Ana Ahmatova – REKVIJEM

REKVIJEM Ne, ne ni pod tuđeg neba svodom, Ne, nije me krilom tuđin krio – Ja sam i tad bila s mojim rodom, Svud gde mi je narod, jadom, bio. (1961.) UMESTO PREDGOVORA Za strašnih godina ježovštine¹ provela sam sedamnaest meseci po zatvorskim redovima u Lenjingradu. Jednom prilikom, neko me „otkri“. Žena modrih usana što je stajala ispred mene, koja, razume se, nikada nije čula za moje ime, prenu se iz svima nama onda svojstvene ukočenosti i upita me na uvo (tamo su svi govorili šapatom): – A možete li opisati ovo? I ja rekoh: – Mogu. Tada nešto nalik…