Miroslav Mika Antić – PORUKA

PORUKA Kad prođu zore, kad zaspu kiše, i nas odavno ne bude više, ovo je, moj daleki sine, poruka za tvog još daljeg sina, i za kćer najdaljih naših kćeri kroz mnogo nadanja i godina, za snove šarene i beskrajne, pegave pahulje budućih zora, za čavrljanja, kikot i tajne i za sva pitanja bez odgovora. Kad svenu zore, kad zgasnu kiše, i nas odavno ne bude više, reci nek budući lepše sanjaju, zamoli da čudno lepo sanjaju, šapni da bolje od nas sanjaju, pomozi im da toplije sanjaju, ako ne sanjaju — daj im da sanjaju, zajedno s njima sanjaj…