Citati pripisani Đorđu Balaševiću, a nisu njegovi

Već godinama po internetu kruže mnogi citati koji su pripisani Đorđu Balaševiću, ni krivom ni dužnom, a nisu njegovi. Svi oni imaju svoje prave autore, i smatramo da je plagiranje imena u potpisu direktno vređanje ne samo Đoleta Balaševića nego i autora istih. Ovo su samo neki od primera takvog plagiranja:

Ima tišina kojih se sećam više nego najlepših reči. – Jovan Dučić (Pismo iz Italije – Rim (Gradovi i himere))

Glavu gore! Ima i one vrste, srešćeš ih, koji čitaju iz očiju kako ti srce kuca. Glavu gore! – Ratko Petrović

Ali ja sam sanjalica. Verujem u nestvarno. Verujem u ono ALI, svaki put kada mi kažu da se ne zavaravam. Jer nemoguće postaje moguće, ako dovoljno želiš… – Vesna Zakonović Arežina

Znaš, pile. Ja te ni ne poznajem, takoreći. Ono, malo što smo bili zajedno, ništa je spram večnosti koju sam samo čeznuo za tobom. I onim pogledom koji je trajao milijun godina, po mom proračunu. (nepoznat autor)

Ako te ikada izgubim, obećaj mi jedno… Nećeš se dati nekom šarlatanu što te ne zaslužuje. Pogotovo ne radi to meni u inat. Ako već poželiš terati inat, onda meni u inat budi srećna. – Aleksandar Petrović

Nedostaje. Ne. Dosta je. – Dejan Savić

Poslao sam joj kišu. Nemojte se ljutiti vi koji ste joj blizu pa ste pokisli. Ona stvarno voli kišu. A ja volim kad je sretna. ( Poslao sam joj noćas kišu.. nemojte se ljutiti vi koji ste joj blizu pa ste pokisli.. ona je stvarno voli.. kišu.. a ja volim kada je srećna. ) – Bane Opačić

Rekoh ti budalo jedna da ne umem drugačije. Ili volim za celi život, ili ne volim nikako. (nepoznat autor)

Ne volim žene sa tvojim imenom. Uvek pomislim da će još nešto tvoje da imaju, a nemaju. Jedna si, takva se ne rađa dva puta. – Aleksandar Petrović

Ja sam iz prošlog veka… Tada nije bilo sramota osećati, voleti, pristojno se ponašati… (nepoznat autor)

Bila si moje najdraže i tu sam najteže pogrešio. ( Bio si moje najdraže i tu sam najteže pogrešio.) – Miroslav Mika Antić

Ne trudi se da uhvatiš leptira. Ako želi da se igra s tobom, sam će sletiti na tvoju ruku. – Ivo Andrić

Samo da ti kažem, mišu moj pospani… Kad poželiš nekom nešto lepo reći, ne čekaj sutra. Jer mnogi su tako zakasnili… I zato te budim. – Željko Krznarić

Ako ćutiš, čuće te samo onaj ko te voli. – Mahatma Gandi

Ja sam od onih koje nećeš shvatiti, misleći da ih shvataš… Ja sam od onih darovitih što vide svo crnilo ovog svijeta, a uzimaju najsvjetlije od njega. Ja sam od onih, kojima grom i oluja ne mogu ništa, ali ih suza može ubiti. – Jelena Stojković Mirić

U nekoliko reči koje sam ti prećutao je sve što si ikada trebala da čuješ. – Bane Opačić

Nisam ja nju ostavio, prijatelji, nije ni ona mene, mi smo se samo rastali. Onako kako se rastaju dvoje koji su se voleli u pogrešno vreme, a uz pogrešno vreme idemo i pogrešni mi. A nismo bili. (nepoznat autor)

Mislim, ako nisi znala, imam i ja osećanja.. I onu suptilnu glupost što se zove srce. – Mujo Mujagić

Tako to ide: Najpre nekome oprostiš nešto, a onda oprostiš sebi što si mu oprostio. Kao vakcina: primiš najpre malu dozu, vrlo malu, koliko može tvoj organizam da podnese i odjednom postaješ imun i na ono najgore. I ne primetiš kada si postao drugi čovek, kako te se neki virusi ne dotiču, kako je neki deo tebe, nežan i osetljiv, nestao zauvek. Kad jednom pomeriš granice svoje tolerancije, onda je besmisleno da ih vraćaš nazad, jer ćeš sam sebi da izgledaš kao budala, što nije nimalo prijatno… – Aleksandar Đuričić

Nemam nijedan dokaz da sam bio tvoj neko. Nismo se slikali, nismo putovali. Ne znam ustvari ni šta smo. Znam samo da mi fališ, kao vazduh, kao zagrljaj, kao neko najbliži na svetu. A nemam nijedan dokaz da sam bio tvoj neko. – Bane Opačić

Slušaj ti, mali prgavi smislu mog života… Nemam ja vremena da te ne volim. – Goran Tadić

Nije ti svaka bila u rečima. Neka ti je bila i u srcu, ali si ćutao o njoj. Ja znam i ti znaš, da se prave ljubavi ne spominju nikada i nikome. (nepoznat autor)

Granice seju lude, bedeme medju ljude, na brazde srce para ratnika zov; / a u mom džepu polovi su sveta, cela planeta, gde god me uragan baci ljudi su meni zemljaci. / Ludilo plete laži, besmis’o kavgu traži, razum je negde drugde odavno već. / Sačuvaj zrnce smisla kao šifru; jednom će proći. I sve će na svoje stati da moj si po tom ću znati / Zamisli, da ko vrabac pokisli, tišina po žicama setom zazvuči. / Razigran, davni plamen sačuvan, stihove kad osvetli ma nek se sruči! / Po tajnoj mapi hodaj i svetu vergla dodaj i kad se digneš, znaš već, namigneš samo; / a kružić crven nacifraj na datum, jednom će doći, dok čardaš srcem zaplamti ja biću tvoj zapamti! / Zamisli… – Autori pesme: Dejan Savić i Nenad Jelenković, pesma: Himna (ne)normalnih

Ne, nismo se mi posvađali. Mi smo samo zaćutali i udaljili se na pristojnu distancu. Distancu koja je dovoljno daleka da živimo svoje živote, a opet dovoljno blizu da sve krene ispočetka. (nepoznat autor)

Takve su, znate, osetljive osobe. Osete duplo, čuju ranije. Zato što tačno jedan korak ispred njih hoda njihova duša. / Takve su, znate, osetljive osobe. Osete duplo, čuju pre. Zato što tačno jedan korak ispred tela hoda njihova duša. – Serena Santoreli

Ni geografiju nije volela. Ne zbog granica. Ne zbog gradova. Već zbog toga što nije htela da prizna… Da je bole kilometri. (nepoznat autor)

Ne trudi se toliko da me izgubiš. Ja sam od onih što znaju sami kad treba da odu. – Bane Opačić

Šepurila se po sobi u svilenoj spavaćici i mom predugačkom crnom kaputu. “Pogledaj kako mi crno odlično pristaje” nasmejala se “Jednog dana postaću oficir, nosiću ovakve kapute, i ako me ikada ostaviš, poslaću svoju ogromnu vojsku da te uhvati!” Bože, kako sam je voleo u tom trenutku. “Dođi, zagrli me oficirko” rekao sam “Takve kao ti se ne ostavljaju. Nikad.” Ali, ipak sam otišao jednog dana… Naime, to je ono što mi, mangupi muškarci, često činimo bez razloga… Ona nije poslala vojsku za mnom, iako sam itekako zaslužio da budem prebijen.. Istina, tražila me je još dugo i zbunjeno, a onda je odustala… Malena oficirka je izgubila bitku života… Ali ja sam izgubio rat. (nepoznat autor)

Ljuta si na sebe, jer ti nedostajem, prznice mala. Nedostajem i sebi otkad smo sazvežđe podelili, pa svako gazduje svojom samoćom… Budalo jedna, nemaš pojma koliko te volim, ovako budalast. – Goran Tadić

I drugi su blesavi, al’ ne umeju ko ja da lepo popričaju sa tobom kada te nema, ni da poskakuju trotoarom u pokušaju da usklade korak sa tobom, nevidljivom… Žao mi što nisi tu, da vidiš kako je lepo sa tobom. – Goran Tadić

Javio bih ti se ja, ovako ponekad samo… Da se uverimo kako smo oboje dobro… Ali ne smem. Više bih nam bola naneo nego što bih nas umirio. Ovako čutimo oboje i nadamo se da je ono drugo dobro. Tamo negde. Daleko… – Aleksandar Petrović

Ne zameram ti. Ovoliku ljubav nemoguće je uzvratiti. – Goran Tadić

Nikada nećeš razumeti tu prazninu u mom srcu. Nikada je nećeš znati zagrliti, ispuniti. Nikada nećeš znati razumeti tu maglu u mom pogledu. Kad odlutam, kad zastanem u pola reči, u pola koraka. Uvek ću ti ostati daleka. Uvek ću ti odgovoriti : „Nije mi ništa.“ A svašta mi je. – Ana Karanović

I znaš šta je najgore ? Najgore je to, što ja i dalje čekam tvoj poziv. Poruku. Izvinjenje. Nešto što će nas ponovo spojiti. (nepoznat autor)

Velika je sada tuga… otišla je istinska legenda ne samo ovog našeg područja, nego legenda svetskog kalibra… Arsene hvala za umjetnost! (nepoznat autor)

I uvek ostaje ona osoba koje ćeš ostati željan celog života i onaj strah dok brojiš pobede i poraze. Nekim pričama o ljubavi uvek fale poslednje stranice… (nepoznat autor)

Od milion žena ja bih opet birao tebe. Zašto? Jer si najglasnija, najgore se smeješ, najbrže se ljutiš i prvu bih te primetio. To si ti, takva. Dete u telu žene… – Aleksandar Petrović

Prošlo je deset godina, sretnem je nekad na ulici… Ja imam dve diplome, ona ima dvoje dece. Bogatija je od mene za dva života. (nepoznat autor)

Ako ništa,bar smo pod istim nebom. Večeras i zauvjek. (nepoznat autor)

Trebao sam samo da nađem jednu koja me neće podsećati na nju. Pogledao sam oko sebe i desilo se čudo. Ni jedna me nije podsecala na nju. Sve su glumile princeze i svetice. Verovatno svaka od njih bi tražila da prestanem cugat’, pušiti,da se ponašam pristojnije… Sve bi one tražile da ih držim kao kap vode na dlanu, da ne zbijam šale na njihov račun. Tražile da ih izvodim na neka fina mesta i slično… A ona… Ona je prihvatila svaki dio mene i nikada nije tražila da se mijenjam, a promijenila me. Jedina je kojoj sam uistinu rekao šta osjećam, nije tražila da je držim kao kap vode na dlanu, činjenica da ju volim bila joj je sasvim dovoljna. (nepoznat autor)

I ne volim princip „pamti – pa vrati“, to bi mi ukaljalo obraz. Nema lepše pobede od pogleda u nečije oči bez grižnje savesti, i znati da će tu osobu vlastito srce od srama izdati. – (nepoznat autor)

Ali ona se katkad tako lepo smeši. Pa mi pet minuta u njenom društvu bude kao da sam dobio na lotou. Hodam ulicom poput narodnog heroja, u trenutku narastem iznad svih zgrada, i u celom svemiru nema većeg i jačeg stvorenja od mene. I zato me one tri ne zanimaju. Ne bi me zanimale ni da ih je trista. Kad hoću tu jednu. (nepoznat autor)

Tih dana bila si najlepša na svetu. I sada si, al’ nema ko da primeti. (nepoznat autor)

Delio sam komplimente svakoj ženi koja mi se našla na putu. Svaka od njih se topila poput voska… I svaka od njih je bila pogrešna. Osim nje. A kako sam znao? Ona se jedina postidela. (nepoznat autor)

I pomislio sam tada: Ma biće još takvih kao što je ona u mom životu. Mlad sam, čemu vezivanje sada? I evo, posle pedeset godina, još uvek ne mogu da joj nađem sličnu, bar da ima delić nje. (nepoznat autor)

Previše sam zvezda padalica potrošio na tebe. Previše. (nepoznat autor)

Valjda sam zaljubljen. I da jesam, ne mogu joj reći. Znam, rekla bi: Ti si svoju šansu imao. (nepoznat autor)

Nismo se tražili, samo smo se našli… A sada tako nađeni kao da se opet tražimo. Možda je to smisao ljubavi, ta lepota neizvesnosti… Čekanje na nedočekano, nadati se u beznađu, grliti se bez zagrljaja, ljubiti se bez poljubaca, prožimati se u mislima… I spoznaja da smo tu negde. Tako blizu a tako daleko… (nepoznat autor)

Čuvam je, sigurna je, a opet joj pružam mao slobode, a puno ljubavi i razumevanja. Znaš, jednog dana bih voleo da je moje dete zove mama. (nepoznat autor)

Jednog dana zastaćete negde na sred neke dobro poznate ulice, pogledaćete u nebo i razumećete zašto se sve baš tako desilo. Duboko ćete udahnuti novi život i hrabrim koracima krenuti dalje, i najzad shvatiti da je život previše kratak da biste bili nesretni. (nepoznat autor)

Znaš prijatelju, ja sam nju voleo. Ono mislim, baš voleo. Istinski, ludo i bez razmišljanja. Bila mi je jedina. Moja tajna, ona najveća. Sa mnogima sam bio, al’ sam nju nosio u srcu. Najviše mi je trebala, a eto baš njoj sam najviše boli nanosio. Nisam mogao da prihvatim činjenicu da volim, pa sam je terao od sebe. Stalno joj se vraćao, a ustvari bežao od nje. U jednom trenutku pokazao bih joj da mi je stalo, a u sledećem dokazao da sam đubre. (nepoznat autor)

A volela ga je puno, i previše ako mene pitate. Mislim da ni sama nije znala zašto i na koji način, ali volela ga je. Koketirala je sa drugima, da se razumemo, i ljubila je druge, puno njih. Ali nije imala tu iskru u očima i taj osmeh na licu kao kada bi pričala sa njim. (nepoznat autor)

Znaš, stalo mi je. Ali se uporno ponašam kao da nije. Gradim oko sebe zid do kojeg niko ne može doći, ali ima jedna caka. Priđi. Reci mi riječ i taj će se zid pokazati kao jedna obična kula od karata koja izgleda moćno dok ne dođe nešto pred čim pada. (nepoznat autor)

I tako to ide prijatelju moj, prvo piješ sa njom, a onda piješ zbog nje…(nepoznat autor)

Ako ste te sreće da u ovom ludom svetu naiđete na osobu koja vas privuče psihički i fizički, koja ima kvalitete na levoj strani grudnog koša i iznad očiju, čuvajte je, jer kad prokockate priliku sledi razdoblje seljačina i beštija, jer je neko pametan ukrao ono što vi niste znali ceniti. (nepoznat autor)

Tako mi je prirasla srcu, ne znam zašto, i ne znam kako, znam samo da mi je odjednom nakon toliko vremena srce brzo zakucalo, i to baš zbog nje. Ne viđam je često, nemam ništa njeno, osim onog osmeha koji mi je zapeo u glavi, i nikako da izađe. (nepoznat autor)

Nisi lutko nigde zakasnila. I da si se pojavila tek za deset godina, opet bi stigla u pravo vreme. Retki pronađu retke… Kad, tad! (nepoznat autor)

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin