Branko Radičević – BOLESNIKOV UZDISAJ

BOLESNIKOV UZDISAJ Je l’ to danak, kad mu vedla nesta? Je l’ to sunce, otkad sijat presta? Što l’ potmolo tako u me gledi, Tako hladno, da mi s’ srce ledi? Je l’ to vreme što je posustalo, Što s’ ne miče, što l’ se skoturalo Kao zmija na mojim prsima? Al’ je hladno, uh al’ mi je zima! Kad koračim, je l’ ovo zemljica Što l’ šoboće kô kakva grobnica? Slušaj, slušaj, je l’ me kogod zvao? Ona, ona, — brže, što sam stao? Branko Radičević Video: Pesmu Branka Radičevića govori Petar Kralj (04:52)

Branko Radičević – SUNAŠCE JASNO

SUNAŠCE JASNO… Sunašce jasno preko neba s’ vije Pa oblak traži, da se za nj’ga skrije, Ma vedro nebo, ni oblačka nema, Pa zato sunce zapadu se sprema: Poljubi usput gradove i sela, Poljubi reke, potoke i vrela, Poljubi Srblje, te sokole sive, Poljubi mrtve, poljubi i žive, Poljubi rane po grudih, po glavi, Poljubi krvcu što s’ puši u travi. Još ljubnu kule divna Beograda, Pa onda zađe od golema jada. (Januar, 1849) Branko Radičević Video: pesmu Branka Radičevića SUNAŠCE JASNO… govori (05:48)

Vasko Popa

Vasile „Vasko“ Popa (Grebenac, 29. jun 1922 — Beograd, 5. januar 1991) je bio jedan od najpoznatijih pesnika na srpskom jeziku, akademik i ubrojen je među 100 najznamenitijih Srba. On je najprevođeniji srpski pesnik, preveden je na 20 jezika. Uvažavali su ga velikani kao što su Borhes, Ginter Gras, Pablo Neruda, Artur Miler… BIOGRAFIJA Moje osećanje sveta je, možda, inat. Neki nasleđeni, neutoljivi, vajkadašnji. Teranje inata svemu što nije u skladu sa željom, sa čežnjom, sa snom, sa njihovim ostvarenjem. I taj inat, to je jedan od načina da se postigne sklad sa svetom. Pesma je, u stvari, oličenje tog…

Desanka Maksimović – MOLITVA ZA LJUBAV

MOLITVA ZA LJUBAV Brzo kao kratkovečne cveća liskei ova ljubav staće da se kruni i drobi:žedan je zaborava tamni vir.O, Bože, drugi ti se mole za sreću i mir,a ja: sačuvaj u srcu mom, zarobi,jučerašnjeg dana nestalni pram. Zaklopi dušu moju sad ko zlatnuskrinju, načini je ljubavi hram.O, duša moja ne moli sreću za se –sve dosadašnje radosti nek se snište –ali pobožno ona od tebe išteda dan se ovaj od strašnog brodoloma spase. Bez pomoći tvoje povenuće sve brzokao bulka u zrelome žitu i lanu.O, Bože, ne molim za sreću, za radost, za slast.Da bol ovaj ne umre, mene…

Branko Ćopić

Branko Ćopić (1915-1984) je svakako bio jedan od pisaca koji su obeležili 20. vek u jugoslovenskoj književnosti. Prvo štampano delo objavio je sa četrnaest godina u omladinskom časopisu “Venac” 1928. godine. Pohađao je učiteljsku školu u Banjaluci i Sarajevu a završio u Karlovcu, a Filozofski fakultet u Beogradu. Već kao student afirmisao se kao darovit pisac i skrenuo na sebe pažnju književne kritike; 1939. godine je dobio nagradu “Milan Rakić”. Sve vreme rata bio je ratni dopisnik, zajedno s nerazdvojnim prijateljem i kumom – književnikom Skenderom Kulenovićem. Posle rata neko vreme je bio urednik dečjih listova u Beogradu, a potom…

Miroslav Mika Antić – DRUGARSKA PESMA

DRUGARSKA PESMA Ništa ti ne razumeš, moj najrođeniji blesane, uobraženi prinče što te je život razmazio. Da znaš koliko sam noći uznemirene i besane drhtao kraj tvog uzglavlja, pokrivao te i pazio. Ti si za mene još uvek parče tek rođenog mesa: onaj musavko što vrišti i celu kuću potresa. Ja sam te, lepoto moja, naučio da hodaš. Svima sam plaćao piće kad su ti zubi nikli. Ja sam ti dao život. Nije te donela roda. A sada smo se, odjednom, jedan od drugog odvikli, kao da sve što kažem zaista ne razumeš i kao da sve što umem ti…

Jovan Dučić

Jovan Dučić (Trebinje, 15. februar 1874 — Geri, Indijana, SAD, 7. april 1943) je bio pisac, pesnik i diplomata. Biografija O ljubavi (citati) PESME: Ave Serbia Ćutanje Čekanje Dubrovačko vino Duša Himna pobednika Izmirenje Jesenja pesma Krila Leto Ljubav Moja ljubav Najtužnija pesma Oči Pesma tišine Pesma ženi Podne Poezija Ponoć Rastanak Refren (Snevaj…) Rimski sonet SONATA Suncokreti Susret Zalazak sunca

Jovan Dučić – Duša

DUŠA Zašto plačeš, draga, svu noć i dan ceo: Izgubljena sreća još uvek je sreća! I taj jad u duši što te na nju seća, To je jedan njezin zaostali deo. Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko: Sreća nikad ne mre, ni onda kad mine. Taj eho kog jedva čuješ iz daljine, To još ona zbori u tebi duboko. U samotne noći, kad žalosno šume Reke pune zvezda, gore pune sena… Do sluha ta pesma ne dopire njena, No duša je sluti, čuje, i razume… 1903. Jovan Dučić

Miloš Crnjanski

Miloš Crnjanski (Čongrad, 26. oktobar 1893 — Beograd, 30. novembar 1977) je bio književnik, profesor, novinar i diplomata. Već u petnaestoj godini u somborskom listu “Golub” objavljena mu je pesma “Sudba”. Bavio se mačevanjem, igrao fudbal, slikao, fotografisao, prevodio, putovao, znao mađarski, nemački, francuski, engleski, italijanski, španski, portugalski, ruski, starogrčki i latinski jezik. Neprestano je učio, studirao je i u svojim pedesetim godinama, a počeo je od devetnaeste na Eksportnoj akademiji u Rijeci, potom je u Beču studirao medicinu, istoriju umetnosti i filozofiju, u Beogradu uporednu književnost, istoriju i istoriju umetnosti, 1921. godine studira na Sorboni, a u Londonu je…