Miroslav Mika Antić – POSLE DETINJSTVA

POSLE DETINJSTVA

Možda je to zbog sunca,
a možda i nije zato:
ove hiljade ruku,
ove hiljade lica,
— sve mi to jutros odjednom
izgleda nepoznato
kao da nema u gradu
dečaka i devojčica.

Odjednom: ko da su prešli
preko velikog mosta,
izvijenog i lepog
što podseća na dugu,

u neki novi život,
na neku obalu drugu.

Pod nebom, iz daleka,
šta ih to tamo čeka?
Za njima trake ptica
i trake vetra se vuku.
A oni trče.
I mašu.
I drže se za ruku.

Pod nebom, iz daleka,
šta ih to tamo zove?
Za njima gradovi plove.
Za njima prostranstva plove.
I sve je nalik na snove
kad ih prelije zlato.

Možda je,
kažem,
zbog sunca,
a možda i nije zato.

Stojte!
Čekajte! — vičem.
Ja znam šta znači ta duga.
Znam: ona obala druga
mnogo lepše se plavi.
Al’ neka svako od vas
bar mrvicu detinjstva
ponese krišom u ruci
i sačuva u glavi.

Možda vas bez te mrve
neću ni sresti,
ni stići,
a živećemo skupa,
u isti bioskop ići,
u istom restoranu
ručati istu hranu,
u istoj ulici možda
prolaziće nam dani,
pa ipak — bez te mrve,
sićušne mrve detinjstva,
bićemo toliko tuđi,
bićemo toliko strani.

A jednom,
kad godine minu
u beskraj, u daljinu,
i prođu šareni dani
kao da nisu ni bili,
i umore se sve šetnje,
i posive aprili,
i lepi plavi čuperak
nad okom nam osedi,

— videćeš da ta mrva,
majušna mrva detinjstva,
nov neki život vredi.

Kao da raste u srcu
velika zvezdana priča,
bezbrižna,
zlatnožuta,
pa živiš još mnogo puta,
još nebrojeno puta.

Miroslav Mika Antić
Iz knjige: Miroslav Antić – PRVA LJUBAV, Izdavač: Mladost, Zagreb, 1977.

Video: Miroslav Mika Antić govori svoju pesmu POSLE DETINJSTVA

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)