Категорија: Video

Desanka Maksimović – SLIKARKA ZIMA (OŽIVELA SLIKA)

SLIKARKA ZIMA /OŽIVELA SLIKA (drugi naslov bajke) – Desanka Maksimović / Bajka, tekst, video

Jedne godine slikarka Zima krete po svetu da raznese darove deci. Nije imala, istina, ništa naročito da im daruje, ali je preko leta u dokolici bila smislila da im naslika noću po prozorima puno srebrnih šuma, zverčica i kuća.

Slikarki Zimi bilo je to lako: mahne jedanput svojom studenom kičicom, a stvori se na prozoru srebrn list paprati, ili sleđena jelova grančica; mahne drugi put, i ukaže se sleđena reka koja kao da teče ispod vrba pod snegom; mahne treći put, i nikne dvorac sav od biljura, u kome umesto svetiljaka sijaju srebrne zvezde. Kako se ovim slikama bila pročula, čim se po selima i gradovima saznalo da opet dolazi, deca su joj izlazila daleko u susret. Ona im je dobroćudno dozvoljavala da se valjaju i skaču po skutovima njene bunde. A i što ne bi! Čim bi ih deca iscepala i isprljala, istog časa su nicali novi, kao da je čarobnica.

Predveče stigne ona u neko selo kada su deca već spavala.

– Kuc! Kuc! – pokuca na prvi prozor tiho kao kad mraz pucketa.

Iz sobe se čulo samo dečje duboko disanje.

– Spavaju već – pomisli Zima – sada ću im na prozoru ostaviti sliku pa neka se raduju sutra kada se probude – i poče šarati po oknu šapućući:

Naslikaću borove
srebrom okovane
i srebrne dvorove
i srebrne grane.

Sleteće na borove
ptica svetlih krila,
ući će u dvorove
srebrnasta vila.

Ne sme samo mama
naložiti peći
jer će slika odmah
s prozora pobeći.

 

Dovršivši rad, pošla je dalje. Usput ču kako je zove neki vrt:

Zimo, dobra Zimo,
hladnoća je ljuta,
daj mi malo svoga
mekanoga skuta.

Ona otcepi levi skut svoje haljine, pokri vrt pa pođe dalje.

Stvori se tad pred drugom kućicom pa opet kuc! kuc! na prozor, a deca i tamo spavaju.

Ukrasivši i tu prozore, pođe dalje.

Ukraj puta su stajali neki četinari i molili:

Zimo, dobra Zimo,
pogledaj na jele,
daj im malo svoje
odećice bele.

Ona im odmah dade na glave bele šubare i na zelene široke šake navuče im bele rukavice pa, zadovoljna što je učinila dobro delo, nastavi put, žureći da našara što više prozora i što više dece da obraduje.

A kada je jutro svanulo i deca se izbudila, našli su po prozorima srebrne slike što ih je noću išarala Zima. Samo deca nisu stigla da ih se dovoljno nauživaju, svih njih brzo je nestalo: neke je otopilo sunce, neke vatra u peći, na neke su dečica naslonila noseve i svojim dahom ih izbrisala, kako se slikarka i bojala.

Desanka Maksimović

Video: SLIKARKA ZIMA – Desanka Maksimović 29:14

Desanka Maksimović – BAJKA O LABUDU

BAJKA O LABUDU – Desanka Maksimović / Bajke, tekst, video

Živela na vrhu planine mala Spežana, kraljica zime. Na nožicama je imala cipele od srebra, bila je ogrnuta belim plaštom poprskanim snežnim zvezdama, na glavi je nosila ledenu krunu koja se prelivala u bezbroj boja kad sunčev zrak na nju padne. Kraljici zime nije bilo hladno ni na vrhu planine. Spavala je u snežnom gnezdu, golišava se valjala po smetovima, loptala se po ceo dan pahuljicama, vozila se po jezeru na nekoj crnoj ptici tužno oborene glave. Kako je Snežana bila vrlo mala, mogla je sasvim udobno da joj sedne na krilo. Padale su na to jezero i druge ptice, divlje patke i guske, ali one su bile suviše male da bi mogle maloj kraljici zime služiti umesto čamčića.

Često je Snežana mislila zašto li je crna ptica tužna, zašto uvek obori glavu i jednom je upita:

– Moj crni čamčiću, zašto si uvek toliko tužan?

– Kako, mala kraljice, znaš da sam tužan? Tiho pevušim ploveći jezerom; kad te na obali ugledam, uvek ti radosno mahnem krilom  ̶  odgovori ptica okolišeći.

– Tužan si, tužan, čamčiću, uvek sumorno obaraš glavu i gledaš u vodu. Reci mi šta te to mori, možda ću ti pomoći – reče Snežana.

Ali ptica ne odgovori ništa, samo još više pognu glavu i zaplovi brže. Snežana toga dana nije više htela da navaljuje pitanjima, ali čvrsto u sebi odluči da dozna tajnu crne ptice. Stalno je krišom posmatrala iz svog snežnog gnezda, ne bi li videla šta radi kad je sama.

Tako posle nekoliko dana opazi da je ptica još više pogla glavu, kao da se zagledala u svoju sliku u vodi, i plovi lagano, lagano, rekao bi čovek ne miče se. Samo kad nekoliko trenutaka Snežana okrene pogled na drugu stranu i opet ga vrati na jezero, opazi da se ptica malo odmakla sa mesta gde je bila. Brzo se iz svog gnezda spusti do jezera, pa ga ponovo upita:

– Čamčiću moj crni, reci mi zašto si tužan? Ja sam kraljica sve ove beline, kraljica sam zime i snežnih pahuljica. Zar ne veruješ u moju moć? Hajde, provozaj me jezerom, pa ćeš mi onda reći svoju tajnu.

Ptica tiho doplovi glatkom površinom vode, ne dižući na njoj nijednog talasića, pruži svoje krilo, i kad Snežana sede na njega, otisnu se polako prema sredini jezera. Okolo je sve bilo belo; belele su se grane i stabla drveća, beleli se oblaci na nebu, belele se veverice što su katkad skakale s grane na granu, blistala se od beline Snežana, kraljica zime.

– Mala kraljice, odveć sam sad uzbuđena i ne mogu ti reći šta me tišti – prozbori najzad ptica – ali doveče dođi opet na obalu pa ćeš čuti.

Celog dana je Snežana bila nemirna, i jedva čekala da padne noć. Kad se smrklo, otišla je na obalu jezera, gde je crna ptica već čekala. Skrivena u noći, ispovedala se tiho kraljici zime:

– Sve je oko mene bilo; i drveće, i nebo, i zveri, i ti, mala kraljice; samo sam ja od noći crnja. Zato me mmori tuga.

Čuvši to, Snežana radosno reče:

– Kad ti je to jedina nevolja, čamčiću, ne brini! Učiniću da postaneš i ti beo. Zaplovi noćas na sredinu jezera i čekaj.

Posle ovoga kraljica je otišla do ledene kule među stenje gde je živela Srebrna Zvezda, majka svih pahuljica. Mogla joj je i zapovediti, ali Srebrna Zvezda je bila veoma, veoma stara, pa je Snežana zbog toga umiljato zamoli:

– Dobra Srebrna Zvezdo, ti što si još mojoj majci odeću tkala, pošlji noćas na pticu što stoji sred jezera jato pahuljica i njima zauvek pokrij njeno perje. Učini da se sutra probudi sva bela kao sneg mog prestola.

Tako je molila Snežana, a crna ptica uzdrhtalo čekala nasred jezera.

Kad bi oko ponoći, san pticu savlada, ona položi glavu na krilo i ostade tako nepomična. A istog časa pade jato pahuljica i svu je zaveja, te u trenu postade bela kao sneg na prestolu kraljice zime.

Ujutru Snežana opazi da vodom plovi beli labud, prvi na svetu.

Drugi su se posle toga rađali i umirali, ali taj prvi još i sad živi i po istom jezeru vozi Snežanu, kraljicu zime.

Desanka Maksimović

Video: BAJKA O LABUDU – Desanka Maksimović 22:46

Desanka Maksimović – BLIŽI SE, BLIŽI LETO

Desanka Maksimović – BLIŽI SE, BLIŽI LETO / Pesme za decu / Tekst pesme:

Bliži se, bliži leto;
u duši već ga slutim.
Pomalja zlatnu kosu
u zrelim njivama žutim.
Zrikavci su mi rekli
koje u putu sretoh:
„Bliži se, bliži leto“.

Bliži se, bliži leto.
Pomalja usne rujne
u bulkama crvenim.
Mirišu livade bujne
i polja i šumarci
koje u putu sretoh:
„Bliži se, bliži leto“.

Bliži se, bliži leto.
Kao sjajna carska kruna,
zlatna mu svetluca kosa
rumenih svitaca puna.
Svi su mi oni rekli
kad ih u putu sretoh:
„Bliži se, bliži leto“.

Desanka Maksimović

Video: recitacija pesme BLIŽI SE, BLIŽI LETO 14:04

Desanka Maksimović – MAČE U DŽEPU

MAČE U DŽEPU – Desanka Maksimović / Pesme za decu / Tekst pesme:

Donelo jednom s proleća
neko nestašno đače
u školskoj torbi sa knjigama
i belo maleno mače.

Slegla se oko mačeta
polovina đaka u zgradi,
većalo se šta bi s njime
sve moglo da se uradi.

Da mu se priveže zvonce,
predložila prvo Cveta,
i pusti da se hodnikom
za vreme časova šeta.

Da ga popnu na vršak
staroga školskog duda
pa da ga mogu đaci
gledati odasvuda.

Predlagali tako redom
pa rekao najzad Bora
da ga krišom spuste u džep
kome od profesora.

Svi pristanu odmah na ovu
učeničku zasedu staru
i primene na našem strogom
slavnom matematičaru.

Ali je profesor brzo
kao da su jednačine
prozreo đake i stavio
na mesto dosetke njine.

Kad je otpočelo mače
da se javlja, da mauče
izvadio ga mirno i rekao:
– Izleglo mi se u džepu juče.

Dajte mu neka šara
u šapu kakvu kredu
a mi ćemo nastaviti
račune po rasporedu.

Pomazio je pri tom mačence
po beloj svilenoj dlaci
nijednom da vikne, da prasne –
kako su očekivali đaci.

Zabezeknuo se razred
kao da je pao s neba.
Bio je to slavan čovek,
znao kako sa đacima treba.

Desanka Maksimović

Video: Recitacija pesme MAČE U DŽEPU 10:40

Desanka Maksimović – O KOSMAJU

O KOSMAJU – Desanka Maksimović / Pesme za decu / Tekst pesme:

Na Kosmaju, na Kosmaju,
gde izvori dižu graju,
do cerića cerić veći
našô stan;
o Kosmaju
šta još ono htedoh reći,
sad ne znam.

Na Kosmaju, na Kosmaju,
gde senice čavrljaju
cele noći i vas dan,
vetar juri šumoreći;
o Kosmaju
šta još ono htedoh reći,
sad ne znam.

Na Kosmaju, na Kosmaju,
gde lisice i psi laju,
stazom tek pretrči zečić
samohran;
o Kosmaju
šta još ono htedoh reći,
sad ne znam.

Na Kosmaju, na Kosmaju,
gde stazice krivudaju,
sve prečicom možeš seći
na vrh sam;
o Kosmaju
šta još ono htedoh reći,
sad ne znam.

Desanka Maksimović

Video: recitacija pesme O KOSMAJU 09:39

Desanka Maksimović – PTICE NA ČESMI

Desanka Maksimović – PTICE NA ČESMI / Pesme za decu / Tekst pesme:

Divno li je iznenada
naići na gorsku česmu,
još je ne ugleda oko,
a njenu začuješ pesmu
negde pod brdom duboko.
Ti potrčiš kao dete
u pravcu njenoga glasa,
kupina te u hodu splete,
probijaš se kroz gustu čestu
ili kroz paprat do pasa.
A kada stigneš zadihan,
od divljenja staneš u mestu:
poređale se na žilu
pod kojom voda se rađa
senice grmuše i žune,
pa razvezale priču
ko žene na perilu.
A ti, od straha da se
ne preplaše i ne zbune,
da ne pobegnu u granje,
sakriven iza žbunja
slušaš radosnu pesmu
i njino čavrljanje.

Desanka Maksimović

Video: Recitacija pesme PTICE NA ČESMI 08:40

Desanka Maksimović – NEPOZNATA PTICA

NEPOZNATA PTICA – Desanka Maksimović / Pesme za decu / Tekst pesme:

Jesenas u zabranu,
dok šuma podne čeka,
pticu sam nepoznatu
spazila izdaleka.
Po lisnom jesenjem zlatu
hodala je kao i ja
i zastajala smesta
čim sunca leptirak žuti
na smetu bukovom zasija,
čim list se s grane uputi.
Posle bi prhnula do mesta,
kao da svesno bira,
gde smetovi se šarene
kao prolećna leja,
gde se potoci pene,
gde pauk zvezdu plete
između žbuna i žbuna.
Nije to bila kreja,
nije to bila žuna,
niti sestra detlića,
niti crvendać stari,
ali je volela šumu.

I ja se dobro zbunih
od čudnoga otkrića:
da se i njoj i meni
sviđaju iste stvari.

Desanka Maksimović

Video: Recitacija pesme NEPOZNATA PTICA 07:15

Desanka Maksimović – PESME I BAJKE ZA DECU

Desanka Maksimović – PESME I BAJKE ZA DECU / Tekstovi, Recitacije, Video, Knjige…

PESME ZA DECU:

BAKA ŠALJIVČINA (pesmu govori Desanka Maksimović)

BLIŽI SE, BLIŽI LETO

HVALISAVA PATKA

HVALISAVI ZEČEVI

JARE I VUCI

MAČE U DŽEPU

NEPOZNATA PTICA

O KOSMAJU

PAUKOVO DELO

POKOŠENA LIVADA

PROLETNJE PESME

PRVAK (Petliću pevaču sutra me probudi…)

PTICE NA ČESMI

SREBRNE PLESAČICE

VOŽNJA

 

BAJKE:

BAJKA O KRATKOVEČNOJ

PRIČA O RAKU KROJAČU

BAJKA O LABUDU

SLIKARKA ZIMA (OŽIVELA SLIKA)

~

Desanka Maksimović – ČAROLIJA (Izabrane pesme i priče) Izbor: Miroslav Mika Antić

Video: Desanka Maksimović – PESME I BAJKE ZA DECU / tekstovi, recitacije, video

Desanka Maksimović – SREBRNE PLESAČICE

Desanka Maksimović – SREBRNE PLESAČICE / Pesme za decu / Tekst pesme:

Poljana srebrna, bela.
Treperi kroz sneg, treperi
red plesačica jela
na stopalu od leda.
Borova šuma cela,
šuma ćuti i gleda.

Na čelu srebrna kruna
treperi, kroz sneg treperi.
Naručja velova puna;
srebro blešti na nedrima.
Lepršaju zeleni skutovi
srebrom vezani u bedrima.

Jednonoge plesačice jele
smeju se, nišu, smeju,
lome u tankim krstima.
Snežne velove bele
ludo oko sebe veju.
Trče na srebrnim prstima.

U večer bele skute
sviju kao ptice krila
i tiho se ućute,
u san neznani tonu.
Borovi mali, srebrni,
borovi stražare u sutonu.

Desanka Maksimović

Video: recitacija pesme SREBRNE PLESAČICE 06:07