Sergej Jesenjin – Kapetan Zemlje

Prvi astronaut u svemiru, pilot Jurij Gagarin, čitao je u kosmičkom brodu stihove Sergeja Jesenjina “Kapetan Zemlje”. Jesenjin je prvi pesnik čiji su stihovi izgovoreni u svemiru. KAPETAN ZEMLJE Niko još nije upravljao planetom i nikom ko ova ispevana nije. Samo je on dosad s rukom što se vije reko – jedna živi porodica svetom. Ne zanosim se himnama heroju. Ne drhtim toplim damarom u žili. Srećan sam što smo u to mračno doba istim osećajem disali i bili. Ne zato što je svemu tako prisnom od nas svako ko u čudu stao otkako je skromni dečak iz Simbirska svoje…

Sergej Aleksandrovič Jesenjin – Biografija

Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Сергéй Алексáндрович Есéнин; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) Sergej Jesenjin je rođen u u selu Konstantinovo u Rjazanjskom regionu 3. oktobra (21. septembra po starom kalendaru) 1895. u seoskoj porodici, od oca Aleksandra Nikitiča Jesenjina (1873—1931), i majke Tatjane Fjodorovne Titove (1875—1955). Počeo je da piše poeziju sa devet godina. Godine 1904. je pošao u Konstantinovsku školu, posle čijeg završetka 1909. počinje da studira u crkvenoj drugorazrednoj učiteljskoj školi (danas muzej S. A. Jesenjina) u Spas-Klepikama. Po završetku škole, u jesen 1912. preselio se u Moskvu i počeo da radi prvo u mesari,…

Sergej Jesenjin – Haljina bela

HALJINA BELA Haljina bela, purpurna traka, Latice kidam dozrelog maka. Slavlje u selu poput oluje, U kolu njena pesma se čuje. Sećam se, minu uz podsmeh blagi : “Lep si, al’ nisi mog srca dragi. Plam tvoje kose nek vetar gasi, A moje drugi miluje vlasi.” Znam da joj nisam blizak i mio: Malo sam plesao, premalo pio. Bio sam tužan, uvek u seni, Dok pesma ječi i vino peni. Srećnik, jer on je bestidnik mali, Njegova brada prsi joj pali. I dok u plesu vatra je greje, Ona se meni u lice smeje. Haljina bela, purpurna traka, Latice kidam…

Sergej Jesenjin – Pesnik

PESNIK Bled je. Smišlja svoj strašni put. U duši lebde priviđenja. Zamahom kobi smrskana grud, Obrazi usahli od bdenja, Na čelu bore ispaštanja, Kosa mu se pramenjem linja. No čar njegovih maštanja U jasnim slikama tinja. Sedi u tamnom potkrovlju, Plamičci sveće tamu more. Pero veze sebi na volju, Vodi s njim tajne razgovore. On piše pesmu, svoju muku, Dira srcem prošlosti zublju… A tu buku, svog srca buku, Odneće već sutra za rublju. Sergej Jesenjin  

Sergej Jesenjin – PESMA O KERUŠI

PESMA O KERUŠI Jutros u košari, gde sja, šuška Niz rogoza žućkastih i krutih, Sedmoro je oštenila kučka, Sedmoro je oštenila žutih. Do u sumrak grlila ih nežno I lizala niz dlaku što rudi, I slivo se mlak sok neizbežno, Iz tih toplih materinskih grudi. A uveče, kad živina juri, Da zauzme motke, il’ prut jak, Izišô je tad domaćin tmuri, I svu štenad potrpo u džak. A ona je za tragom trčala, Stizala ga, kao kad uhode … I dugo je, dugo je drhtala Nezamrzla površina vode. Pri povratku, vukuć se po tmini, I ližući znoj s bedara lenih,…

Sergej Jesenjin – Život vam je

Život vam je – varka s toplom čamom. Zato će nas uvek opčiniti s nova. Jer nam svojom grubom rukom samo Piše kobno sudbonosna slova. I ja uvek kad zažmurim sada Kažem: „Samo srce da oseti draž, Život vara no i on nekada Radostima ukrašava laž. Lice svoje pred nebom obnaži Pa, dok čitaš sudbu s noćnog neba, Ti se smiri, smrti, i ne traži Tu istinu koja ti ne treba“. Dobro je u snegu tih cremuša Da se misli da je život lug. Nek obmane koja laka duša, Neka izda i neverni drug. Nek me maze nežnom rečju milom,…

Sergej Jesenjin – Ne pitaj me o Bosforu više

Ne pitaj me o Bosforu više Ne pitaj me o Bosforu više, Ja ti ne znam odgovor da dam. Tvoje oči more mi otkriše Kao plavi razbuktali plam. Nikad nisam s karavanom svile Putovao u bagdadski kraj. Prigni k meni svoje grudi mile, Daj da kleknem, odmora mi daj. Zalud molbe i žar moj – pred njime Tebi uvek svejedno će biti Što Rusija – to daleko ime – Kaže da sam pesnik znameniti. Mojom dušom harmonika guče, Mesečina sija i psi laju. Persijanko, zar ništa ne vuče Tebe plavom dalekome kraju? Ne dođoh ti zbog čame i muke, Kroz…

Sergej Jesenjin – Kačalovljevom psu

Kačalovljevom psu Džimi, na sreću pruži šapu ti, Ne videh takvu šapu od rođenja. De, na lunu da lajemo mi I na vreme tišine i bdenja. Džimi, na sreću pruži šapu ti. Mili moj, ne liži, jezik posustaje. Pojmi sa mnom prostu bar istinu kletu. Ta ti i ne znaš ovaj život šta je, Niti šta znači živeti na svetu. Gospodar je tvoj i mio i znan, I mnogi mu gosti u pohode dođu, I uz osmeh svi su oni baš kontan Da kroz tvoju sjajnu dlaku rukom prođu. Na svoj način ti si vragolasto lep, S tako milom, prisnom…

Sergej Jesenjin – Pevaj, pevaj

PEVAJ, PEVAJ Pevaj, pevaj! Na kletoj gitari Prsti tvoji igraju i kruže. Zagrcnuh se u dimu i jari, Moj poslednji i jedini druže. Nek ti oči na grivnu ne sleću, Nit na svilu što blista beskrajno. Tražio sam u toj ženi sreću, A propast sam našao slučajno. Nisam znao da ljubav duboka – Zaraza je, da je kuga… strela. Prišla je i zaklopljena oka Banditu je pamet oduzela. Pevaj, druže, nek se vrate dani I negdašnje naše zore plam. Nek poljupcem ona druge hrani, Preživelo đubre, divni šljam. Ah, zastani! Neću da je diram. Ah, zastani! Ne kunem je ja.…

Sergej Jesenjin – Krčmarska Moskva

KRČMARSKA MOSKVA Svršeno je. Nikad više oči neće gledat polja koja vole. I krilatim lišćem više nikad neće šumit nada mnom topole. Zgurit će se moja rodna kuća stari pas moj uginuo je davno. Na moskovskim ulicama krivim Sudio mi Bog da umrem javno. Podbuo je ovaj grad pun boja, al uza nj me veže ljubav živa Azija, sva dremljiva i zlatna, na njegovim kupolama sniva. A noću kad mjesec nad njim sija silnim sjajem…odnio ga đavo! Uličicom pognute ja glave u poznatu krčmu idem pravo. Život vri u jazbini toj strašnoj. U galami do samog svanuća tu droljama stihove…