Категорија: Tekst pesme

Enver Čolaković – DOĐI

Enver Čolaković – DOĐI / Video: recitacija pesme sa tekstom

Dođi!
Soba je puna Tebe. Pun Tebe pogled što Te zalud traži.
Zovu te svjetlost i mrak.
Teško je ostati jak
sam.
Treba Te nemir da mi skineš svemir s prašnjave police šutnje.

Dođi!
Sve što Ti nikada ne kazah možda Ti opet ne bih znao reći.
Pruži mi ruke, obavij ih oko vrata, na oči stavi mi dlan.
Šapci mi o proljeću, o mirisu višnjina cvijeta,
o ljepoti
(zaboravili smo diviti se njoj!)
o dobroti
(kako čudna, kako uzbudljiva riječ!)
o radosti
(kako je daleko sunce, kako je blizu mrak)
o mladosti…
(kako je težak i kako pun Tebe ovaj bez Tebe žalosni zrak.)

Dođi!

Enver Čolaković

Video: recitacija pesme DOĐI Envera Čolakovića

Frančesko Petrarka – SONET 365 (Ja sad oplakujem dane što prođoše…) / Kanconijer

Frančesko Petrarka – SONET 365 (Ja sad oplakujem dane što prođoše… / I’ vo piangendo i miei passati tempi ) / Kanconijer

Ja sad oplakujem dane što prođoše,
Koje za tebe straćih, smrtni svete,
Mada imam krila, nikad ne poleteh
Da primere pružim, ne niske i loše.

Ti što znaš zla moja, i grešna i strašna,
Večni kralju neba, nevidljiv, u nadi
Pomozi duši što luta, slabašna,
I milošću njene mane nadoknadi;

Tako ako živeh u borbi i buri,
Nek u mirnoj luci umrem, ako život
Zaludan beše, smrt nek časna bude.

Smrti i životu što već kraju žuri,
Nek pomogne tvoja ruka milostivo:
Ti bar znaš da se ne nadam u druge.

Frančesko Petrarka

KANCONIJER, poslednji sonet iz zbirke

Prevod: Lj. Simović

Frančesko Petrarka – SONET 302 (Misli me dižu u predeo gde je…) / Kanconijer

Frančesko Petrarka – SONET 302 (Misli me dižu u predeo gde je… /Levommi il mio penser in parte ov’era) / Kanconijer

Misli me dižu u predeo gde je
Ona, što zalud na zemlji je ištem;
Sad treći krug je njeno boravište,
Manje je hola, a lepša mi sve je.

Ruku mi uze; – U tom krugu, reče,
Sa mnom ćeš biti, ne greši li nada:
Ona sam, što ti dade mnoštvo jada
I dan svoj skonča pre neg dođe veče.

Ne shvata ljudski razum dobro moje:
Čekam te, a šta voleo si jako,
Moj lepi veo, dole ostao je.–

Zašto rastvori ruku, nema posta?
Na zvuk milosnih reči, čednih tako,
Zamalo pa da na nebu ja ostah.

Frančesko Petrarka

KANCONIJER

Prevod: Ivan V. Lalić

Frančesko Petrarka – SONET 292 (Oči o kojim tako toplo zborih…) / Kanconijer

Frančesko Petrarka –  SONET 292 (Oči o kojim tako toplo zborih… / Gli occhi di ch’io parlai si caldamente) / Kanconijer

Oči o kojim tako toplo zborih,
I ruke, lice, stopala i dlani,
Zbog kojih svetu ostadoh po strani
I samom sebi strancem sebe stvorih.

Uvojci kose čista sjajna zlata
I blesak smeška anđeoskog, što je
Na zemlji nebo satvarao moje,
Sad sve je samo pregršt gluvog blata;

No ipak živim, što mi žalost stvara,
Bez onog svetla, milog mi toliko
U buri, kad je brod bez kormilara;

Nek ljubavna mi pesma svrši tu se,
Presahnu žica uma svekolikog,
A citra moja u plač obrnu se.

Frančesko Petrarka

KANCONIJER

Prevod: Ivan V. Lalić

Frančesko Petrarka – SONET 134 (Mira mi nema, a nema ni rata…) / Kanconijer

Frančesko Petrarka – SONET 134 (Mira mi nema, a nema ni rata… / Pace non trovo, e non ho da far guerra) / Kanconijer

Mira mi nema, a nema ni rata,
plašim se, nadam, ledim, žar sam vreli,
letim vrh neba – zemlje mi se hvata,
Ne stežem ništa a grlim svet celi.

Ja sam u njenoj tamnici – bez vrata,
ne prisvaja me, al mi omču deli,
Amor me štedi – a lancem svojata,
živa me neće, a spas mi ne želi.

Bez oka vidim, bez jezika vičem,
za pomoć vapim – a željan sam groba,
sam sebe mrzim – druge volim jako.

Hranim se jadom, a plačući kličem;
i smrt i život – jednaki su oba.
Sve zbog vas, Gospo, ja trajem ovako.

Frančesko Petrarka

KANCONIJER

Prevod: Stevan Raičković

Frančesko Petrarka – SONET 100 (Taj prozor na kom se sunce jedno vidi…) / Kanconijer

Frančesko Petrarka – SONET 100 (Taj prozor na kom se sunce jedno vidi…/Quella
fenestra ove l’un sol si vede) / Kanconijer

Taj prozor na kom se sunce jedno vidi
kada se njemu hoće, i drugi – južnjak,
i onaj po kome zvoni ledeni zrak
za kratkih dana kad severac bridi;

i kamen gde leti sedi zamišljena
moja draga, u sat samoćom ponesen;
i sva druga mesta na koja baci sen
lepotica, i gde stupi noga njena;

i ono gde Amor iz potaje banu,
i doba proleća što svake godine
stare moje rane obnavlja u taj dan;

i lice i reči koje su dubine
srca mi spoznale da tu i ostanu,
gone mi vid da bude čežnjom uplakan.

Frančesko Petrarka

KANCONIJER

Prevod: M. Rodić

Frančesko Petrarka – SONET 90 (Rasuta po vetru zlatna kosa beše…) / Kanconijer

Frančesko Petrarka – SONET 90 (Rasuta po vetru zlatna kosa beše… / Erano i capei
d’oro a l’aura sparst) / Kanconijer

Rasuta po vetru zlatna kosa beše,
Što se u bezbroj slatkih vlasi splela;
I ljupka je svetlost bez mere gorela
Očiju onih što sad potamneše;

Milosna se boja u licu budila,
Ne znam da l’ stvarno, il’ uz varku puku;
Kad ljubavnog ognja seme u grudima
Nosih, zar je čudo što odjednom buknuh?

Njen hod ne beše hod smrtnika svakog,
Već anđeoskog duha; reči njene
Ne behu kao grla ljudskog zvuk;

Duh nadzemaljski, sunce vaseljene
Bi ono što videh: i da nije tako,
Ne leči ranu to što splasne luk.

Frančesko Petrarka

KANCONIJER

Prevod: Lj. Simović

Frančesko Petrarka – SONET 22 (Sva ova bića što žive na zemlji…) / Kanconijer

Frančesko Petrarka – SONET 22 (Sva ova bića što žive na zemlji… / A qualunque animale alberga in terra) / Kanconijer

Sva ova bića što žive na zemlji,
Osim nekolikih što ne trpe sunce,
Trude se toliko kolko traje dan;
Ali kad upali nebo svoje zvezde,
Jedna traže kuću, druga gnezdo šume,
Da počinu mirno i usnu do zore.

A ja, kad počne najzad lepa zora
Da senku svoju otresa sa zemlje
Budeći zveri svud, u svakoj šumi,
Ne prestajem s patnjom sve dok traje sunce;
A zatim, kad vidim da zaplamte zvezde,
Plačem i sa žudnjom čekam svetlost dana.

A mračno veče sjaj kad goni dana,
I naša tmina drugim čini zoru,
Zamišljeno gledam u okrutne zvezde,
Što su me stvorile od ranjive zemlje,
I proklinjem doba kad ugledah sunce,
Što me čini sličnim zverima u šumi.

I sumnjam da ikad življaše u šumi
Zver surova tako, noću, il’ za dana,
Ko ta što me muči u senci i suncu,
I ne more mene prvi san ni zora,
Jer premda sam smrtno telo, svo od zemlje,
Uporna mi želja dolazi sa zvezda.

Pre nego se vratim vama, sjajne zvezde,
Ili padnem dole u ljubavnu šumu,
Ostavljajuć telo, ko smrvljenu zemlju,
Bar u njoj da vidim milost, što u danu
Nadoknadi mnoga doba, i od zore
Obogati mene do zalaska sunca.

S njom kad bih bio otkad zađe sunce,
(I da nas ne vidi niko osim zvezda),
Samo jedne noći, i da nema zore!
I da se ne menja u zelenu šumu
Da bi mi utekla, kao onog dana
Kad ju je Apolon sledio po zemlji.

Al’ ja ću pod zemljom ostati, u šumi,
A nestaće dana punog sitnih zvezda,
Pre nego što zori slatkoj stigne sunce.

Frančesko Petrarka

KANCONIJER

Prevod: Lj. Simović

Frančesko Petrarka – SONET 18 (Kada sam okrenut prema toj…) / Kanconijer

Frančesko Petrarka – SONET 18 (Kada sam okrenut prema toj strani ceo… / Quand’ io son tutto volto in quella parte) / Kanconijer

Kada sam okrenut prema toj strani ceo,
gde lepo lice ljubljene moje svetli,
a u mislima mojim oganj presvetli
što žeže me i grize deo po deo,

ja, što strepim da srce izdržat neće
i vidim skori kraj životne milosti,
odlazim ko slepac bez razboritosti,
koji ne zna kud ide, al’ ipak kreće.

Tako bežim pred smrtnim pogocima tim;
al’ nisam dovoljno hitar da me čežnja
pusti samog – ko uvek sa mnom će poći.

Ćuteći hodim, jer reč’ma očajnim
svet bih rasplakao, a moja je težnja
da suze svoje isplačem u samoći.

Frančesko Petrarka

KANCONIJER

Prevod: M. Rodić

Frančesko Petrarka – SONET 12 (Ako mi život…) / Kanconijer

Frančesko Petrarka – SONET 12 (Ako mi život od surovog toka…/ Se la mia vita da
l’aspro tormento) / Kanconijer

Ako mi život od surovog toka
Patnja i jada može da se brani,
Da vidim, kad poslednji dođu dani,
Ugasli, Gospo, sjaj lepog ti oka,

I kako srebrom zlatne vlasi sjaje,
I kako vence, haljine zelene
Ostavljaš, kako lice ono vene
Što plahost jadu, sporost žalbi daje,

Konačno ljubav smelost će mi dati
Da otkrijem ti muke; kakvi dani
Behu mi, kakve godine i časi;

I ako vreme lepe želje brani,
Mom bolu barem neće izostati
Pomoć što daju uzdisaji kasni.

Frančesko Petrarka

KANCONIJER

Prevod: Ivan V. Lalić