Nova pesma 2017. / Pesma za Čakovec /

Tekst pesme:

O, kao lud je sjao, pa za vrbe pao mesec pegavi…
Pa im zaturili kofer i nije hteo šofer da ih sačeka…
Izvadio nas neki, moj ortak zvani Šeki (ne znate ga vi)…
Uf, ume da se breči, al’ tad mi je bez reči dao ključ od spačeka.

Njih tri su kasnile, dakle, na pripreme državnog tima…
Meni je prilično spasao dan taj kofer lakovan…
Suze ponekad zacakle da vide da l’ tu viteza ima…
(Nego!)
Ne pitaj dvaput, idemo na put, rođen sam spakovan…

Još tu i tamo šumi Mura, al’ sve je manje avantura…
I nit se može zlatom platiti, nit nekim božjim satom vratiti…
Taj zamah mača Svetog Jurja… Svi dobri dusi Međimurja…
Taman vetrićka da lice švićka i unikatna mala Savićka…

Sve od Nedelišća do Murskog Središća pratio nas Zrinjski…
Topovi tukli, picoki i štrukli dobijali krila…
Njene su drugarice zaspale čedno, baš ono istinski…
Al’ mala Savićka znala je bajke, a bajka je i bila…

Još tu i tamo šumi Mura, al’ sve je manje avantura…
I nit se može zlatom platiti, nit nekim božjim satom vratiti…
Taj zamah mača Svetog Jurja… Svi dobri dusi Međimurja…
Taman vetrićka da lice švićka i unikatna mala Savićka…

A znala je i priču o Fiolini.. . O ljubičici i violini…
I niko posumnjao ne bi da ne priča priču o sebi…
Zatreskao se blentoš blentavi, ma nije valda da smo već u Lendavi?
Tad se protegla, pospana, lenjiva… Neprocenjiva.

Još tu i tamo šumi Mura, al’ sve je manje avantura…
I nit se može zlatom platiti, nit nekim božjim satom vratiti…
Taj zamah mača Svetog Jurja… Svi dobri dusi Međimurja…
Taman vetrićka da lice švićka i unikatna mala Savićka…

***

Đorđe Balašević – Prva ljubav (druga verzija)

Đorđe Balašević – Prva ljubav (Još jedna pesma o prvoj ljubavi…) Druga verzija pesme sa albuma Ostaće okrugli trag na mestu šatre (2002) Tekst pesme:

Tad još nisam ništa znao, i još nisam verovao
da na svetu tuge ima…
Jedino mi važno bilo da postanem levo krilo
Il’ centarfor školskog tima…

Tad sam iznenada sreo najtoplijeg leta deo…
To su njene oči bile…
Imala je kose plave… I u njima (na vrh glave)
Belu mašnicu od svile…

Prva je ljubav došla tiho… Nezvana, sama…
Za sva vremena skrila se tu negde… Duboko u nama…

Kad je prošlo đačko vreme… Padeži i teoreme…
I stripovi ispod klupe…
Nije više bila klinka, počela je da se šminka
i da želi stvari skupe…

Tako mi je, svakog dana, bivala sve više strana…
Slutio sam šta nas čeka…
Pa sam prestao da brinem kako da joj zvezde skinem…
Postala mi je daleka.

Prva je ljubav došla tiho… Nezvana, sama…
Za sva vremena skrila se tu negde… Duboko u nama…

Danas je na sedmom nebu (kažu mi da čeka bebu)…
Našla je sigurnost. Sreću. Dom…
Ima muža inžinjera, pred kojim je karijera…
I mesto u društvu visokom…

A ja još kradem dane bogu, ja još umem, ja još mogu
da sam sebi stvorim neki mir…
Još sam sretan što postojim… Pišem pesme… Zvezde brojim…
Još sam onaj isti vetropir…

Prva je ljubav došla tiho… Nezvana, sama…
Za sva vremena skrila se tu negde… Duboko u nama.

Još sam sretan što postojim… Pišem pesme… Zvezde brojim…
Još sam onaj isti vetropir…

Ja još kradem dane bogu, ja još umem, ja još mogu
da sam sebi stvorim neki mir…
Još sam sretan što postojim… Pišem pesme… Zvezde brojim…
Još sam onaj isti vetropir…

Đorđe Balašević – Rapsodija o Katrin

Đorđe Balašević – Rapsodija o Katrin (2017)

Tekst pesme:

Ekspresni vlak za Pariz: Pula, Trst, Milano, Torino, Grenobl, Pariz, polazi sa četrnaestog koloseka, drugi peron lijevo…
Ponavljam: Ekspresni vlak za Pariz: Pula, Trst, Milano, Torino, Grenobl, ta napokon Pariz, polazi sa četrnaestog koloseka…
Ecris, ma cherie. Ne oublies pas. Adieu…

Na stanici u Puli, pod vrelim suncem leta,
sam čekao autobus i svirao gitaru…
Tad sela je kraj mene… I pitala da l’ smeta?
I znam li dobar hotel u Rovinju il’ Vrsaru?
I reče da je stigla tog jutra iz Dižona.
Odvedoh je u mali restoran (s dobrom klopom).
Uz sendviče i kafu, onako, iz fazona,
Predložih joj da dalje krene sa mnom auto-stopom…

Oprosti mi, Katrin, možda nisam bio fin,
mada si mi bila draga.
Oprosti mi, Katrin… Sve je sada samo dim…
Našoj ljubavi – ni traga…

A sutra sve je bilo ko da se dugo znamo…
Na plaži joj, na poklon, izronih morskog puža…
I nije rekla ništa (nasmešila se samo).
I pružila mi ruke… Kao sebe da mi pruža…

Oprosti mi, Katrin, možda nisam bio fin,
mada si mi bila draga.
Oprosti mi, Katrin… Sve je sada samo dim…
Našoj ljubavi – ni traga…

A za sve je kriv moj ortak Zole, to moram da kažem.
Tog dana doneo je žurnal sa čudesnim pejsažem…
– Ajmo mi u Istru – reko je – tamo žive vile…
– Ma, daleko je… Al’ kad već žive, same su krive…
I, eto nas.

U zemlju vila kreneš vozom, a stigneš vlakom…
Pred jutro omami te vazduh smućkan sa zrakom.
Pod Ćićarijom ugledaš Buzet i tom si slikom prosto obuzet…
Al’ tad maestral pirne dolinom reke Mirne.
Negde od Tarske vale, od obale…
Niz prugu grenadiri borovi, da l’ su kažuni ili dvorovi?
Kao da stiže glavom car u Kanfanar.

“Istra je naša!”
Pisalo je na kamenom zidu…
“L’Istria è nostra!”
Važi, sve ćemo to imati u vidu…
Pa, da…

Nas tri drugara, lovci na šanse…
Tri musketara iz ravne provanse…
“Leto je loto…” – to je naš moto, s cveta na cvet…
Istra je naša! L’Istria è nostra!
Važi, al’ momentalno naša je i vozdra!
Tu je stvar čista:
Čija je Istra, njegov je svet.

“Istra je naša!”
Pisalo je na kamenom zidu…
“L’Istria è nostra!”
Dobro, sve ćemo to imati u vidu…
Majica, farke i espadrile…
Paradna uniforma naše eskadrile.
Palac na cesti…
Gde li ću sresti onu iz sna?

I put do raja, svejedno umori…
I brzi voz na kraju uspori…
I malo zatim sreo sam Katrin (što se već zna).

Taj dan je bio dosta duži od drugih dana…
Plava laguna, Via Flengi i Funtana…
I tad stao nam je tip sa kombijem,
pa do Umaga s tim hipi zombijem…
Gde je sa sestrom htela do hotela, pa laku noć.

Te letnje ljubavi mu dođu suvenir na kraju,
ko trag bikinija na koži otprilike traju…
Uz onaj feral u Savudriji osvanuo sam nešto mudriji…
Ma, super mi je sve to, po curica za leto…
Vreme na revers uzeto.

Al’ moram ovde onu dovesti uz koju ću sva leta provesti,
neka u dobru, neka u zlu ali uz nju.
A što se tiče Katrin, samo bi kučkin sin nešto rekao loše.
Svoj je vrtela film, što je OK sasvim,
svako bira svoj lik.
Mali prepadnut stvor, mali spetljani čvor,
vrapčić košavom nošen…

I toliko od nas…
Suza pecne na čas al’ ne ostavi plik.

I mahala mi dugo sa prozora vagona…
I pisala mi (posle) da pamti sunce juga…
I zvala me, u jesen, da dođem do Dižona…
Al’… Tamo ne bi bila ista… Nego neka druga…

Oprosti mi, Katrin, možda nisam bio fin,
mada si mi bila draga.
Oprosti mi, Katrin… Sve je sada samo dim…
Našoj ljubavi – ni traga…
Ni traga.

~

Ova verzija pesme je vrlo ekskluzivna i predstavlja tri pesme spojene u jednu – priču o tome kako su krenuli vozom u Pulu, kako se pojavila Katrin i kako je na kraju Katrin otišla. Ova mala rapsodija napravljena je povodom koncerta u Puli, tada smo je odsvirali i sumnjam da ćemo je ikada više izvesti, ali tu je ovaj studijski snimak – Đorđe Balašević.

~

Đorđe Balašević – Citron pesma (Lenka)

Đorđe Balašević – Citron pesma (Lenka)  Album: Marim ja… (1991) Tekst Pesme:

Joj, da je meni da za čarobnjaka izučim,
cilinder nabavim i zabavim se so tom magijom.
Iz rukava bele zecove da izručim,
a tebe mlatnem štapićom, onako, ko oklagijom.

E kada nećeš mirnim putom
dobićeš čarobnim prutom,
da se sludiš i već jednom zaljubiš.

Kad neće mali anđeli srediće mali đavoli
da mene Lenka naposletku zavoli.
Sve ono pati i sanja,
prolazi kroz razna stanja…
E, pa ljubav mora i da zaboli!

Joj, da je meni da se šnajderaju naučim,
mašinu poteram i doteram moj sakov somotan.
Pa te sačekam za ćoskom i opaučim,
pa te smotam jedan-dva pod taj sako komotan.

E, kada nećeš mirnim putom,
okončaćeš pod kaputom.
Kada nećeš gradski i demokratski.

Kad neće mali anđeli srediće mali đavoli
da mene Lenka naposletku zavoli.
Sve ono pati i sanja,
prolazi kroz razna stanja…
E, pa ljubav mora i da zaboli!

Joj, da je meni ona žuta farba drečava,
kada je oblačno i mračno a ja malko nabaren.
Pa da prođem tvojom tarabom ko mećava
i metnem grafit erotski (za to sam, kažu, nadaren).

E kada nećeš mirnim putom,
primoran sam citron žutom da ti svoje emocije otkrijem.

Kad neće mali anđeli srediće mali đavoli
da mene Lenka naposletku zavoli.
Sve ono pati i sanja,
prolazi kroz razna stanja…
E, pa ljubav mora i da zaboli!

Kad neće mali anđeli srediće mali đavoli
da mene Lenka naposletku zavoli.
Sve ono pati i sanja,
prolazi kroz razna stanja…
E, pa ljubav mora i da zaboli!

Jao, što tebi mjauče ta gitara…

Đorđe Balašević – Pokaži svima da vrediš (tekst)

Đorđe Balašević – Pokaži svima da vrediš – pesma iz filma Kost od mamuta (1979) Tekst pesme:

Postani krojač ili planinar;
Postani kovač il’ veterinar…
Al’ gledaj želje da slediš,
Pokaži svima da vrediš.

Postani pevač, postani kuvar,
Postani pilot il’ lovočuvar…
Al’ gledaj želje da slediš,
Pokaži svima da vrediš.

Postani rudar, postani lekar,
budi kesonac il’ apotekar…
Al’ gledaj želje da slediš…
Pokaži svima da vrediš.

Postani monter, postani turist,
Postani docent il’ avanturist…
Al’ gledaj želje da slediš,
Pokaži svima da vrediš.

I ako dospeš u krivi kutak,
Sačekaj mirno pravi trenutak…
I gledaj život da slediš,
Inače ništa ne vrediš…

„Kost od mamuta“ je jugoslovenski TV film iz 1979. godine. Režirao ga je Slobodan Šijan po scenariju Gordana Mihića. Uloge: Slavko Štimac, Đorđe Balašević, Danilo Bata Stojković, Vesna Čipčić, Mića Tomić… Muziku za film je napisao Đorđe Balašević.