Категорија: Poezija i muzika

Desanka Maksimović – PESME I BAJKE ZA DECU

Desanka Maksimović – PESME I BAJKE ZA DECU / Tekstovi, Recitacije, Video, Knjige…

PESME ZA DECU:

BAKA ŠALJIVČINA (pesmu govori Desanka Maksimović)

BLIŽI SE, BLIŽI LETO

HVALISAVA PATKA

HVALISAVI ZEČEVI

JARE I VUCI

MAČE U DŽEPU

NEPOZNATA PTICA

O KOSMAJU

PAUKOVO DELO

POKOŠENA LIVADA

PROLETNJE PESME

PRVAK (Petliću pevaču sutra me probudi…)

PTICE NA ČESMI

SREBRNE PLESAČICE

VOŽNJA

 

BAJKE:

BAJKA O KRATKOVEČNOJ

PRIČA O RAKU KROJAČU

BAJKA O LABUDU

SLIKARKA ZIMA (OŽIVELA SLIKA)

~

Desanka Maksimović – ČAROLIJA (Izabrane pesme i priče) Izbor: Miroslav Mika Antić

Video: Desanka Maksimović – PESME I BAJKE ZA DECU / tekstovi, recitacije, video

Rade Šerbedžija – PJESMA ZA BEKIMA (Tekst: Miljenko Jergović)

Rade Šerbedžija – PJESMA ZA BEKIMA FEHMIA / Tekst: Miljenko Jergović / Album: Rade Šerbedžija & Miroslav Tadić – Ponekad Dolazim, Ponekad Odlazim (2010) / Tekst pesme:

Ljude si htio učiniti boljim
i gasio žar na dlanu
sve što si mogao šutnjom im reći
izgorjelo u jednom je danu.

Pa si im pjevao, pa si im svirao
pa si im ranjene duše mirio
sve dok ne ubiše druga tvoga
i prvi zapališe grad.

Ej, Boro, beli Boro,
rasuše se naši dani!
Ej, Boro, beli Boro,
nesta sve kô snijeg od lani!

Gdje nisam imao braće
ti si mi bio brat
u mojoj pjesmi danas
i tvoja šutnja pjeva…

Neko davno mlado vrijeme
ranjene nam duše hrani
ti odlaziš, a ja osta
dug da platim u kafani.

Ej, Boro, beli Boro,
rasuše se naši dani!
Ej, Boro, beli Boro,
nesta sve kô snijeg od lani!

 

„Kažu da nema najvećih glumaca i glumica. Kažu da je pravedno reći da ima velikih i posebnih i jednakih u svojim veličinama. Pa ću i ja, ovoga puta, u namjeri da podržim to bratstvo naših velikana koji su nas prerano napustili, napisati: Otišao je jedan od najvećih umjetnika kojeg smo imali… Bekim Fehmiu. Legenda. Mit. Uzor…

Ni pola nije učinio što je mogao učiniti. Ne zato što nije dospio, već zato što nije htio. A učinio je najviše od svih na ovim prostorima. Smireno. Odmjereno. Dostojanstveno. Postoje ljudi – mudraci, koji svoje lice još u mladosti zasluže. Jedan od njih je sigurno bio Bekim Fehmiu,“ piše Rade Šerbedžija, na početku oproštaja od tragično preminulog Bekima Fehmiua.

Rade Šerbedžija

Rade Šerbedžija (rođen 27. 7. 1946.) je glumac, pesnik, muzičar i reditelj, poznat i priznat širom sveta.

BIOGRAFIJA

PESME KOJE JE NAPISAO RADE ŠERBEDŽIJA:

BEZ BALAŠEVIĆA / Pismo iz Londona

DAN KADA JE RIČARD III

DO POSLJEDNJEG DAHA

Evo još jedno jutro…

NEĆU PROTIV DRUGA SVOG

ON, NEKO DRUGI

PRIJATELJ GA, KAŽE, VIŠE NE POZNAJE

ZABORAVI

PESME DRUGIH AUTORA U INTERPRETACIJI RADETA ŠERBEDŽIJE:

Arsen Dedić – Ne daj se Ines

Pablo Neruda – OVE NOĆI MOGU NAPISATI NAJTUŽNIJE STIHOVE

Kostantin Simonov – ČEKAJ ME (i ja ću sigurno doći…)

Sergej Jesenjin – PISMO MAJCI

Slavko Mihalić – VREMEPLOV

Darko Rundek, Arsen Dedić i Rade Šerbedžija – Na nešto me sjeća taj grad

Rade Šerbedžija – PJESMA ZA BEKIMA (Tekst: Miljenko Jergović)

 

VREMEPLOV:

Dijeta – Milena Dravić, Dragan Nikolić, Rade Šerbedžija i Zdravka Krstulović

 

Ruže De Lil – MARSELJEZA (prevod: Laza Kostić)

Ruže De Lil – MARSELJEZA / Prevod: Laza Kostić / Pesnički prevodi

Hajdmo, deco roda moga,
Slave naše svane dan,
Na nas je cara robovskoga
Krvavi barjak zavitlan,
Čujete l’ kako na bojištu
U divljem besu riče zver,
Podaviće vam sina, ćer;
Drugare vaše, braću ištu!

Za mač braćo, za mač!… U red, u bojni red!
Napred, napred.
Nek skotska krv zaliva svaki gred.

Pa šta će ropska četa ova,
Ta podla carska zavera
Kome taj okov što ga kova
Krvnička stara namera
Francuzi, nama, oh, sramote!
Da silno draži vraški glas!
Ta nama preti, hoće nas
U staro ropstvo sve da vode!…

Za mač braćo, za mač!… U red, u bojni red!
Napred, napred.
Nek skotska krv zaliva svaki gred.

Šta, da ta gorda tuđinska
Po našem pragu širi vlast!
Predane čete najamnika
Junaka sruše u propast!
Oh, Bože! vezanih zar ruku
Da nam pod jarmom gori lik,
A pogan kakav nasilnik
Uživa našu živu muku!

Za mač braćo, za mač!… U red, u bojni red!
Napred, napred.
Nek skotska krv zaliva svaki gred.

Tirani strepte, strepte krivci,
Gde vas je god, nek vas je strah!
Slobode mlade verni sinci
Naplatiće sad sva vam zla,
Vojnik je svaki, da vas bije
Padnu li mladi sokoli,
Majka nam nove odoji
I svaki za nju, svaki mrije!

Za mač braćo, za mač!… U red, u bojni red!
Napred, napred.
Nek skotska krv zaliva svaki gred.

Francuzi, bud’te junač prava,
Puštajte, al’ i drž’te mah,
Pošted’te glave jadnih mrava
Što silom dižu na vas prah!
Al’ despote, krvnike stare,
Nenasićene kraljeve,
Te nemilosne zmajeve,
Što majci svojoj nedra žare!…

Za mač braćo, za mač!… U red, u bojni red!
Napred, napred.
Nek skotska krv zaliva svaki gred.

Milioni sveta domovine
Osnaži osvetnički boj,
I ko za tebe rado gine,
Slobodo draga, uza nj stoj!
Nek dođe nama pod zastavu
Pobeda na tvoj podvig drag:
Nek izdišući vidi vrag
I ponos tvoj i našu slavu!

Za mač braćo, za mač!… U red, u bojni red!
Napred, napred.
Nek skotska krv zaliva svaki gred.

KUPLET DECE

Al’ omladina mač nek paše,
Kad starij’ naši poginu
Iz njižnog praha nek stope naše
Vrline njihne podignu.
Preživeti ih zar nam vredi
Ko delit’ s njima groba mrak:
Al’ ponos će nam biti jak
Osvetiti ih il umreti.

Za mač braćo, za mač!… U red, u bojni red!
Napred, napred.
Nek skotska krv zaliva svaki gred.

1792.

Klod Žozef Ruže de Lil

Prevod: Laza Kostić

Himna Republike Francuske je pesma Marseljeza koja je bila zvanična nacionalna himna svih francuskih republika. Autor teksta je Klod Žozef Ruže de Lil koji ju je napisao u Strazburu noću između 25. i 26. aprila 1792. posle objave rata Austrijskog cara. Nosila je naziv: „Ratna pesma vojske na Rajni“ (Chant de guerre pour l’armée du Rhin). Već 30. jula 1792, kada je republikanska vojska iz Marselja ušla u Pariz, za vreme osvajanja parka Tiljerije, imenovana je „Marseljeza“.

Proglašena je nacionalnom himnom 14. jula 1795.

Jovan Jovanović Zmaj – SVET (Ala j’ lep ovaj svet…) Tekst

Jovan Jovanović Zmaj – SVET (Ala j’ lep ovaj svet…) / Riznica pesama za decu / Zvučna čitanka

Ala j’ lep
Ovaj svet,
Onde potok,
Ovde cvet;
Tamo njiva,
Ovde sad;
Eno sunce,
Evo hlad!
Tamo Dunav,
Zlata pun,
Onde trava,
Ovde džbun.
Slavuj pesmom
Ljulja lug,
Ja ga slušam
I moj drug.

Jovan Jovanović Zmaj

Video: Jovan Jovanović Zmaj – SVET (Ala j’ lep ovaj svet…) / Tekst, Recitacija, Pesma / Zvučna čitanka /

Arsen Dedić i Gabi Novak – ŠU, ŠU, ŠU (Tajna)

Arsen Dedić i Gabi Novak pevaju pesmu Miroslava Mike Antića TAJNA – ŠU, ŠU, ŠU / Tekst:

Svako ima neku tajnu:
šu-šu-šu…
Neko lepu i beskrajnu,
neko tužnu ili smešnu,
neko zlu.

Neko svoju tajnu slaže.
Neko odmah mami kaže.
Neko svoju tajnu ne bi
ispričao ni u snu.
Neko šapne samo tebi
kao drugu: šu-šu-šu…

Obično su tajne glavne
izmišljene i ljubavne.

Al’ i druge kad se zbroje,
naše, vaše, moje, tvoje,
leve. desne, čudne, sjajne,
sve jednako mnogo znače,
jer – inače,
zašto bi se zvale tajne?

Imam i ja tajnu jednu,
vrlo važnu, vrlo vrednu.
Nikom drugom – samo tebi
prišapnuću jutros nju.

Hodi bliže: šu-šu-šu…
Sutra rano… šu-šu-šu…
Baš onamo… šu-šu-šu…
Ali nikom to ne kaži.
Sam potraži… šu-šu-šu…

Pronaći ćeš vrlo lako
i videćeš da je tako.

Miroslav Mika Antić

Music: Arsen Dedić ‎– Arsen Pjeva Djeci / Vinyl, LP, Album (1982)
Recorded At – Studio Tivoli, Ljubljana
Arranged By, Conductor – Arsen Dedić
Leader [Girice] – Milica Pešić
Music By – A. Dedić
Producer – Tomaž Tozon
Recorded By – Aco Razbornik
Vocals – Vokalna Grupa „Girice“
Vocals [Guest] – Gabi Novak
Recorded at studio Tivoli, Ljubljana, March-April 1982.
Label: ZKP RTVL
Format: Vinyl, LP, Album
Country: Yugoslavia
Released: 1982
Genre: Pop, Children’s
Style: Vocal

Arsen Dedić – ŠTO, ŠTO, ŠTO

Arsen Dedić – ŠTO, ŠTO, ŠTO / Tekst: Pero Zubac, Muzika: Arsen / Album: Arsen pjeva djeci (1982) / Tekst:

Molim te nemoj nikom da kažeš,
ova se tajna ne smije saznati.
I ako kažeš, misliće da lažeš,
teško je u to i vjerovati.

Meni je ptica lakokrila
što se na balkon od zime skrila
šapnula sinoć, krišom u uho…
Zamisli, molim te, što sam čuo…

Što, što, što, što
Postoji zemlja tamo deleko
Što, što, što, što
Molim te, nemoj da čuje neko

Što, što, što, što
Gdje na svim granama raste voće
Što, što, što, što
I dijete jede samo kad hoće

Što, što, što, što
Ideš da spavaš kad ti se želi
Što, što, što, što
Ne plače nitko, svak se veseli

Što, što, što, što
Pomislih to je tek u maštariji
Što, što, što, što
Da tamo djecu slušaju stariji

To reče ptica i odleti
a ja ne umijem da se sjetim
kako se do te zemlje stiže
(kako se do te zemlje stiže)

Sad svake noći stojim na balkonu
i čekam dobru pticu onu
Osjećam leti bliže i bliže…
Kako se do te zemlje zemlje stiže?

Kada mi kaže, ja ću ti reći
al’ molim te nikom o tom ni riječi.
Još mi večeras obećaj samo
da ćeš me jednom voditi tamo.

Pazi, to samo
ti i ja znamo.

Što, što, što, što
Postoji zemlja tamo deleko
Što, što, što, što
Molim te, nemoj da čuje neko

Recorded At – Studio Tivoli, Ljubljana
Arranged By, Conductor – Arsen Dedić
Artwork – Dušan Petričić
Leader [Girice] – Milica Pešić
Music By – A. Dedić
Producer – Tomaž Tozon
Recorded By – Aco Razbornik
Vocals – Vokalna Grupa „Girice“
Vocals [Guest] – Gabi Novak
Recorded at studio Tivoli, Ljubljana, March-April 1982.
Label: ZKP RTVL
Format: Vinyl, LP, Album
Country: Yugoslavia
Released: 1982
Genre: Pop, Children’s
Style: Vocal

Miroslav Mika Antić – PLAVI MESEC

Miroslav Mika Antić – PLAVI MESEC / Tekst pesme:

U ritu mesec plav kao snovi
kroz zlatnu trsku lagano plovi.

Probudi prvo sanjivu, staru,
rodu što drema tu u ševaru.
Posedi malo u njenom gnezdu
i pokloni joj pokoju zvezdu.

Onda se otisne sve do lokvanja
gde mali žabac mušice sanja,
pa mu obraščić zeleni lizne
i među rogoz tiho sklizne.

Ili se spusti čak do mulja,
pa ribe male ljulja…
ljulja…
il’ na ostrvcu u mekoj travi
miluje divlje pače po glavi.

I cele noći tako lunja,
a onda:
šmugne iza žbunja
i tu,
u trsci,
mesec plavi
spava sve dok se zora ne javi.

Miroslav Mika Antić

Video: Pesmu Miroslava Mike Antića PLAVI MESEC pevaju Dragan Laković i Kolibri.

Jovan Jovanović Zmaj – DETE I LEPTIR

Jovan Jovanović Zmaj – DETE I LEPTIR / Video: 1. pesmu govore Nikola Simić i  2. pesmu peva Olivera Marković / Tekst pesme:

Dete

Leptiriću, šarenčiću,
hodi k meni amo!
Evo imam lepu ružu,
omiriši samo.

Leptir

Ja bih došo, al’ se bojim
kakve igle klete.
Stisnućeš me, probošćeš me,
p’ onda zbogom, svete!

Dete

Neću, lepko, neću, lepko,
života mi moga.
Samo hoću da izbrojim
kol’ko imaš noga.

Leptir

E, pa to ti mogu kazat’
i izdalje malko:
leptir ima šest nožica.
– A sad zbogom, ranko!

Jovan Jovanović Zmaj, Poziv u komendiju

Video: pesmu govore Nikola Simić i 2. pesmu peva Olivera Marković

HIMNA SVETOM SAVI – SVETOSAVSKA HIMNA

SVETOSAVSKA HIMNA – HIMNA SVETOM SAVI

Svečana pesma u slavu Svetog Save, Svetosavska himna, najstarija je himna u Srba. Ispevana je tokom 18. veka, a napisana je na crkvenoslovenskom jeziku u četiri strofe. Javno je izvedena 1839. godine u Segedinu i nakon toga je često izvođena u Srbiji. Njen prvi notni zapis ostavio nam je Kornelije Stanković, posle svetosavske proslave održane u Beču 1858. godine. On je samo uobličio i doterao pesmu koja je bila omiljena kod Srba u svim krajevima.

HIMNA SVETOM SAVI

Uskliknimo s ljubavlju
Svetitelju Savi
Srpske Crkve i škole –
Svetiteljskoj glavi.
Tamo venci, tamo slava
Gde naš srpski pastir Sava.
Pojte mu Srbi
Pesmu i utrojte!

S neba šalje blagoslov
Sveti otac Sava.
Sa svih strana svi Srbi
S mora i Dunava,
K nebu glave podignite
Savu tamo ugledajte.
Savu srpsku slavu,
Pred prestolom Tvorca!

Blagodarna Srbijo,
Puna si ljubavi
Prema svome pastiru
Svetitelju Savi.
Bosna i Hercegovina
Svetog Save dedovina.
S tobom slave slavu
Svetitelja Savu

Zdravo Sreme, Banate
I Srbijo Stara;
Ravanice čuvaj nam
Telo Knez Lazara;
Crna Goro, sestro mila,
Zdravo i ti s nama bila,
Da slavimo slavu
Svetog Oca Savu.

Mileševo slavi se
Telom Svetog Save,
Koga slave svi Srbi
S obe strane Save;
Sinan-paša vatru pali,
Telo Svetog Save spali,
Al’ ne spali slave,
Niti spomen Save.

Da se srpska sva srca
S tobom ujedine,
Sunce mira, ljubavi,
Da nam svima sine,
Da živimo svi u slozi,
Sveti Savo, ti pomozi.
Počuj glas svog roda,
Srpskoga naroda!

Foto kolaž: Sveti Sava, Kraljeva crkva i Melografski zapis Svetosavske himne, zapisao Kornelije Stanković u Beču na Svetog Savu, 1850. godine.