Đorđe Balašević – Boža zvani Pub / Album: PUB (1982) / Tekst pesme:
Ovo je priča koju vrlo rado pričam…
To je priča o Boži zvanom Pub.
Jedni ga hvale, drugi žale, treći kažu:
– E, moj brale, taj je bio kvaran kao šupalj zub!
Odavde pa sve do Pešte i do Srema na jug,
još priča bajke o njemu mutni kockarski krug…
i kažu: – Taj u životu nije igro na dug…
I svi se slažu kako danas nema takvih kao Boža Pub.
Negde je imao imanje, to se znalo, više-manje,
mada o tom nije pričo ni za lek.
Trebo je biti veterinar, al’ je tero neki inat,
pa je živeo od kocke ceo vek.
O, taj je pratio karte ko da vidi kroz njih…
I uvek ladan ko špricer, uvek opasno tih…
i samo, kad tera maler, on bi rekao stih…
I svi još pamte reči kojim maler tera Boža zvani Pub…
Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje.
I pogledi čvrsti, lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje.
E, pa da…
A karta je kurva, izvin’te me što psujem,
jer ja samo pričam onako kako čujem…
I ako su lagali mene i ja lažem vas.
Tu priču zna svako, od vraga do popa…
Jer mnogi su mangupi ostali tropa…
Kockar se krije i čuči u svakom od nas…
I čeka pravi čas.
Jednom se karto s nekim ruskim emigrantom,
to je bio lihvar, bogat kao Krez.
Igro je i upravnik pošte zvani Ljupče od milošte
i neki švercer kog je jurio sav srez…
U, to je partija bila, jos se priča o njoj…
Kibiceri u transu, ladan probija znoj…
Na stolu kamara para, da ne spominjem broj…
I povuko je damu na osamnaest mrtav ladan Boža Pub.
A znate l’ za ono kad je s izvesnim baronom igro četir dana?
To je bio rat.
Išle ga stalno karte jake pa je odno i fijaker,
crnog konja, tabakeru, štap i sat.
Baron je pričao posle da je špil bio star,
da je previše pio, da ga poneo žar…
Pa svi što gube se ljute, to je poznata stvar.
A svako gubi bar ponekad, ali nikad Boža zvani Pub.
Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje.
I pogledi čvrsti, lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje.
E, pa da…
A karta je kurva, izvin’te me što psujem,
jer ja samo pričam onako kako čujem…
I ako su lagali mene i ja lažem vas.
Tu priču zna svako, od vraga do popa…
Jer mnogi su mangupi ostali tropa…
I kockar se krije i čuči u svakom od nas…
I čeka pravi čas.
Sa švalerske strane nije spado u tarzane,
al’ daleko od tog da je bio zec…
Imo je neke tu i tamo, al’ svi vrlo dobro znamo
da kod žena igra neki peti kec.
Ljubav je igra u kojoj često ne pali blef…
Srce se otvara teže nego najbolji sef…
Imo je on svoje dame: karo, pik, herc i tref.
I bio im je veran sve do sudnjeg dana Boža zvani Pub.
Gospodo draga, on je nestao bez traga
i to celoj priči daje čudan ton…
Neki se džambasi kleli da su kod Sombora sreli
jednog tipa što je bio isti on.
Možda ga odvela karta čak u Prag ili Beč…
Već dugo niko o njemu nije čuo ni reč…
Da l’ se još drži na svetu il’ je predao meč?
Pa s anđelima na vrh neba igra raub, preferans i ajnc.
Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje.
I pogledi čvrsti, lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje.
E, pa da…
A karta je kurva, izvin’te me što psujem,
jer ja samo pričam onako kako čujem…
I ako su lagali mene i ja lažem vas.
Tu priču zna svako, od vraga do popa…
Jer mnogi su mangupi ostali tropa…
I kockar se krije i čuči u svakom od nas…