Miroslav Mika Antić – KAKO SE POSTAJE NEVIDLJIV

Miroslav Mika Antić – KAKO SE POSTAJE NEVIDLJIV Kad u jesen žuto lišće opada, ti u vetar baci jednu dlaku iz uveta oždrebljene kobile, u zoru, kad se zemlja kao staklo providi sto metara u dubinu, i postaćeš kad zaželiš nevidljiv. Ko ne ume da uvrača sebe tako: da je i sam providan, nikad neće moći da se pretvori iz ovakvog jednog Ovde u nekakvo drugo Ovde, i da bude svuda gde god hoće. Ko je bio u još jednom Ovde biće car. Ko je bio u dvanaest Ovde, mama će mu oživeti. Ko je bio u najdaljem Ovde, poslednjem,…

Čarls Bukovski – TO JE JEDNOSTAVNO TAKO

TO JE JEDNOSTAVNO TAKO tako ponekad kada ti sve izgleda kao noćna mora kad se sve uroti i razdire i sati, dani, nedelje godine izgledaju upropašteni — ispružen na krevetu u mraku s pogledom u tavanicu dođe mi misao koju će mnogi smatrati nepriličnom: još je lepo biti Bukovski. Čarls Bukovski Prevod: Bistrooki – www.balasevic.in.rs Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin.…

Desanka Maksimović – HVALISAVI ZEČEVI (Zvučna čitanka)

HVALISAVI ZEČEVI Hvalili se zečevi u zelenoj travi. Jedan rekô: “Tako mi ne otpala ruka, ne bojim se vuka”. Drugi rekô: “Majka da me živa ne gleda, ne bojim se medveda”. Treći rekô: “Tako mi kupusova struka, ne bojim se lisice, konopca ni bauka”. Uto nešto šušnulo negde ispod grana, razbegli se zečevi na stotinu strana. Desanka Maksimović Video: Pesmu Desanke Maksimović HVALISAVI ZEČEVI govori Vjera Mujović  14:00

Dragan Lukić – SVAĐALICA – MIRILICA

SVAĐALICA – MIRILICA Ja tebi REČ, ti meni REČ. Ja tebi REČ, ti meni REČ. A kada REČ upadne u kreč ja tebi BELU REČ, ti meni BELU REČ. Ja tebi BELU REČ, ti meni BELU REČ. A kada BELA REČ uleti u boks meč ja tebi pesnicu, ti meni pesnicu. Ja tebi pesnicu, ti meni pesnicu. A kada TEŠKA REČ upadne u mleč ja tebi SLATKU REČ, ti meni SLATKU REČ. Ja tebi SLATKU REČ, ti meni SLATKU REČ… I tako sve do izmirenja. Dragan Lukić Video: Pesmu Dragana Lukića SVAĐALICA – MIRILICA govori 06:10

Branko Ćopić – NADRILEKAR JOCA (Zvučna čitanka)

NADRILEKAR JOCA Pod kapom oblačja mekom, pod sivom nebeskom strehom, na samoj gorskoj kosi, u mome selu dalekom, tu lisac poštu nosi, mečka u šumi sudi, petao ljude budi, mere nam vreme i puž i zec, već kako koji, vukovi tule na mesec, šumu nam jesen crveno boji, hrašće na straži spokojno stoji, proleće donose laste, na vrbi — grožđe ne raste. Ovde je glavni čarobnjak slavni, prijatelj đavola, vila, (još malo — dobiće krila!) svakakvih čuda pekar, naš Joca, nadrilekar. Za sve ti nađe leka Jocina apoteka: ako si pao sa kruške, ako stradaš od lovca, (od neke prastare…

Desanka Maksimović – ŠALJIVČINA

ŠALJIVČINA Bila u nekih dečaka šaljivčina baka i pravila se često gluva. Kada joj unuci reknu: — Bako, bojimo se ćurka — оna odvrati brzo: — Šta kažete! Došao ujka? — Nije došao ujka, nego se bojimo ćurka. — Dosadila vam, velite, žmurka! A vi se igrajte šuge, ili koje igre druge. — Nije nam dosadila žmurka, nego se bojimo ćurka. — Tek sad vas dobro čujem — veli baka na muku dečaka — videli ste kraj reke šturka. — Nismo, bako, videli šturka, nego se bojimo ćurka. — Pa što ne kažete tako! Sreli ste, znači, jutros Stevicu Promućurka. — Nismo sreli Promućurka, nije nam dosadila…

Miroslav Mika Antić – BUDIMIR

BUDIMIR Kad gledam u nebo: i zvezde su Cigani. I ptice su Cigani. I crni oblaci što se navale od Čota — svi su Cigani. Kad gledam u Dunav: i žabe su Cigani. I čamci su Cigani. I crni talasi što se valjaju od Suseka — svi su Cigani. Kad zažmurim, to je tako strašan mrak, pa vidim da sam i ja Ciganin. Kroz čarape ispale mi noge. Kroz kapu mi raste moja crna kosa. Najlepše sam cigansko dete odavde do Dunava i do neba i —  sasvim do Slankamena. Miroslav Mika Antić, GARAVI SOKAK

Miroslav Mika Antić – ŠTA DA SE SANJA

ŠTA DA SE SANJA Da li možeš da zamisliš neko dete, neko luče što zabode nos u jastuk i zahrče? Nije glava parče panja. Treba zaspati polako. Treba znati da se sanja. Evo kako. Kad dan počne da se topi i zatvara i pitomo sa sutonom izgužvane brige menja, istresi iz srca trunje što se nakupilo danas da ne bude sutra puno nekog drvlja i kamenja. Kad krajičak levog oka mir zalije nek se gornjom usnom ukus neke blagosti razlije. Kad krajičak desnog oka noć zalije, nek se donjom usnom osmeh neke ljubavi razlije. Uzmi onda sna u šake i…

Branko Radičević – ĐAČKI RASTANAK

ĐAČKI RASTANAK Nesi, breže, čudo ti za oko, Ne dižeš se do neba visoko, Nesi gora umilnoga hlatka, Kad ko šeće da je šetnja slatka, Nit se voda sa kamena sliva, Kad ko legne da slađe počiva, A ko traži za veselje cveće — Zaman traži, tu ga naći neće! Nekoliko ovde je drveta, Al’ de rastu, to su mesta sveta. Njih je tužno posadilo doba, Svako s’ vije više jednog groba, Po grobovi trava obilata, Na gdekome cveća umiljata, — Ko zna koga grob ovaj pokriva, Možda cvetak tu kakav počiva, Pa je cveće pohitalo amo Da se samcit…