Oskar Davičo

Oskar Davičo – PESME, CITATI, BIOGRAFIJA

Oskar Davičo (Šabac, 1909 — Beograd, 1989) je bio pesnik i prozaista, profesor, borac, robijaš, neumorni putnik, prevodioc. Najmlađi je pesnik u krugu nadrealista. Nadmašio je sve ostale snagom talenta, plodnošću i širinom uticaja. Dobio je veliki broj književnih nagrada, među njima i NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine, tri puta (1956, 1963. i 1964.).

„Pesnik je neophodan čoveku, on je životni organ njegove duše u miru i ratu; bez poezije bi u smrtni kam očajala iskra potrebna životu; pesnik je sekretar društva svih ljudi, ali tajnik koji ne čuva, nego otkriva tajne, i kazujući ih govori ljubav jednu jedinu za sve.“ (Oskar Davičo, „Poezija i otpori“)

PESME

HANA

SRBIJA

VOLIM TVOJE RUKE

LJUBAV

Kažem — smrt, a ljubim

Izveštaj iz Srbije

CITATI

„Poezija ne može uopšte biti podražavanje, jer se podražava onome što postoji, a poezija je sadržajem i oblikom – ono što postoji tek u klici, što ne postoji svakom jasno i vidljivo mada će postojati. Poezija ne može biti, i ni u kom slučaju nije, rđavi ukus masa slušalaca, ni laži koje im laskaju.“ (Oskar Davičo, „Poezija i otpori“)

„Umetnik je sonda spuštena u trenutak, u trenutku njegovog prolaženja. To je jedina večnost, prolaženje“ (Oskar Davičo, 1952)

BIOGRAFIJA

Oskar Davičo je rođen 18. januara 1909. u Šapcu. Nakon završene Prve muške gimnazije u Beogradu odlazi u Pariz na studije francuskog jezika i književnosti, koje će nakon dve godine nastaviti u Beogradu. Tokom studija u Parizu bio je sparing-partner u jednoj bokserskoj školi. Boksom se bavio i pre odlaska na studije, bio je prvak u papir-kategoriji, ali je i učio klavir u muzičkoj školi. Bio je najmlađi član beogradske nadrealističke grupe i jedan od trinaestorice potpisnika almanaha „Nemoguće“.

Kao sekretar mesnog komiteta KPJ uhapšen je 1932. i osuđen na pet godina robije u Sremskoj Mitrovici i Lepoglavi. Robijao je i u Drugom svetskom ratu, 1941. je uhapšen u Splitu i odveden u logor za Jevreje na Korčuli i interniran u Italiju, ali je 1943. uspeo da pobegne i priključi se partizanima. Radio je i kao novinar, izveštavao je sa suđenja ratnim zločincima u Nirnbergu. Profesionalni književnik postao je 1947. Pisao je poeziju, prozu, eseje, polemike, putopise, uređivao književne časopise, prevodio…

Dobitnik je mnogih nagrada, njegov roman „Pesma“ Savez književnika Jugoslavije 1952. proglasio je za najbolje delo u toj godini, a čak tri puta je dobio Ninovu nagradu i to za romane: „Beton i svici“ (1956), „Gladi“ (1963) i „Tajne“ (1964).

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs<
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Exit mobile version