Edgar Alan Po – GAVRAN (Tekst)

GAVRAN Jednom, usred mračne noći, seđah tužan u samoći Nad knjigama čiju mudrost zaborava dani skriše San mi oči već sklopio, kad lupkanje začuh ti’o Na vratima moje sobe i kucanje neko tiše… „To poseta mora da je” – usne jedva prosloviše… Samo to i ništa više. Oh, sećam se vrlo jasno: decembarsko doba kasno. Sa panjeva dogorelih senke i još treperiše… Čekam osvit, ali nema zaborava ni melema Bolnom srcu za Lenorom. Nju anđeli uskriliše; Sad po raju s njima šeće… al’ ovde je niko neće Videt ni zvat nikad više. I od šuma i pokreta zavesa mi od…