Đorđe Balašević – Samo da rata ne bude / Singl ploča (1987) / Tekst pesme:
Pijani momci prolaze duž naše tihe ulice.
Oni u vojsku polaze, prate ih tužne curice.
Brinu ih slutnje sulude: Da rata ne bude.
Ne mogu da me ne sete suze na vrh tvog nosića…
Devetsto osamdesete, ulice Brane Ćosića…
I voza crnog, ko da s njim zauvek odlazim.
Znaš šta, neka mora sve potope…
Nek se glečeri rasture, večni snegovi otope…
Pa šta, neka kiše ne prestaju…
Neka gromovi polude, samo rata da ne bude.
Znaš šta, nek se doba preokrenu…
Nek se zvezde uznemire… Nek se planine pokrenu…
Pa šta, vetri nek pomahnitaju…
Nek se vulkani probude, samo rata da ne bude.
Ko zlatni prah, oreol sna, oko malenih glavica…
I tvoja ljubav nad njima čuva ih kao lavica…
Loše te vesti uzbude… Da rata ne bude.
Znaš šta, neka mora sve potope…
Nek se glečeri rasture, večni snegovi otope…
Pa šta, neka kiše ne prestaju…
Neka gromovi polude, samo rata da ne bude.
Znaš šta, nek se doba preokrenu…
Nek se zvezde uznemire… Nek se planine pokrenu…
Pa šta, vetri nek pomahnitaju…
Nek se vulkani probude, samo rata da ne bude.
Samo da rata ne bude, ludila među ljudima…
Veliki nude zablude, plaše nas raznim čudima…
I svakoj bajci naude… Nek rata ne bude.
Samo da rata ne bude, ludila među ljudima…
Veliki nude zablude, plaše nas raznim čudima…
I svakoj bajci naude… Da rata ne bude.
Muzika i tekst: Đorđe Balašević
Aranžman: Aleksandar Dujin
Producent: Đorđe Petrović
U pesmi pomaže hor beogradske dece
Pesma snimljena u junu 1987. godine u studiju PGP RTB.
„Kada sam napisao „Samo da rata ne bude“, moji bliski prijatelji nazvali su me vešcem. I meni je sve to delovalo apstraktno.
Na pamet mi nije padao stvarni rat. Postojao je neki predosećaj, instinkt koji me je na to pripremao. To su neobjašnjive stvari.
To su sigurno neke čestice prašine koje sam pokupio na svojim putovanjima kroz ko zna koja vremena.
Ali nisam pevao da bi mi neko jednoga dana rekao – bio si u pravu, već zato što sam smatrao, i danas smatram, da je rat besmislena stvar.“ – Đorđe Balašević