Miroslav Mika Antić – ŽEĐ

ŽEĐ Reka bi mogla da bude okean, ako se zgrči, toliko ima u sebi ogromne, večite vode. Al’ ako ikada zapne i umori se dok trči, umreće bez daljine, umreće bez slobode. Umreće u njoj vetar. Umreće šume i žita. Umreće bokori sunca što se uz obale pletu. Zato ne sme da stane i zato večito hita, sa usnama od vode, najžednija na svetu. Miroslav Mika Antić

Miroslav Mika Antić – CITATI

Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom od vas. One nisu u ovim rečima koje ste pročitali, nego u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otvore vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta otplakana ili otpevana, čeka zatvorena da je neko oslobodi. – Miroslav Mika Antić Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti. (USPAVANKA NA DOMAKU SVITANJA) Sad me, valjda, razumeš: ljubav je – kad nekog umeš, ali kad kroz tog nekog i sebe predivno umeš. (Prva ljubav) Ovo su tvoje pesme. Ne pitaj kako sam saznao šta…