Osip Mandeljštam

Osip Mandeljštam – PESME, BIOGRAFIJA, DELA

Osip Emiljevič Mandeljštam (1891–1938.) spada u najveće ruske pesnike 20. veka. Osnivač akmeizma, jednog od glavnih pokreta unutar ruske avangarde. 1919. objavio je manifest ovog pokreta – Jutro akmeizma. Prvu knjigu pesama Kamen izdao je 1913. godine, a druga, i verovatno najvažnija Mandeljštamova knjiga Tristia izašla je 1922.

PESME

NA STRAŠNOJ VISINI LUTAJUĆA VATRO

U IME HRABROSTI BUDUĆIH VEKOVA

U svjetlosnoj sam sada paučini

Vazdušni biskvit. Sunce. “Zaleđeno!”

Osip Emiljevič Mandeljštam (О́сип Эми́льевич Мандельшта́м) (1891.–1938.) bio je ruski pesnik i esejista, jedan od najistaknutijih predstavnika akmeističke pesničke škole.

Mandeljštam je rođen u Varšavi, u bogatoj jevrejskoj porodici. Otac mu je bio kožar koji se ubrzo nakon Osipova rođenja s porodicom preselio u Petrograd. Godine 1900. Mandeljštam polazi u prestižnu školu Teniševski. Prve su mu pesme štampane u školskom listu 1907.

U aprilu 1908. kreće na Sorbonu na studije književnosti i filozofije, ali već sledeće godine prelazi na Univerzitet u Hajdelbergu.

Godine 1922. stiže u Moskvu sa suprugom Nadeždom.

Svoje nonkonformističke stavove izrazio je 1933. u poznatom delu „Staljinovi Epigrami“. Šest meseci nakon objavljivanja je uhapšen. Proteran je u područje Urala, ali se kasnije nastanio u Voronježu.

Jedna je od žrtvi Staljinovih čistki tridesetih godina. Uhapšen je prvi put 1934. nakon stihova o velikom vođi, da bi posle drugog hapšenja 1938. pod misterioznim okolnostima preminuo.

DELA

Kamen, 1913.

Tristia, 1922.

Šum vremeni – Buka vremena, 1925.

Stihotvorenia 1921. – 1925. – Poems, publ. 1928

Stihotvorenia, 1928.

O poesii – On Poetry, 1928.

Egipetskaja marka 1928.

Četvertaja proza, 1930.

Moskovskije tetradi, 1930. – 1934.

Putešestvije v Armeniju, 1933.

Razgovor o Dante, 1933.

Voronežskije tetradi

Foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Exit mobile version