ĐORĐE BALAŠEVIĆ – Pesme, Citati, Zanimljivosti, Knjige
ĐORĐE BALAŠEVIĆ (11. maj 1953 – 19. februar 2021)
Vasa Ladački nije ime čoveka. To ti je, pre, IME SUDBINE. – Đorđe Balašević
Ivan Ivačković – PANONSKI ADMIRAL / Biografija Đorđa Balaševića
Citati pripisani Đorđu Balaševiću, a nisu njegovi
CITATI
„San svakog stiha je da postane deo Balaševićeve balade. Ja se uvek prepoznam u Balaševićevim pesmama kao i svaki čovek koji je voleo bar jednom u životu.“ – Zdravko Čolić
„Đorđe za mene nikada nije bio pevač. Oduvek sam ga smatrala poetom. On piše božanstvene pesme. On je apsolutno ZNAK u celoj Vojvodini, i ne samo u Vojvodini, ja mislim da je on u celoj Jugoslaviji (bivšoj, velikoj) jedan ZNAK. To je jedna apsolutna superiornost, jedna superiorna ličnost. Za mene lično on je veći pesnik nego što je kantautor.“ – Mira Banjac
„Ime mi je Đorđe Balašević… Prijatelji me uglavnom zovu Đole…Neprijatelji me ne zovu. Ali ne zovem ni ja njih. Pa ko duže izdrži…
Rođen sam 1953. godine (Bik) u Novom Sadu, u gradu kroz koji protiče Dunav… U Evropi formalno…
Ubrajaju me u prvih pet kantautora u našim zemljama, ali u našim zemljama ima taman toliko kantautora da, kako god okreneš, moraš biti među prvih, i jedinih pet…
Oni koji su me zavoleli po muzičkoj liniji, znaju štošta o meni. Oni koji me do sad nisu zavoleli, i neće, bojim se…“ – Đorđe Balašević
BIOGRAFIJA
Đorđe Balašević (Novi Sad, 11. maj 1953 — Novi Sad, 19. februar 2021) bio je jugoslovenski i srpski kantautor i pesnik. Bio je član grupa Žetva i Rani mraz, a 1982. započeo je solo karijeru. Ukupno je objavio 12 albuma. Glumio je u nekoliko televizijskih serija, za koje je pisao i muziku. Smatra se jednim od najvećih kantautora na prostorima bivše Jugoslavije koji je ostavio nemerljivo dubok trag u muzici i poeziji ovh prostora.
Đorđe Balašević je rođen 11. maja 1953. godine, u Novom Sadu, u porodici oca Jovana Balaševića i Veronike Dolenec, iz Rasinje kod Koprivnice u današnjoj Hrvatskoj. Po pisanju hrvatskog magazina „Moljac”, Balaševićev deda Đoka se prezivao Balašev, ali je 1941. godine za vreme Drugog svetskog rata, iz straha „da će ga Mađari pomađariti” dodao nastavak „ić”, karakterističan za srpska prezimena. To se zaista desilo, ali ranije — oko 1935. godine, kako piše u „Službenim novinama Kraljevine Jugoslavije”.
Pesme je počeo da piše u osnovnoj školi, a sanjao je da postane fudbaler. Gimnaziju je napustio u trećem razredu, jer nije voleo matematiku, fiziku i hemiju, ali je uspeo da maturira kao vanredni učenik. Položio je prijemni ispit za studije geografije ali nikada nije diplomirao.
Muzičku karijeru počinje 1977. godine kada se pridružio grupi Žetva.
Živeo je i radio u Novom Sadu, a držao je vrlo posećene koncerte u mnogim gradovima bivše Jugoslavije. Bio je oženjen suprugom Oliverom i imao ćerke Jovanu i Jelenu i sina Aleksu.
Njegove tri pesme, „Drvena pesma”, „De mol” i „Devojka sa čardaš nogama”, uvrštene su u udžbenike za osnovnu školu u Srbiji.