Đorđe Balašević (Rani Mraz) – Ostaje mi to što se volimo / Album: Odlazi cirkus (1980.) / Tekst pesme:
Moj drug iz detinjstva živi sretno na selu…
Ko u ruskom romanu, e tačno tako.
Ima ženu i sina… Ima podrum pun vina…
I sve mu je ravno.
U poslednje vreme ja ga viđam sve ređe…
Samo onda, uglavnom, kad nešto slavi…
Al’ on ne pita puno, pruži ruku i kaže:
„Nisi bio odavno“.
I sećamo se dana kad smo još bili divlji ko jeleni hitri…
I sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri.
Pitam ga da l’ zna da si otišla, da si otišla…
„A šta se čudiš?“ pita on „pa, Imala je drugog, to znaš“.
Al’ pitam ga da l’ zna da se volimo, da se još volimo…
„O, blago tebi“ gunđa on „nekad si ko dete baš“.
Moj drug iz detinjstva život posmatra škrto…
Vidi nebo i zemlju, ima pravo…
Ja sam prokleti pesnik koji stoji na kiši…
Koji laže i voli.
Mada smo učili istu grubu životnu školu…
Mi smo nekad daleki al’ to je ljudski…
Svako nosi u sebi nekog svog malog boga…
Kom se potajno moli.
I sećamo se dana kad smo bežali vetru ko besni čilaši…
I sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj čaši.
I pitam ga šta sad, kad si otišla, kad si otišla…
„Joj, vrlo važno“, kaže on, „pa imaš tolko sličnih njoj“…
Al’ pitam ga da l’ zna da se volimo, da se još volimo…
„O, baš koješta“, gunđa on, „dodaj taj bokal, dodaj stari moj“.
Ej… Moj drug iz detinjstva se oženio zelen…
Al’ je imao sreće, ja vidiš nisam…
Ja sam ljubio razne… Neke potpuno prazne…
Neke potpuno strane…
I sve mi se čini da ne postoji način
da mu objasnim tebe, jedinu pravu.
Zato topim u vinu čitav svet jer u čašu
može svašta da stane.
Pa brže vraćam priču na detinjstvo i na ždrepce znojavih sapi…
I sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledecoj kapi…
I pitam ga da l’ zna da je skroz nevažno to što si otišla…
„Ne razumem“, kaže on, „i šta ti sada ostaje?“
Pa ostaje mi to što se volimo!
„Možda zbog vina“ gunđa on „al’ ovo smešno postaje“.
Ostaje mi to što se volimo…
Laku noć Novi Sade, sanjaj lavove…
Ostaje mi to što se volimo, volimo, volimo….