Ознака: PantaRei

Tekst pesme

Đorđe Balašević – Oni

Đorđe Balašević – Oni / Album: Panta Rei / Tekst pesme:

Oni su dojahali tačno u podne,
vozilom strane proizvodnje.
Šofer bi digo pare za svoje memoare,
ali Žan je lojalan.

Oni su prošli firmom da se sve praši,
pa napred naši gubitaši.
Uz rabljene citate i priče koje znate,
ajde, slabe vajde za sve nas.

Gde to, kume, dižu bune navodne?
Šta to viču, žalosne im majke?
Da bi čuli prave reči narodne,
drugovi su krenuli u hajke… Na izvesne pjevaljke.

Za našu stvar će oni i u izgnanstvo
– mandat u pusto inostranstvo.
Rođenu decu, tate, u mračne konzulate,
uf, al’ je ovo surovo…

Oni će smelo poći u šumu crnu,
sami na krvoločnu srnu.
I posle kraće bitke, čim prebroje gubitke:
pili, jeli – živeli…

Baza hoda oko našeg zavoda.
Nek im neko kaže dve-tri bajke…
Da bi čuli prave reči narodne,
drugovi su krenuli u hajke… Na tiražne pjevaljke.

Obori!

I opet!

Tekst pesme, Zanimljivosti

Đorđe Balašević – Requiem (Ej, Komandante) tekst

Đorđe Balašević – Requiem (Ej, Komandante)/  Album: Panta Rei… (1988) Tekst pesme:

Kad god prođem ulicom sa tvojim imenom pomislim na onu pesmu.
Već je godinama ne pevam, stari refren nikom ne treba.
A ljudi pesme kratko pamte. Komandante…

Ostaće u knjigama i priča o nama: Balkan krajem jednog veka.
Svako pleme crta granicu. Svi bi hteli svoju stranicu…
Tope se snovi kao sante, Komandante…

Na barikadama su opet zastave, svet ide ko na praznike.
I decu izvode s jutarnje nastave da vide gladne radnike…
A gde smo mi, naivni, što smo se dizali na „Hej Sloveni“?
Kao da smo uz tu priču izmišljeni.

Vremena su nezgodna za momka kao ja, koji gleda svoja posla…
Nisam lutak da me naviju. Imam samo Jugoslaviju…
Sve druge baklje bez mene plamte. Komandante…

Na barikadama su opet zastave, svet ide ko na praznike.
I decu izvode s jutarnje nastave da vide gladne radnike…
I svi su tu da dobiju na toj lutriji…
Na barikadama su uvek najbrži, al’ nikad i najmudriji.
A gde smo mi, naivni, što smo se dizali na „Hej Sloveni“?
Kao da smo uz tu priču izmišljeni… I prevareni…

Kad god prođem ulicom sa tvojim imenom pomislim na Panta Rei…
Baciće se, tako, neki lik kamenom i na tvoj spomenik.
Jer sve se menja, i sve teče… Čoveče.
~
Kao klinac sam skupljao neke značke (ono: Partizan, Crvena zvezda, Novosadski sajam, hotel Evropa…). Da bi nekako obogatio zbirku moj ćale mi je jednog dana doneo neko malo parče neke bronze, špicasto onako, bezveze… I ja sam ga pitao: – Kakve ovo veze ima sa značkama? A on mi je odgovorio: – Znaš šta sine? To je istorija, skupljaš te značke pa nek stoji tu među njima, neće se zagubiti… Razmišljaj malo nekad o tome, bićeš jednom mator i veliki pa misli o tome.
Ja ne znam, imam klince koji će jednog dana skupljati značke, njihova deca možda… Nadam se da mi neće donositi ove bronze sa raznih spomenika. To je valjda ta istorija, a istorija je učiteljica života, kažu… Valjda smo nešto naučili. – Đorđe Balašević, 1988.
~

Tekst pesme

Đorđe Balašević – Neki se rode kraj vode

Đorđe Balašević – Neki se rode kraj vode / Album: Panta Rei… (1988)

Tekst pesme:

Neki se rode kraj vode plavetne,
i život im surov ritam nametne:
s neba sve i metalik BMW…
I one tanke talijanske cipele…
Što lako gaze i dobro prolaze.

U leto nude nam geto šatore,
pet zvezda za ljute okupatore…
Kinta-dve za noviji BMW…
U fond za tanke talijanske cipele,
što lako gaze i dobro prolaze.

Samo prebroje Švapce ko deca klikere,
i samo nataknu tamne cvikere.
Miki, pa to je kao na sliki.
Orlovi rano lete na plavim markama,
a galebovi nad belim barkama kruže…
Pa to je nepravda druže.

Mene je geografski faktor omeo
da ikad vozim Alfa Romeo…
Nervi su na rezerevi.

Neki se rode kraj vode i to je kraj,
furešti furaju sve za Zimmer frei…
Nov TV i felge za BMW…
I nove tanke talijanske cipele,
što lako gaze i dobro prolaze.

Samo prebroje Švapce ko deca klikere,
samo nataknu tamne cvikere…
Miki, to je kao na sliki.
Orlovi rano lete na plavim markama,
a galebovi nad belim barkama kruže…
Pa to je nepravda druže.

Ometen, dakle, pomenutim faktorom,
jurim kroz njive sportskim traktorom…
Nervi su na rezervi.

Moj život nije toj priči ni nalik,
ja imam srp i čekić metalik
i čekova za još par vekova…
Na mom su putu mutne baruštine…
Hiljadu rupa odavde do skupštine.

Rođen sam kraj kanala za navodnjavanje,
meni je glavna stavka davanje.
Miki, a dotle na onoj sliki:
Orlovi rano lete na plavim markama,
a galebovi nad belim barkama kruže…
Pa to je nepravda druže…

Cipele tanke su za šminku i za džez,
a bata nosi model stiplčez.
Nervi su na rezerevi.

Samo prebroje Švapce ko deca klikere,
i samo nataknu tamne cvikere…
Miki… kao na sliki.
Orlovi rano lete na plavim markama,
a galebovi nad belim barkama kruže…
To je nepravda druže.

***

Tekst pesme

Đorđe Balašević – Čekajući Montenegro Express

Đorđe Balašević – Čekajući Montenegro Express  / Album: Panta Rei… (1988)

Tekst:

Nebo opet nešto smera,
(miting zvezda iznad Miločera),
dok čekamo Montenegro Express…
Onaj provaljeni frajer, pokvarenjak i voajer,
napadno proviruje kroz čempres…

Ćuti jedina, zavuci se pod moje rame,
sludeće me bregovi i voda…
Ćuti, sve se zna i sve su priče ispričane,
ne znam šta bi moglo da se doda.

Zrnce soli na tvom licu, detalj za tu razglednicu,
priznaćeš mi jednom s kog si sveta.
Stranci tegle karavane, dalek im je put do grane,
skrckali su sledovanje leta…

Ćuti jedina, zavuci se pod moje rame,
sludeće me bregovi i voda…
Ćuti, sve se zna i sve su priče ispričane,
ne znam šta bi moglo da se doda.

Daleke vatre na obali po pesku vitlaju boje.
Razne smo krajeve probali, al’ ovde, stvarno, dobro je.

Umorna si, mila, nek si, to je nešto što ti stoji seksi.
Dremni malo, ko kaže da ne smeš?
Dva oblačka, ko dve grudve, blesave se iznad Budve
dok čekamo Montenegro Express…

Ćuti jedina, zavuci se pod moje rame,
sludeće me bregovi i voda…
Ćuti, sve se zna, i sve su priče ispričane,
ne znam šta bi moglo da se doda.

Ćuti, ćuti, ćuti…
Ćuti moja mila…

***

 

Tekst pesme

Đorđe Balašević – Requiem (Ej, Komandante…)

https://www.youtube.com/watch?v=0O3jkIOz1-0

Đorđe Balašević – Requiem (Ej, Komandante…)  / Album: Panta Rei…  (1988.)

Tekst pesme:

Kad god prođem ulicom sa tvojim imenom
pomislim na onu pesmu…
Već je godinama ne pevam,
stari refren nikom ne treba.

A ljudi pesme kratko pamte, Komandante…

Ostaće u knjigama i priča o nama:
Balkan krajem jednog veka.
Svako pleme crta granicu.
Svi bi hteli svoju stranicu…

Tope se snovi kao sante, ej Komandante…

Na barikadama su opet zastave,
svet ide ko na praznike.
I decu izvode s jutarnje nastave
da vide gladne radnike…

A gde smo mi, naivni,
što smo se dizali na „Hej Sloveni“?
Kao da smo uz tu priču izmišljeni…

Vremena su nezgodna za momka kao ja
koji gleda svoja posla…
Nisam lutak da me naviju.
Imam samo Jugoslaviju…

Sve druge baklje bez mene plamte, e Komandante…

Na barikadama su opet zastave,
svet ide ko na praznike.
I decu izvode s jutarnje nastave
da vide gladne radnike…

I svi su tu da dobiju na toj lutriji…
Na barikadama su uvek najbrži,
al’ nikad i najmudriji.

A gde smo mi, naivni,
što smo se dizali na „Hej Sloveni“?
Kao da smo uz tu priču izmišljeni…

I prevareni…

Kad god prođem ulicom sa tvojim imenom
pomislim na Panta Rei…
Baciće se, tako, neki lik
kamenom i na tvoj spomenik.

Jer sve se menja, i sve teče… čoveče.

***

Tekst pesme

Đorđe Balašević – Šansona

Đorđe Balašević – Šansona  / Album: Panta Rei… (1988.)

Tekst pesme:

O Bože dragi, sve što kažem odmah vuče na šansonu.
Tako na penal dospevam da svaku glupost otpevam.
I već se plašim da sam veštac, ili već u tom fazonu…
Jer sve što pevam pogodim, uvek se tako dogodi…

Gone me ko da sam vražiji vrag,
i sve je manje onih kojim sam drag,
i sve je više onih što mi baš nisu skloni…

Hteli bi da mi smrse končiće,
ali pobrkaću im lončiće,
imam na kapi nove, ratne zvončiće…

Za teta-lije iz pešadije baš nisam po rezonu.
Nešto im nisam logičan, jasno, čim nisam običan.

I sve što ne sme da se kaže ja provučem kroz šansonu,
i kad se vlasi dosete – isteklo vreme posete…

Gone me ko da sam vražiji vrag,
i sve je manje onih kojim sam drag,
i sve je više onih što mi baš nisu skloni…

Hteli bi da mi smrse končiće,
ali pobrkaću im lončiće,
imam na kapi nove, ratne zvončiće…

Ova konkurencija baš prija, zgodni momci za sezonu.
Mene je sreća služila, sezona se odužila…

O Bože dragi, sve što kažem odmah vuče na l šansonu,
i neki misle: lako je… Dabome, deco, tako je.

Gone me ko da sam vražiji vrag,
i sve je manje onih kojim sam drag,
i sve je više onih sto mi baš nisu skloni…

Hteli bi da mi smrse končiće,
ali pobrkaću im lončiće,
imam na kapi nove, ratne zvončiće…

Hteli bi da mi smrse končiće,
ali pobrkaću im lončiće,
imam na kapi nove, ratne zvončiće…

***

Tekst pesme

Đorđe Balašević – Starim

Đorđe Balašević – Starim  / Album: Panta Rei (1988.)

Tekst pesme:

Jutro me zatiče samog ko školjka u pesku…
Svu noć su senke na zidu skicirale fresku…
Tražio sam jedan stih, skoro da ga osetih…
Al’ mi je iz ruku nestao…
Protura se novi dan, al’ taj trik je providan…
Samo da bi prošli prestao.

Jutro me zatiče u pravom haosu tema…
U mojim strofama lagani raspad sistema…
Al’ u tajnim vezama s nekim davnim brezama…
Ponovo se pesma primiče…
Zasad nema imena, samo bluza svilena…
Kako mi iz ruku izmiče.

Zaboravljam imena, samo lica ostaju…
U prolazu ljude otkrivam kroz šifre…
Dovraga, sve mi to govori da starim…
Zaboravljam dosadne cifre.

Zaboravljam imena malih bircuza uz put…
I curice što su uvek dobre bile…
Neke bistrine se nepovratno mute…
Ali nikada dodir svile!

Jutro me zatiče opet u smišljanju bekstva…
Čim malo usporim stignu me davna prokletstva…
To su samo momenti lošim vetrom doneti…
To su samo male večnosti…
To su samo godine kad se čovek otkine…
Ko od one gorke tečnosti.

Zaboravljam imena, samo lica ostaju…
U prolazu ljude otkrivam kroz šifre…
Dovraga, sve mi to govori da starim…
Zaboravljam dosadne cifre.

Zaboravljam imena malih bircuza uz put…
I curice što su uvek dobre bile…
Neke bistrine se nepovratno mute…
Ali nikada dodir svile!

***

 

 

Tekst pesme

Đorđe Balašević – Nemam ništa s tim

Đorđe Balašević – Nemam ništa s tim  / Album: Panta Rei (1988) Tekst pesme: 

Ona je volela bluz, njen kralj zvao se Piter Grin.
A ja sasvim slučajno tu…
Za taj film neko levi sasvim.

Uvek je gledala sat, i čim sklope kazaljke krug ko mala bi šaputala tad da negde neko misli na nju.

U njenoj sobi, mala riznica greha, kao duga, preko besmisla most…
Puno knjiga nekog prebeglog Čeha i sportska štampa, ako naiđe gost…

Uglavnom prođe sve ali ostane bluz.
Boje se razliju kad ga čujem na radiju.
Ubija metronom… Šta taj sat radi tu?
Jedan i nula pet, neko misli na nju.

Negde u meni je kvar i mrak što me gricka ko miš…
I sav sam kao ona staklena stvar u kojoj veje kada je pomeriš.

U ovoj sobi ravnoteža je prosta: sto i krevet i prekidač za luč…
Ispod cene mole cenjenog gosta da pre puta ne zaboravi ključ.

Uglavnom prođe sve ali ostane bluz.
Boje se razliju kad ga čujem na radiju.
Ubija metronom… Šta taj sat radi tu?
Jedan i nula pet, neko misli na nju.

Ona je volela bluz, o je, lucidni Piter Grin…
A ja, ja sam voleo nju…
A bluz… Šta bluz?
Nemam ništa sa tim!

Albumi

Đorđe Balašević – Panta Rei… (1988.)

Đorđe Balašević – Panta Rei…  (1988.)

1. SOLITER

2. Neki se rode kraj vode

3. Oni

4. Šansona

5. Nemam ništa s tim

6. Starim

7. Čekajući Montenegro Express

8. Jednom…

9. Requiem (Ej, Komandante)

Recorded At – Studio RTV Novi Sad
Mixed At – Studio RTV Novi Sad
Music By, Lyrics By – Đorđe Balašević
Arranged By – Aleksandar Dujin
Executive Producer – Saša Aleks
Music By, Lyrics By – Đorđe Balašević
Producer, Mixed By – Đorđe Petrović
Recorded By – Jan Šaš

Tekst pesme, Zanimljivosti

Đorđe Balašević – Jednom su sadili lipu

Đorđe Balašević – Jednom… (Jednom Su Sadili Lipu)/  Albumi: Panta Rei… (1988) i Ostaće okrugli trag na mestu šatre (2002) Tekst pesme:

Jednom su sadili lipu stari Nestorov, gosn. Čeda i još jedan.
Bio sam nov u tom stripu, komšijin mali kog su pustili da gleda.
Stari Nestorov, potpalivši korov, tad reče mi:
„Ti si mlad, ti ćeš dospeti za taj hlad.“

Jednom sam voleo zbilja…
Mislim na ljubav pravu, šašavu i silnu.
Vozio hiljadu milja ko onaj ružni Francuz u prelepom filmu.
Vukle me šine pod točak mašine al’ ona me spasila.
Sve je druge ugasila.

Hej, i sve to dođe na svoje.
Odavno pravila znam: Samo tuge se broje…
Hej, opet tornjevi tuku na Svetog Luku…
Jesen je kriva, uvek me rasturi siva.

Jednom je prošla kraj mene…
Sa tipom kog sam znao taman da se javim.
Skrila je pogled na vreme… Al’ sasvim dovoljno za žur u mojoj glavi.
Bezvezno „Zdravo“ i klimanje glavom i sve što već sleduje…
Neka lutko, u redu je.

Hej, sve to dođe na svoje…
Odavno pravila znam: Samo tuge se broje.
Hej, opet tornjevi tuku na svetog Luku…
Jesen je kriva, uvek me rasturi siva.

Jednom su palili lišće…
Sa one lipe dim je lebdeo do neba…
Na kom su, nema ih više, stari Nestorov, gosn. Čeda i još jedan.

Ko nije drvo razumeo prvo pa tek onda sadio,
taj nije ništa uradio.
I shvatiće kad-tad da ne zna šta je hlad.

Taj ne zna šta je hlad…

~

„Vozio hiljadu milja ko onaj ružni Francuz u prelepom filmu…“ – ružni Francuz je Žan-Luj Trentinjan (Jean-Louis Trintignant)  a prelepi film je „Jedan čovek i jedna žena“ (Un homme et une femme), francuski igrani film iz 1966. godine.

„Stari Nestorov“ – čika Žarko Nestorov, moj prvi komšija, odžačar u penziji; „gosn. Čeda“ – jedan štampar sa Temerinske ulice i „još jedan“ – to je moj ćale, i to mi je strašno bilo teško, jer u vreme kad smo snimali pesmu moj ćale je umro iznenada i uvek kad sam pevao to … i još jedan… (sa knedlom u grlu) niko nije znao da je to jedna poznata silueta na kraj dvorišta u onoj izmaglici dima od paljenja lišća. – Đorđe Balašević