Ознака: pesme

SVETI SAVA – Priče, pesme, narodna predanja, legende…

Sveti Sava (svetovno ime Rastko, monaško ime Sava; rođen oko 1175. godine u Rasu, umro 14. (27.) januara 1236. u Trnovu, Bugarsko carstvo) je bio najmlađi sin srpskog velikog župana Stefana Nemanje, svetogorski monah, jeromonah i arhimandrit Studenice, prvi arhiepiskop autokefalne Srpske arhiepiskopije, diplomata, zakonodavac, književnik i hodočasnik.

Široko se smatra jednom od najznačajnijih ličnosti srpske istorije, a Srpska pravoslavna crkva ga slavi kao sveca. Njegova ličnost je ostvarila veliki uticaj na srednjovekovno srpsko književno stvaralaštvo, a njegov kult se vekovima neguje u srpskom narodu.

HIMNA SVETOM SAVI – SVETOSAVSKA HIMNA

Sveti Sava – ŽITIJE SVETOG SIMEONA

Desanka Maksimović – SAVIN MONOLOG

PRIČE I NARODNA PREDANJA O SVETOM SAVI

Miloš Crnjanski – SMRT SVETOG SAVE

NARODNE LEGENDE O SVETOM SAVI

Branko Radičević – NEKA SUNCA

Branko Radičević – NEKA SUNCA (1844)

Jarko sunce seda,
Travka njega gleda
Oborena lica
A puna suzica.

Ja ni lica krijem,
Niti suza lijem,
Već s’ eto osmevam,
I ‘vako popevam:

Neka sunca, neka,
Mene draga čeka,
Draga sunca dva
Meni će da dâ!

(16. oktobra 1844)

Branko Radičević

Video: Pesmu Branka Radičevića NEKA SUNCA govori Petar Kralj

Branko Radičević – BOLESNIKOV UZDISAJ

Branko Radičević – BOLESNIKOV UZDISAJ

Je l’ to danak, kad mu vedla nesta?
Je l’ to sunce, otkad sijat presta?
Što l’ potmolo tako u me gledi,
Tako hladno, da mi s’ srce ledi?
Je l’ to vreme što je posustalo,
Što s’ ne miče, što l’ se skoturalo
Kao zmija na mojim prsima?
Al’ je hladno, uh al’ mi je zima!
Kad koračim, je l’ ovo zemljica
Što l’ šoboće kô kakva grobnica?
Slušaj, slušaj, je l’ me kogod zvao?
Ona, ona, — brže, što sam stao?

Branko Radičević

Video: Pesmu Branka Radičevića govori Petar Kralj (04:52)

Branko Radičević – SUNAŠCE JASNO

Branko Radičević — SUNAŠCE JASNO… (1849)

Sunašce jasno preko neba s’ vije
Pa oblak traži, da se za nj’ga skrije,
Ma vedro nebo, ni oblačka nema,
Pa zato sunce zapadu se sprema:
Poljubi usput gradove i sela,
Poljubi reke, potoke i vrela,
Poljubi Srblje, te sokole sive,
Poljubi mrtve, poljubi i žive,
Poljubi rane po grudih, po glavi,
Poljubi krvcu što s’ puši u travi.
Još ljubnu kule divna Beograda,
Pa onda zađe od golema jada.

(Januar, 1849)

Branko Radičević

Video: pesmu Branka Radičevića SUNAŠCE JASNO… govori (05:48)

Vasko Popa

Vasile „Vasko“ Popa (Grebenac, 29. jun 1922 — Beograd, 5. januar 1991) je bio jedan od najpoznatijih pesnika na srpskom jeziku, akademik i ubrojen je među 100 najznamenitijih Srba. On je najprevođeniji srpski pesnik, preveden je na 20 jezika. Uvažavali su ga velikani kao što su Borhes, Ginter Gras, Pablo Neruda, Artur Miler…

BIOGRAFIJA

Moje osećanje sveta je, možda, inat. Neki nasleđeni, neutoljivi, vajkadašnji. Teranje inata svemu što nije u skladu sa željom, sa čežnjom, sa snom, sa njihovim ostvarenjem. I taj inat, to je jedan od načina da se postigne sklad sa svetom. Pesma je, u stvari, oličenje tog sklada, bez koga je teško, bez koga je u krajnjoj liniji nemoguće živeti…(Vasko Popa Miroslavu Miki Antiću za novosadski „Dnevnik“, u jednoj od retkih izjava za novine)

PESME:

VRATI MI MOJE KRPICE

OČIJU TVOJIH DA NIJE

PRE IGRE

RUŽOKRADICE

BEOGRAD

MASLAČAK

VELEGRADSKA PESMA

ZEV NAD ZEVOVIMA

Pitaju te šta znači tvoja pesma. Zašto ne pitaju drvo jabuke, šta znači njen plod – jabuka? Da ume da govori, drvo jabuke bi im, po svoj prilici, odgovorilo: – Zagrizite u jabuku pa ćete videti šta znači! (Vasko Popa, „Tajna pesme“)

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Desanka Maksimović – MOLITVA ZA LJUBAV

MOLITVA ZA LJUBAV

Brzo kao kratkovečne cveća liske
i ova ljubav staće da se kruni i drobi:
žedan je zaborava tamni vir.
O, Bože, drugi ti se mole za sreću i mir,
a ja: sačuvaj u srcu mom, zarobi,
jučerašnjeg dana nestalni pram.

Zaklopi dušu moju sad ko zlatnu
skrinju, načini je ljubavi hram.
O, duša moja ne moli sreću za se –
sve dosadašnje radosti nek se snište –
ali pobožno ona od tebe ište
da dan se ovaj od strašnog brodoloma spase.

Bez pomoći tvoje povenuće sve brzo
kao bulka u zrelome žitu i lanu.
O, Bože, ne molim za sreću, za radost, za slast.
Da bol ovaj ne umre, mene je strah;
da oganj sveti što u meni planu
ne sagori iznenadno u prah,
ne razbukti se prekonoć u strast.

Desanka Maksimović

Branko Ćopić

Branko Ćopić (1915-1984) je svakako bio jedan od pisaca koji su obeležili 20. vek u jugoslovenskoj književnosti.

Prvo štampano delo objavio je sa četrnaest godina u omladinskom časopisu “Venac” 1928. godine.
Pohađao je učiteljsku školu u Banjaluci i Sarajevu a završio u Karlovcu, a Filozofski fakultet u Beogradu. Već kao student afirmisao se kao darovit pisac i skrenuo na sebe pažnju književne kritike; 1939. godine je dobio nagradu “Milan Rakić”. Sve vreme rata bio je ratni dopisnik, zajedno s nerazdvojnim prijateljem i kumom – književnikom Skenderom Kulenovićem.
Posle rata neko vreme je bio urednik dečjih listova u Beogradu, a potom počeo profesionalno da se bavi književnošću. Smatra se jednim od najvećih dečjih pisaca rođenih na jugoslovenskim prostorima.

Pismo Ziji Dizdareviću (Bašta sljezove boje)

PESME (čita Branko Ćopić)

Mala moja iz Bosanske Krupe

Drugar vjerni

Rastanak

Proljeće

Svaštara

 

Miroslav Mika Antić – DRUGARSKA PESMA

DRUGARSKA PESMA

Ništa ti ne razumeš,
moj najrođeniji blesane,
uobraženi prinče
što te je život razmazio.
Da znaš koliko sam noći
uznemirene i besane
drhtao kraj tvog uzglavlja,
pokrivao te i pazio.

Ti si za mene još uvek
parče tek rođenog mesa:
onaj musavko što vrišti
i celu kuću potresa.

Ja sam te, lepoto moja,
naučio da hodaš.
Svima sam plaćao piće
kad su ti zubi nikli.
Ja sam ti dao život.
Nije te donela roda.
A sada smo se, odjednom,
jedan od drugog odvikli,
kao da sve što kažem
zaista ne razumeš
i kao da sve što umem
ti triput bolje umeš.

U redu, pametna glavo.
Ja sam te ljuljao, kupao,
ponosio se tobom,
nemušte reči sricao,
i dosta svoje mladosti
zbog tebe sam prolupao
i kad je u svet trebalo
nisam se zbog tebe micao,

nego sam sav osedeo,
moj naduvenko mili,
da bi ovaj tvoj život
i dani valjani bili.

Danas kad rođendan slaviš,
sve ću svečane torte
pobacati kroz prozor
na užas rodbine cele.
Ti znaš: ja sam tvoj otac.
Mi smo od takve sorte
što ne sme da zadrhti
kad odapinje strele.

Možda još nije kasno.
Jednom se mora sve reći:
i drugarski i tužno
i grubo i srneći.

Propustio sam godine.
Ispustio te iz ruku.
Sve tvoje slabe ocene
moljakanjem sam rešio.
Večito sam se svađao
kad te drugi istuku.
Bio si moje mezimče
i tu sam najviše pogrešio.

Četrnaest ti je godina
i zar te stvarno ne vređa
da stalno za tebe podmećem
i dušu i glavu i leđa?

Hoću da jasno kažeš
kad misliš da budeš muškarac.
Zar treba i sutra da rešavam
sve što ti odraslom fali?
“Tata, škripi u braku…
na poslu… daj za džeparac…”
A ja ti i dalje pomažem
jer te volim i žalim.

Ne čestitam ti rođendan.
Mi smo se uzalud borili
i stvarali smo čuda,
a ništa nismo stvorili.

I evo, danas ti dajem
reč roditeljsku i mušku:
ako ne postaneš čovek
na ovoj, tek započetoj
čarobnoj stazi života
— moram ti razbiti njušku.
Makar oženjen bio,
makar u trideset petoj.

Nikad te tukao nisam.
To za dečake nije.
Al’ sutra, odrasli prinče,
videćeš kako se bije.

Miroslav Mika Antić

Video: Pesmu govori Milan Šević

Jovan Dučić

Jovan Dučić (1874 — 1943) –  Biografija, Citati, Pesme, Knjige…

Biografija

JUTRA SA LEUTARA

O ljubavi (citati)

Ivo Andrić je u svojoj knjizi pripovedaka koju je poklonio Jovanu Dučiću napisao posvetu sledeće sadržine:

“Dragi gospodine Dučiću, neka Vam ova moja crvena knjiga kaže ovo: Vaše delo je postalo svojina jednog naroda. Vašim imenom se zaklinju pokoljenja. Ali, kada bi nešto bilo mogućno da jednom bude zaboravljeno Vaše ime i izgubljeno Vaše delo, čvrsto verujem da bi mladići i devojke tih dalekih naraštaja htijući da izraze ono što je najlepše u njima od bola i ljubavi progovorili jezikom Vaše poezije, našli iste, Vaše, reči i usklike. To je sudbina velikih pesnika.

Oduvek sam hteo da Vam kažem ovo:

Vaš iskreni poštovalac Ivo Andrić”

PESME:

Ave Serbia

BOR

Ćutanje

Čekanje

Dubrovačko vino

Duša

Himna pobednika

Izmirenje

Jesenja pesma

Krila

Leto

Ljubav

MIRNA PESMA

Moja ljubav

Najtužnija pesma

Oči

Pesma tišine

Pesma ženi

Podne

Poezija

Ponoć

Rastanak

Refren (Snevaj…)

Rimski sonet

SONATA

Suncokreti

Susret

Zalazak sunca

ŽENA

Jovan Dučić – Duša

DUŠA

Zašto plačeš, draga, svu noć i dan ceo:
Izgubljena sreća još uvek je sreća!
I taj jad u duši što te na nju seća,
To je jedan njezin zaostali deo.

Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko:
Sreća nikad ne mre, ni onda kad mine.
Taj eho kog jedva čuješ iz daljine,
To još ona zbori u tebi duboko.

U samotne noći, kad žalosno šume
Reke pune zvezda, gore pune sena…
Do sluha ta pesma ne dopire njena,
No duša je sluti, čuje, i razume…

1903.

Jovan Dučić