Ознака: Momo Kapor

Momo Kapor – SNEŽANA

Momo Kapor – SNEŽANA

Jedne Nove godine, ne sećam se više koje, izađoh pred jutro na ulicu. Bilo je to u ono daleko vreme dok je još padao sneg i jelke bile prave, a ne plastične.

Ulica je bila zasuta slomljenim staklom i odbačenim šarenim kapama od kartona. Učini mi se da u snegu vidim jednu palu, izgubljenu zvezdu.

Jesam li rekao da je ulica bila pusta, i duga, i bela, i bez zvuka?

Tada je ugledah kako ide prema meni. Bila je ogrnuta belim kaputom ispod koga je svetlucala duga večernja haljina, tako nestvarno tanka, i tako pripijena uz njeno telo, kao da je sašivena od magle i paučine. Gazila je sneg u lakim sandalama, koje su uz nogu držala samo dva jedva vidljiva zlatna kaišića. Pa ipak, njene noge nisu bile mokre. Kao da nije dodirivala sneg. Jednom rukom pridržavala je ovratnik kaputa, a u drugoj nosila malu barsku torbicu od pletenog alpaka, istu onakvu kakve bake ostavljaju u nasledstvo najmilijim unukama.

Jesam li rekao da je plakala i da su joj se suze ledile na licu, poput najfinijeg nakita?

Prošla je pokraj mene ne primetivši me, kao u snu. U prolazu obuhvati me oblak nekog egzotičnog mirisa. Nikad ga posle nisam sreo. Nikada je posle nisam sreo. Da, bila je plava. Ne, crna. Ne, riđa! Imala je ogromne tamne oči; u to sam siguran.

Zašto je napustila pre vremena novogodišnje slavlje? Da li je neko ko je te noći bio s njom zaspao ili odbio da je prati? Da li se napio i bio prost?

Da li je to, u stvari, bila Nova godina? Jesam li možda jedan od retkih noćnih šetača koji je imao sreću da je vidi lično?

Ili je to bila Snežana kojoj su dojadili pijani patuljci?

Ali, zašto je plakala?

Jesam li već rekao da sam ovu priču napisao samo zbog toga da je ona možda pročita i javi mi se telefonom? Već više od petnaest godina razmišljam o tome zašto je plakala one noći.

Momo Kapor

 

Momo Kapor – MALI PRINC

Momo Kapor – MALI PRINC

Da mi je samo znati kako je izgledao dan kada se u knjižarama prvi put pojavio Mali Princ, Antoana Sent-Egziperija? Je li bio sunčan, oblačan, vetrovit ili kišovit? Da li je Egziperi ušao u neku knjižaru, otvorio svoju knjigu i omirisao njene stranice? Je li šetao Parizom, zagledajući krišom izloge? Da li mu je, možda prišla neka mlada dama i zamolila ga da joj se potpiše na njenom primerku?

Šta su kazale prve kritike? Da knjiga nije za decu, nego za odrasle? I nije! Ili da je više za decu, nego za starije? I jeste!

Jesu li njegove kolege, pisci, pričali da je bolji ilustrator, nego pripovedač; a slikari, da je mnogo bolji pisac nego ilustrator?

Da li su šaputali da je podetinjio, da je sentimentalan; da mu je priča isuviše simbolična, a crteži nevešti?

Stvarno, ko je mogao predvideti da će tu knjižicu zaljubljeni poklanjati jedni drugima sve do danas?

Pitam se kako li bi izgledao taj dan da se Egziperi nije zauvek izgubio na nebu, pre no što je Mali Princ, izašao u Parizu?

* * *
Mali Princ, Antoana de Sent-Egziperija (1900—1944), taj nezaobilazni udžbenik sentimentalnog vaspitanja, verovatno je najvoljenija knjiga moje generacije. I ne samo to! To je, sasvim sigurno, knjiga koju smo najviše poklanjali onima koje volimo, želeći da ih učinimo boljim i nežnijim osobama nego što su bili.

Šta nas je privuklo toj bajci za decu i odrasle („Sve odrasle osobe bile su u početku deca. Ali malo njih se toga seća…”) ako ne izvesna stidljivost, koju obično osetimo u trenucima kad postanemo suviše osećajni i nežni. Izgleda da tad prepuštamo Malom Princu da priča svoj slučaj sa ružom umesto nas, i on to veoma dobro čini još od 1944. godine, kada je knjiga izdata, najpre u Njujorku, a potom, posle autorovog nerazjašnjenog nestanka, i u Parizu, kod „Galimara”.

Oni lukaviji koriste u takvim prilikama lisičin monolog i parabolu o zrelom žitu i kosi, ali ni to im ne pomaže da sakriju svoju ranjivost.

Ova poslednja Egziperijeva knjiga kao da je izbrisala sva ranija dela svoga autora; ma koliko cenili Poštu za jug, Noćni let, Zemlju ljudi i Ratnog pilota, svu našu ljubav zaplenio je mali plavokosi dečak, koji je pao sa jednog sićušnog asteroida u srce pustinje i bacio u zasenak čak i svog tvorca – neustrašivog pilota koji je uspeo da nas zauvek pripitomi.

Momo Kapor

Iz knjige: Sentimentalno vaspitanje: knjige koje su nas menjale: hrestomatija, Izdavač: BIGZ, Beograd, 1995

Momo Kapor – POSLE LJUBAVI (UNA)

https://youtu.be/Th10CviBvYY

POSLE LJUBAVI (odlomak iz knjige UNA Mome Kapora)

Je li to sve što ostaje posle ljubavi? I šta, uopšte, ostaje posle nje?
Telefonski broj koji lagano bledi u pamćenju?
Čaše sa ugraviranim monogramima, ukradene u »Esplanadi«.
Posle ljubavi ostaje običaj da se belo vino sipa u te dve čaše i da crte budu na istoj visini.
Posle ljubavi ostaje jedan sto u kafani kod znaka »?« i začuđeni pogled starog kelnera što nas vidi sa drugima.
Posle ljubavi ostaje rečenica: »Divno izgledaš, nisi se ništa promenila…« I: — »Javi se ponekad, još imaš moj broj telefona.«
I neki brojevi hotelskih soba u kojima smo spavali, ostaju posle ljubavi.
Posle ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali posle ljubavi.
Posle ljubavi ostaju melodije sa radija koje izlaze iz mode.
Ostaju tajni znaci, ljubavne šifre: »Ako me voliš, započni sutrašnje predavanje sa tri reči koje će imati
početna slova mog imena…« Ušao je u amfiteatar i kazao: »U našoj avangardi…« Poslala mu je poljubac.
Posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko iznenada naići. Klak — spuštena slušalica kada se javi tuđi glas. Hiljadu i jedna laž.
Posle ljubavi ostaje rečenica koja luta kao duh po sobi: »Ja ću prva u kupatilo!« — i pitanje: »Zar nećemo zajedno?« Ovaj put, ne.
Posle ljubavi ostaju saučesnici: čuvari tajni koje više nisu nikakve tajne.
Posle ljubavi ostaje laka uznemirenost, kad u prolazu udahnem »Cabochard« na nekoj nepoznatoj crnomanjastoj devojci.
Prepune pepeljare i prazno srce. Navika da se pale dve cigarete, istovremeno, mada nema nikog u blizini.
Fotografije snimljene u automatu; taksisti koji nas nikada nisu voleli (»Hvala što ne pušite!« — a pušili smo), i cvećarke koje jesu.
Posle ljubavi ostaje povređena sujeta.
Metalni ukus promašenosti na usnama.
Posle ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene.
Posle ljubavi ne ostaje ništa.
Sranje.

Iz knjige: Momo Kapor UNA / ljubavna priča, treće izdanje, Nakladni zavod ZNANJE, Zagreb, 1985.

»Kad sam je prvi put video, sat mi je stao!« govorio je kasnije profesor Mišel Babić za svoj susret sa Unom u jesen 1980. – početak knjige UNA Mome Kapora

Video: Insert iz filma UNA, POSLE LJUBAVI govore Sonja Savić i Rade Šerbedžija (Sonja Savić – UNA, Rade Šerbedžija – profesor Mišel Babić, Milena Dravić – profesorova žena)

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

PROZA

Prozno stvaralaštvo – citati, biografije, odlomci iz knjiga, priče, poslovice, bajke, basne, mudre misli, knjige, autobiografije…

BIBLIOTEKA MUDROSTI – Citati, izreke, poslovice, mudre misli…

BAJKE

SVETI SAVA – Priče, pesme, narodna predanja, legende…

 

PLEJADA VELIČANSTVENIH – Najlepši citati, biografije, bibliografije najvećih majstora naše i svetske književnosti, besmrtnih velikana:

Anton Pavlovič Čehov

Borisav Bora Stanković

Branislav Nušić

Branko Ćopić

Danilo Kiš

Džordž Orvel

Edgar Alan Po

Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Gabrijel Garsija Markes

Gistav Flober

Horhe Luis Borhes

Ivan Sergejevič Turgenjev

Ivo Andrić

Jovan Sterija Popović

Lav Nikolajevič Tolstoj

Laza К. Lazarević

Meša Selimović

Mihail Afanasijevič Bulgakov

Miloš Crnjanski

Nikolaj Vasiljevič Gogolj

 

Izabrane knjige, priče, drame, odlomci:

 

Branislav Nušić – ANALFABETA

Borisav Bora Stanković – NEČISTA KRV

Jovan Sterija Popović – POKONDIRENA TIKVA

KARMEN (Libreto) govori Miloš Žutić

Mihajlo Pupin – SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA / Autobiografija

Nikola Tesla – Priča o detinjstvu

Branislav Nušić – RETORIKA / NAUKA O BESEDNIŠTVU

Isidora Sekulić – BURE | Tekst, video

Momo Kapor – MALI PRINC

„Knjiga je najtiši i najpouzdaniji prijatelj; najpristupačniji i najmudriji savetnik i najstrpljiviji učitelj.“ Čarls Vilijam Eliot.

MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi

MAJSTOR I MARGARITA – Mihail Afanasijevič Bulgakov

TVRĐAVA – Mehmed Meša Selimović

NA DRINI ĆUPRIJA – Ivo Andrić

BRAĆA KARAMAZOVI – F. M. Dostojevski

„Svet knjiga je najlepši svet koji je čovek stvorio. Sve ostalo je prolazno. Spomenici se ruše, narodi nestaju, civilizacije se razviju pa izumru, i posle perioda potpune tame, sve se iznova gradi. Ali u svetu knjiga se nalaze redovi koji su svemu ovome svedočili, i preživeli, netaknuti i sveži kao onoga dana kada su napisani, i dalje dotiču srca ljudi, pripovedajući o ljudima kojih odavno više nema.“  Klarens Šepard Dej

– Top 100 najboljih knjiga svih vremena

– Top 20 najboljih domaćih pisaca (Ex YU)

– Dobitnici Nobelove nagrade za književnost