Desanka Maksimović – HVALISAVI ZEČEVI (Zvučna čitanka)

HVALISAVI ZEČEVI Hvalili se zečevi u zelenoj travi. Jedan rekô: “Tako mi ne otpala ruka, ne bojim se vuka”. Drugi rekô: “Majka da me živa ne gleda, ne bojim se medveda”. Treći rekô: “Tako mi kupusova struka, ne bojim se lisice, konopca ni bauka”. Uto nešto šušnulo negde ispod grana, razbegli se zečevi na stotinu strana. Desanka Maksimović Video: Pesmu Desanke Maksimović HVALISAVI ZEČEVI govori Vjera Mujović  14:00

Dragan Lukić – SVAĐALICA – MIRILICA

SVAĐALICA – MIRILICA Ja tebi REČ, ti meni REČ. Ja tebi REČ, ti meni REČ. A kada REČ upadne u kreč ja tebi BELU REČ, ti meni BELU REČ. Ja tebi BELU REČ, ti meni BELU REČ. A kada BELA REČ uleti u boks meč ja tebi pesnicu, ti meni pesnicu. Ja tebi pesnicu, ti meni pesnicu. A kada TEŠKA REČ upadne u mleč ja tebi SLATKU REČ, ti meni SLATKU REČ. Ja tebi SLATKU REČ, ti meni SLATKU REČ… I tako sve do izmirenja. Dragan Lukić Video: Pesmu Dragana Lukića SVAĐALICA – MIRILICA govori 06:10

Branko Ćopić – NADRILEKAR JOCA (Zvučna čitanka)

NADRILEKAR JOCA Pod kapom oblačja mekom, pod sivom nebeskom strehom, na samoj gorskoj kosi, u mome selu dalekom, tu lisac poštu nosi, mečka u šumi sudi, petao ljude budi, mere nam vreme i puž i zec, već kako koji, vukovi tule na mesec, šumu nam jesen crveno boji, hrašće na straži spokojno stoji, proleće donose laste, na vrbi — grožđe ne raste. Ovde je glavni čarobnjak slavni, prijatelj đavola, vila, (još malo — dobiće krila!) svakakvih čuda pekar, naš Joca, nadrilekar. Za sve ti nađe leka Jocina apoteka: ako si pao sa kruške, ako stradaš od lovca, (od neke prastare…

Desanka Maksimović – ŠALJIVČINA

ŠALJIVČINA Bila u nekih dečaka šaljivčina baka i pravila se često gluva. Kada joj unuci reknu: — Bako, bojimo se ćurka — оna odvrati brzo: — Šta kažete! Došao ujka? — Nije došao ujka, nego se bojimo ćurka. — Dosadila vam, velite, žmurka! A vi se igrajte šuge, ili koje igre druge. — Nije nam dosadila žmurka, nego se bojimo ćurka. — Tek sad vas dobro čujem — veli baka na muku dečaka — videli ste kraj reke šturka. — Nismo, bako, videli šturka, nego se bojimo ćurka. — Pa što ne kažete tako! Sreli ste, znači, jutros Stevicu Promućurka. — Nismo sreli Promućurka, nije nam dosadila…

Miroslav Mika Antić – BUDIMIR

BUDIMIR Kad gledam u nebo: i zvezde su Cigani. I ptice su Cigani. I crni oblaci što se navale od Čota — svi su Cigani. Kad gledam u Dunav: i žabe su Cigani. I čamci su Cigani. I crni talasi što se valjaju od Suseka — svi su Cigani. Kad zažmurim, to je tako strašan mrak, pa vidim da sam i ja Ciganin. Kroz čarape ispale mi noge. Kroz kapu mi raste moja crna kosa. Najlepše sam cigansko dete odavde do Dunava i do neba i —  sasvim do Slankamena. Miroslav Mika Antić, GARAVI SOKAK

Miroslav Mika Antić – JUNAČKA PESMA

JUNAČKA PESMA Poznajem jednog kapetana. Brada mu duga skoro do juga. Oplovio je pola sveta, oplovio je sto okeana i mnogobrojna mora druga, i mnogobrojna mora treća, i mnogobrojna mora peta. Taj je kapetan strašno jak. Na leđa može da digne džak. Koješta — džak! Bar dva-tri džaka i uvrh toga još sedam đaka i pet mornara, jakih momaka, i pet mornara, jakih momaka. Pa kad sve to lepo na leđa stavi, on se ovako važan pravi: prošeta, recimo, čitavom lukom i sruši kuću levom rukom. Ispija mleko osam oka i šest buradi višnjevog soka, pa tako pijan sve usput…

Miroslav Mika Antić – GOLIŠAVA PESMA

GOLIŠAVA PESMA I verzija pesme: Kad mrak uz okno nos pritisne i gleda u klince kad se svlače, neko se preplaši, neko vrisne, a neko kaže: oho, mrače! Na spljošten nos mu palac metne i brzo, odmah, spusti roletne. Šta se tog mraka svaki čas tiče na šta golišavi klinci liče. II verzija pesme: Kad mrak uz okno nos pritisne i zvirka u klince što se svlače, neko se isplazi, neko vrisne, a neko kaže: oho, mrače! Na spljošten nos mu palac metne i onda, uz osmeh, spusti roletne. Šta se tog mraka svaki čas tiče na šta golišavi klinci…

DECA SU UKRAS PLANETE (Pustite decu nek rastu)

PUSTITE DECU NEK RASTU (DECA SU UKRAS PLANETE) Tekst: Milivoje Mrkić; Muzika: Arsen Dedić Rastemo lepi ko cveće, dani nam puni igara… U igri ne gubi se vreme, igrom lepota se stvara. Pustite decu nek rastu, pevaju, glume i lete. Oni lepotom se bave, DECA SU UKRAS PLANETE. Rastemo, ljubav nas nosi, pa otkud te glupe teme? Zaljubljeni pesme pišu, nikad ne gube vreme. Pustite decu nek rastu, pevaju, glume i lete. Oni lepotom se bave, DECA SU UKRAS PLANETE. Rastemo, lepota nas zove, u glavi nam glumačke bube… Deca kad pozorište prave nikada vreme ne gube. Pustite decu nek…

Ljubivoje Ršumović – DETE

DETE Dete treba da posmatraš al’ mu nemoj na put stati što ga pre čovekom smatraš pre će čovek i postati. Dete nije dete igračka za strine i tete dete je dete da ga volite i razumete. Nećete mi verovati i veliki pesnik Gete nekada je bio beba i veoma nemirno dete. Brkati hajduk Veljko što je zlotvoru prašio pete u početku je sisao palac i bio nemoguće dete. Junaci kosmosa koji lete na druge planete prvo su sedeli na nošama a posle su seli u rakete. Dete nije dete igračka za strine i tete dete je dete da ga…

Dušan Duško Radović – ZELENA MODA

ZELENA MODA U nevaspitano vreme, u proleće, kada zazvoni sunce u vrbi, svi misle: hoće, odoleće! – a svi se češu gde ih svrbi. Kao kapisle pupoljci prašte! Bube radosne što će se roditi. Dogodilo se plavo, al’slute bašte: posle plavog – zeleno će se dogoditi. Zeleno je u modi!… Ko se sad rodi – zelene biće mu pelene meke, u zelenoj okupaće se vodi tamo gde zelena ptica peva sa smreke. Dušan Duško Radović