Sergej Jesenjin – Život vam je

Život vam je – varka s toplom čamom. Zato će nas uvek opčiniti s nova. Jer nam svojom grubom rukom samo Piše kobno sudbonosna slova. I ja uvek kad zažmurim sada Kažem: „Samo srce da oseti draž, Život vara no i on nekada Radostima ukrašava laž. Lice svoje pred nebom obnaži Pa, dok čitaš sudbu s noćnog neba, Ti se smiri, smrti, i ne traži Tu istinu koja ti ne treba“. Dobro je u snegu tih cremuša Da se misli da je život lug. Nek obmane koja laka duša, Neka izda i neverni drug. Nek me maze nežnom rečju milom,…

Sergej Jesenjin – Ne pitaj me o Bosforu više

Ne pitaj me o Bosforu više Ne pitaj me o Bosforu više, Ja ti ne znam odgovor da dam. Tvoje oči more mi otkriše Kao plavi razbuktali plam. Nikad nisam s karavanom svile Putovao u bagdadski kraj. Prigni k meni svoje grudi mile, Daj da kleknem, odmora mi daj. Zalud molbe i žar moj – pred njime Tebi uvek svejedno će biti Što Rusija – to daleko ime – Kaže da sam pesnik znameniti. Mojom dušom harmonika guče, Mesečina sija i psi laju. Persijanko, zar ništa ne vuče Tebe plavom dalekome kraju? Ne dođoh ti zbog čame i muke, Kroz…

Sergej Jesenjin – Kačalovljevom psu

Kačalovljevom psu Džimi, na sreću pruži šapu ti, Ne videh takvu šapu od rođenja. De, na lunu da lajemo mi I na vreme tišine i bdenja. Džimi, na sreću pruži šapu ti. Mili moj, ne liži, jezik posustaje. Pojmi sa mnom prostu bar istinu kletu. Ta ti i ne znaš ovaj život šta je, Niti šta znači živeti na svetu. Gospodar je tvoj i mio i znan, I mnogi mu gosti u pohode dođu, I uz osmeh svi su oni baš kontan Da kroz tvoju sjajnu dlaku rukom prođu. Na svoj način ti si vragolasto lep, S tako milom, prisnom…

Sergej Jesenjin – Pevaj, pevaj

PEVAJ, PEVAJ Pevaj, pevaj! Na kletoj gitari Prsti tvoji igraju i kruže. Zagrcnuh se u dimu i jari, Moj poslednji i jedini druže. Nek ti oči na grivnu ne sleću, Nit na svilu što blista beskrajno. Tražio sam u toj ženi sreću, A propast sam našao slučajno. Nisam znao da ljubav duboka – Zaraza je, da je kuga… strela. Prišla je i zaklopljena oka Banditu je pamet oduzela. Pevaj, druže, nek se vrate dani I negdašnje naše zore plam. Nek poljupcem ona druge hrani, Preživelo đubre, divni šljam. Ah, zastani! Neću da je diram. Ah, zastani! Ne kunem je ja.…

Sergej Jesenjin – Krčmarska Moskva

KRČMARSKA MOSKVA Svršeno je. Nikad više oči neće gledat polja koja vole. I krilatim lišćem više nikad neće šumit nada mnom topole. Zgurit će se moja rodna kuća stari pas moj uginuo je davno. Na moskovskim ulicama krivim Sudio mi Bog da umrem javno. Podbuo je ovaj grad pun boja, al uza nj me veže ljubav živa Azija, sva dremljiva i zlatna, na njegovim kupolama sniva. A noću kad mjesec nad njim sija silnim sjajem…odnio ga đavo! Uličicom pognute ja glave u poznatu krčmu idem pravo. Život vri u jazbini toj strašnoj. U galami do samog svanuća tu droljama stihove…

Sergej Jesenjin – Ispovest huligana / Ispovest mangupa (dva prevoda pesme)

ISPOVEST HULIGANA / ISPOVEST MANGUPA (dva prevoda pesme) I prevod: ISPOVEST HULIGANA Ne ume svako pesme plesti, Ne može svako da pada s grana Pred tuđe noge, ko jabuka rana. Ovo je najveća ispovest, Ispovest jednog huligana. Ja namerno idem razbarušen, S glavom na plećima, ko lampom u tmini. Ogolela jesen vaših duša Volim da obasjavam u pomrčini. Volim psovku, kad ko kamen zvizne, Pogodi me, ko grad kad umlati, Tad rukama samo jače stisnem Mojih vlasi klobuk sto se klati. Tako mi je lepo tada zamišljati Jezerce u cesti, šum jasike lesne, Da tamo negde žive otac i mati,…

Sergej Jesenjin – Daleka vesela pesma

DALEKA VESELA PESMA Neko pesmu veselo pevuši, Daleko je, daleko od mene. Ja bih hteo da mu se pridružim, Al’ ne daju grudi razbijene. Uzaludno duša za njom žudi, U grudima traži slične zvuke, Zato što su i snagu i grudi Iznurile nevolja i muke. Odveć rano misli mi poleću Ka snovima zemlje ideala. Rano počeh da ropćem na sreću I mislim šta prošlost mi je dala. Rano dušom, strasnom, uzavrelom, Tražih sebe u dane sumorne, Pa ne mogu da pevam veselo, Nemam snage, grudi su umorne. (1910—1912) Sergej Jesenjin Prevod: Radivoje Konstantinović Pesma iz Jesenjinove prve rukopisne knjige Bolne misli.…

Sergej Jesenjin – Pada sneg

PADA SNEG Jurim. Muk je. Škripa snega Pod kopitom konja vranih, Na proplanku ispod brega Grakću samo još gavrani. Začarala šumu vila, Utonulo sve u san. Divnom belom maramicom Zelen-bor je povezan. Povio se kao baba Na štap viti naslonjen, A na samom vrhu stabla Svrdla detlić i sam snen. Jure konji, sneg se vije, Nežni beli šal razvija. Beskonačni put se krije Bežeć napred kao zmija. Sergej A. Jesenjin  

Sergej Jesenjin – Ko sam? Šta sam? (Dva prevoda pesme)

KO SAM? ŠTA SAM?  (Dva prevoda pesme) I prevod: Ko sam? Šta sam? Samo sanjalica Kome oko ispi magle let, I svoj život, uzgred, tužna lica, Ja proživeh uz ostali svet. I s tobom se ljubim po navici – Mnogo puta već se ljubljah s drugom, Ko da krešem vatru po šibici, Nežne reči šapućem ti dugo. “Draga moja”, “mila”, “znaj, doveka” Duša hladna ostaje u svemu, Kad se darnu strasti u čoveka, Nema više istine u njemu. Zato moja duša i ne preza Od ljubavi ledom zalivene, Ti si moja lutalica breza Sazdana za druge i za mene. Ali…

Sergej Jesenjin – Doviđenja, druže, doviđenja / Do viđenja, druže moj… (Tri prevoda pesme)

Doviđenja, druže, doviđenja! / Do viđenja, druže moj, do viđenja (Tri prevoda pesme) I prevod: Do viđenja, druže, do viđenja. Čuvaju te, mili, moje grudi. Rastanak je znak predodređenja, Susret nam se u daljini nudi. Do viđenja, bez stiska, bez glasa, Ne tuguj mi, stuštenih obrva — Nije novo mreti pre svog časa, Al’ ni život nije novost prva. (Prevod: Miroslav Topić) II prevod: Do viđenja, druže moj, do viđenja. Dragi moj, u mojim si grudima. Urečeni rastanak obećava viđenja, Obećava novi susret ljudima. Do viđenja, druže,bez stiska, reči kletih, Ne tuži i bolno ne mršti povije — U ovom…