Miroslav Mika Antić (Mokrin, 14. mart 1932 — Novi Sad, 24. jun 1986) pesnik, boem, umetnik reči, usmenjak, pevač, novinar, slikar, dramatičar, scenarista, veliki spavač, kapetan broda, putnik, pustolov, ljubavnik zavičaja, astronom, ali i astrolog, paor, dečak, Banaćanin, sagovornik Prevera, partner Talja, naslednik Zmaja, filmadžija, bostandžija, graditelj, džudista, majstor svakojakih veština, poslednji vojvoda Vojvodine, reporter, zaljubljenik vozova, mislilac, bokser, opčinjen letom galeba Džonatana Livingstona, mag.
Autobiografija (Beleška autora)
KNJIGE: PLAVI ČUPERAK, ŠAŠAVA KNJIGA , GARAVI SOKAK
Citati pripisani Miroslavu Miki Antiću a nisu njegovi
PESME, POEME i Prozni radovi:
Da li sam svuda gde su mi tragovi
Kako nastaje pesma (Rajner Marija Rilke)
NAJDIVNIJI GRAD (Nije to nikakva bajka)
Nenapisana šansona za Novi Sad
Osnovao sam jedno pozorište (i nije ga više nikad bilo)
Poslednja bajka (Ušunjam se u tvoj jastuk…)
ROMANSA (Koncert za 1001 bubanj)
Romansa na završetku (27. pesma)
ROŽDESTVO TVOJE (Tropar o bogu i čoveku)
Tri vraške vrške (Tri vrške u Vukovaru)
U jesen uvek nestanem iz Novog Sada…
VOJVODINA (Prva verzija pesme, 1961)