Slobodan Marković – PESMA O SNEŽNOJ VEČERI

Slobodan Marković – PESMA O SNEŽNOJ VEČERI / Video, Recitacija, Tekst pesme

PESMA O SNEŽNOJ VEČERI

Pada sneg cele večeri na Beograd, Dunav, Savu,
na Kalemegdan, Konjarnik, na Kukuriku Hil.
Izvinite, molim vas, da li sam u pravu
što pomalo navijam za jedan stari stil.

Znate, ja sam za povratak konja u grad, smesta,
jer kad sam nekad u školu išao bila je divota
sesti na sanke, pa na stanicu! Bila mi šesnaesta.
Imao sam kô zmaj nekoliko života.

Najlepše je bilo s večeri dok sneg sleće,
a konji s praporcima silaze na Bulevar Južni.
U vejavici ulične svetiljke cvilele kô sveće
i svi smo bili veseli i pomalo tužni.

Večeras, kako računam, treći sneg već pada.
Ako uđem u TAKSI, od stare sreće ništa.
I tako ja, sin starog Beograda,
silazim Nemanjinom put Savskog pristaništa.

Bilo bi dobro, mislim, jer u zimskim večerima
u mnogim gradovima sveta konji punu pažnju uživaju,
vuku sanke s lakovanim fenjerima
i mlade koji lepe snove snivaju.

Elektronike, betona, čelika dobro je drug biti,
ali, dozvolite, konj, prijatelj naš, baš fali.
Pada sneg večeras. O, da li će prekriti
i one božanstvene sanke dok sam ja bio mali.

Slobodan Marković

Slobodan Marković (Skoplje, 26. oktobar 1928 — Beograd, 30. januar 1990) je bio pesnik, bavio se i prevođenjem, bio je novinar u „Borbi“, slikar i boem. Poznat je i pod nadimkom „Libero“ ili „Libero Markoni“. Pisao je i putopise, reportaže, kraću prozu, drame, scenarija, priređivao antologije…

Slobodan Marković je sâm napisao uvod u knjigu izabrane poezije „Jednom u gradu ko zna kom“, u kojem se ovako izjasnio: „Umetnost je moj život. Nisam se trudio da u svemiru nađem sličnost sa sobom. Znam da sam unikat i da nemam dvojnika. Po svoj prilici, neću ni imati potrebe da ga angažujem.“

Isticao je da je prošao putem od internacionaliste i kosmopolite ka bezgraničnom univerzalizmu: „Regionalne klovnove naduvane nacionalizmom, žalim. Moja sestra zaista spava na Polarnom Krugu u spavaćici od fokine kože. Noge perem u Njujorškoj luci. U Azerbejdžanu imam unuka… U Istanbulu dedu koji nosi crkvicu na dlanu. Izvor kisele vode u Carskoj Lavri Visokim Dečanima, moja je klinika, i moje oporavilište.“

Objavio je 62 knjige a još dve su štampane posle njegove smrti.

BISERI POEZIJE – Najlepše pesme svih vremena raznih autora

Foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Exit mobile version