Lav Nikolajevič Tolstoj – OD INATA NEMA GOREG ZANATA / Odabrane pripovetke Živeo u jednom selu domaćin Ivan Ščerbakov. Živeo je lepo. Čovek bio u punoj snazi, prvi radnik u selu, i imao tri odrasla sina. Jedan bio oženjen, drugi taman stasao za ženidbu, a treći, šiparac, terao konje noću na pašu i kočijašio, a počeo pomalo već i da ore. Žena Ivanova beše razumna i dobra domaćica, a snaha im se desila neka mirna i vredna mlada. Svega je u kući bilo zadosta — moglo se živeti vrlo lepo. Jedino čeljade u kući koje je bilo na hrani, a…
Категорија: Proza
Lav Nikolajevič Tolstoj – KAVKASKI ROB
Lav Nikolajevič Tolstoj – KAVKASKI ROB (KAVKASKI SUŽANJ) / Odabrane pripovetke I Služio na Kavkazu kao oficir jedan mlad ruski vlastelin. Zvao se Žilin. Dođe mu jednom pismo od kuće. Piše mu starica-majka: „Ostarela sam ti, sinko, pa bih još, dok ne umrem, da vidim milog sina. Dođi da se oprostiš s majkom; sahrani me pa posle opet, u ime Božije, pođi kud te služba zove. A ja sam ti i devojku našla: i pametna, i dobra, a nije ni sirotna; pa, ako ti se dopadne, mogao bi se i oženiti pa konačno i ostati na imanju kod kuće.“ Zamisli…
Lav Nikolajevič Tolstoj – TRI PITANJA
Lav Nikolajevič Tolstoj – TRI PITANJA / Odabrane pripovetke Pomisli jednom jedan car da, kad bi on svagda znao kada da počinje svaku stvar, pa kad bi još znao s kojim ljudima treba a s kojima ne treba da ima posla, i što je najglavnije, kad bi uvek znao kakva je stvar od svih najvažnija, tada nikad ne bi imao neuspeha i štete. Pa pomislivši tako, car razglasi po svem carstvu da će veliku nagradu dati onome ko ga nauči kako da zna pravo vreme za svaki posao, kako da zna koji su mu ljudi najpotrebniji i kako da se…
Lav Nikolajevič Tolstoj – LAŽNI KUPON
Lav Nikolajevič Tolstoj – LAŽNI KUPON / Odabrane pripovetke PRVI DEO Fjodor Mihailovič Smokovnikov, predsednik gubernijske finansijske direkcije, bio je čovek nepotkupljiv, čim se ponosio, preterano liberalan i ne samo slobodouman već je mrzeo svako ispoljavanje religioznosti, koju je smatrao kao ostatak praznoverstva. Iz kancelarije se vratio vrlo rđavo raspoložen. Gubernator mu je napisao sasvim glup akt po kome bi se moglo smatrati da je Fjodor Mihailovič uradio nešto nepošteno. Fjodor Mihailovič se jako naljuti, pa odmah napisa žustar i zajedljiv odgovor. Kod kuće se Fjodoru Mihailoviču činilo da mu se sve radi usprkos. Bilo je pet minuta do pet…
Mihajlo Pupin – SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA / Autobiografija
Mihajlo Pupin – SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA / Autobiografija Mihajla Pupina U spomen majci Predgovor: Kada se osvrnem na period od godinu i nešto više dana koliko mi je trebalo da napišem ovu knjigu, čini mi se da će reči sa početka jedanaeste glave najbolje izraziti svrhu ovog pisanja: Glavni cilj moga pisanja bio je prikaz uspona idealizma u američkoj nauci, posebno u prirodnim naukama i odgovarajućim tehnikama. Bio sam svedok ovog postupnog razvoja, i sve što sam do sada napisao je pokušaj da izložim svoje mišljenje, kao svedok koji o ovom može s pravom da govori. Ali ima mnogo…
Anton Pavlovič Čehov – OSTRIGE
Anton Pavlovič Čehov – OSTRIGE Nije mi potrebno da se suviše naprežem da bih se do najsitnijih detalja setio kišnog jesenjeg sumraka, kad sam sa ocem stajao na jednoj od mnogobrojnih moskovskih ulica i osećao kako me postepeno obuzima čudna bolest. Nisam imao nikakvih bolova, ali su mi noge klecale, reči zastajale u grlu, glava mi se onemoćalo nakrivala u stranu… imao sam utisak da ću odmah pasti i izgubiti svest. Da sam se u tim momentima našao u bolnici, doktori bi na mojoj listi morali napisati Ratev — bolest koja ne postoji u medicinskim udžbenicima. Pored mene na pločniku…
Anton Pavlovič Čehov – KNJIGA ŽALBI
Anton Pavlovič Čehov – KNJIGA ŽALBI Leži ta knjiga u specijalno za nju napravljenom pultu na železničkoj stanici. Ključ od pulta “nalazi se kod staničnog žandarma”, ali u stvari, nikakav ključ i nije potreban, jer je pult uvek otvoren. Otvorite samo knjigu pa čitajte: “Poštovani gospodine! Probao sam perce!” Ispod toga nacrtana nekakva njuška dugačkog nosa i s rogovima. Ispod njuške je neko napisao: “Ti si slika – ja – portre, Ti si stoka, a ja – ne, Ja sam – tvoja njuška.” A dole: “Približavajući se ovoj stanici i posmatrajući prirodu kroz prozor, odleteo mi je šešir. I. Jarmonkin!”…
Jovan Dučić – O ULJUDNOSTI (JUTRA SA LEUTARA)
Jovan Dučić – O ULJUDNOSTI / JUTRA SA LEUTARA Kad ne bi postojala vrlo laička reč poštenje, koja sadrži u sebi sve čovekove vrline, onda bi trebalo na prvom mestu staviti učtivost. Ona olakšava život i sebi i drugom, omogućuje dodir i kretanje u društvu. Otklanja čoveku sve velike i male nesuglasice, čak i prirodne repulsije koje postoje u razlici karaktera među ljudima, i u urođenoj antipatiji epiderma među rasama, kulture među klasama, i temperamenata među plemenima. Učtiv čovek nosi olakšanje i radost. A čovek i najbolji ako je lišen učtivosti, nosi tegobu koliko i grubost i zloću. Najgori su…
Jovan Dučić – O RAZOČARENJU (JUTRA SA LEUTARA)
Jovan Dučić – O RAZOČARENJU / JUTRA SA LEUTARA Mnogi ljudi imaju osećanje da su u životu bili više puta razočarani nego i očarani. Čak ljudi uopšte izgledaju rođeni sa izvesnim neraspoloženjem prema životu. Oni celog veka gledaju s tugom na ono što je prošlo, i sa strahom prema onom što će doći, a oba su ova osećanja tegobna. Još i postoje neke vedre ideje o životu dok smo u mladosti, koja je sama po sebi radosno pijanstvo mašte, nerava, spola, mozga; a postoji u mladosti čak i iluzija opšta i sveobimna: samo mladi veruju da je ceo život lep…
Jovan Dučić – JUTRA SA LEUTARA
Jovan Dučić – JUTRA SA LEUTARA “Veliki breg Leutar koji se diže iznad mog rodnog Trebinja, kao modro platno između neba i zemlje, nosi ilirsko ili grčko ime po reči elefterija, što znači sloboda. Sa ovog se brega vidi na vedrom danu, preko mora koje je u blizini, obala Italije. Taj veliki vidokrug nije bio bez uticaja na moj zavičaj i njegove ljude.” (“Beleške o sebi” – Jovan Dučić) Jovan Dučić – O LJUBOMORI (JUTRA SA LEUTARA) Jovan Dučić – O MIRNOĆI (JUTRA SA LEUTARA) Jovan Dučić – O PLESU (JUTRA SA LEUTARA) Jovan Dučić – O RAZOČARENJU (JUTRA SA…